La commedia non è finita!
Počinjem od kraja.
A kraj je bio najava za večerašnje
događanje.
A ta najava je glasila:
Gospodine Saviću, vi ste Upravnik
Pozorišta, Gospodine Sinadinoviću, vi ste VD Upravnik Opere, zašto mene kao gledaoca maltretirate?
Zašto me maltretirate, zašto me ponižavate?
Regularno sam kupio ulaznicu za dve
jednočinke “Pajace” i “Đani Skiki.”
Od jedne celovečernje predstave, za isti
novac, dobijam pola.
Od vašeg izvinjenja, stoji samo, na
parčetu papira, “molba”: “Molimo vas da
uvažite!”
Ne uvažavam, ne opraštam.
Dokle da uvažavam i dokle da opraštam vaše
hirove, nesposobnost, bezobrazluk. Možda je državni interes da kostimi
“Kavalerije Rustikane,” koja je jednočinka i može da “uskoči”, da odu u Novi
Sad. Možda je državni interes da se pozajme
kostimi operi u Skoplju i da se
tamo isprljaju, pocepaju. Možda se ovde čudite kako sam upoznat sa stanjem u
Operi????
Pa ovo je mali grad Gospodo. Ovde se sve
vidi i sve se zna.
Možda vi umišljate kako ste na svojim
funkcijama zaštićeni kao beli medvedi i kako će u slučaju da vas neko napadne
(zapravo samo prozove), neka nova Brižit
Bardo organizovati demonstracije u središtu Pariza, pod sloganom; “Ne dirajte
Savića i Sinadinovića.”
Važa koža ne vredi kao koža bele foke,
ili belog medveda, vi niste vredni
posebnog tretmana, jer takvih je Srbija puna i prepuna.
Već ste nam “prodali” pre par nedelja
“Đani Skikija” (jednočinka) kao zamenu, (gle
čuda bio sam I na toj predstavi) jer je balet štrajkovao. Naravno, vi nikada
niste priznali kako je balet u štrajku, jer vi gurate glavu u pesak, a podržavani
ste od par ocvalih “primadona” i desetak pevača bez daha, glasovnih
sposobnosti, sa glumom koja je najsličnija kotrljanju knedli u semprezlama.
Faktički samo skupljaju prašinu po bini!!!!
Vama predstave kasne po 18 minuta, pola
sata. Vi nemate dvoljno ponosa, dostojanstva, manira da izađete i kažete
publici: Izvinjavam se!
Onaj ko prizna greške, prizna nemoć ima
i ponos i dostojanstvo, ima ono veoma bitno nov kredit kod publike.
Vi imate samo funkcije i moć da
protežirate one koji su vam u milosti.
Daleko od toga da tvrdim kako bih poput
većine “pametnih Srba” umeo bolje od vas. Daleko od toga da tvrdim kako je vaš
posao jednostavan i lak, ali ako ste se prihvatili funkcija na kojima ste,
(vidi se, vi to iz dna duše želite), onda to radite, kako jedino može da se
radi, kako rade Gosopoda u svetu. Budite dostijanstveni, ne oduzimajte
dostojanstvo pevačima, kojima odlažete isplatu honorara, a publika očekuje da
pevaju kao najsrećniji ljudi na svetu, ne oduzimajte dostojanstvo baletskim
igračima, koji čeznu podjednako i za ulogama i za statusom, ne oduzmajte
dostojanstvo gledalištu, uradite nešto
na reklami (to je tako jednostavno, ali zašto bih vam otkrivao recepte) i
napunite salu, jer tada će sve biti bolje,
sa više adrenalina i lepše će da izgleda i zvuči. Ostavite svoje lične
karijere, dirigenta i pevača po strani. I previše imate obaveza kao upravnici.
Nastavite li ovako ućićete u istoriju Opere kao loši umetnici, a nesposobni
upravnici, jer trenutno niste ni jedno ni drugo.
Gospodine Saviću, možda vas (čovek sam
od manira, znam da treba veliko V, ali namerno pišem malo) niko neće stotog dana priupitati šta ste
uradili za prvih sto dana “vlasti” u najvišoj kući kulture Srbije, u pozorištu,
opera, baletu. Ja ću vas pitati. I nadam se odgovoru.
Zapravo, kao građanin Srbije, kao
redovni posetilac opere (redovnijeg tvrdim da nema) zahtevam odgovor! Zahtevam
procenu vašeg rada od strane Umetničkog saveta, koga je imenovala Vlada Srbije.
Ne budite noj i ne gurajte tog dana
glavu u pesak. Jer nakon stotog dana dolazi, sto prvi i sto drugi i….
Ne možete celog života da budete sa
glavom u pesku.
Ili…. ?
Ne apelujem ni na vašu dušu, ni na vašu
inteligenciju, apelujem na vaš osećaj sramote. Ne poturajte nam više kukavičja
jaja pod imenom Anastasija Holc, ne dovodite nam “u goste” lažne režisere, koji
vuku sa sobom asistente, pevačice iz ruskih muzičkih društava, ne pričajte nam
o tehničkim razlozima koji su posledica javašluka.
Progledajte malo dalje
od vašeg okruženja, koje broji desetak ljudi.
__________________
Ovo je bilo napisano danas, a večeras.
“Oficijelni spiker” je uputio
izvinjenje. Tačno i ponudio je publici da sačuvaju ulaznice, jer uz pomoć njih
će da dobiju 30% popusta na jednu predstavu tokom tekućeg meseca.
Veoma korektno. Uzeli ste 50%, a nudite
30.
Ko je tu u dobitku?
Imali ste večeras manje posetilaca, nego
što je učestvovilo ljudi u predstavi. Naravno da računam i binske radnike,
obućare i vlasuljare.
Ko je kriv za finansijski gubitak? Ko je
kriv što je plaćen gost dirigent, a uradio je samo pola posla, pred praznom
dvoranom? Hoće li sa tim problemom da se pozabavi Upravni odbor???
A šta smo večeras imali. Imali smo
predstavu u stilu: Kako mali Janko zamišlja predstavu za svoje drugare iz
kraja. Pozvao je u pomoć Acu, Akia,
Dareta, Vladu, Gavru, Ranka.
Je li velčeras bila primadona na sceni Beogradske
Opera?
Možda je bila, ja je nisam čuo.
Ako je neko večeras čuo primadonu neka
me obavesti na sledećoj predstavi ko je u pitanju i kako se zove.
Svidela mi se gluma. Bila je naivno
iskrena. Naivna do potpune sugestivnosti. Da svidela mi se gluma, ali samo to.
Nadam se kako je bar neko snimio pevanje, pa da svi akteri zajedno preslišaju,
dok u nekoj garaži spremaju novu dečiju predstavu.
Dalje pisanje o predstavi je
neinteresantno i meni, pa prema tome i onima koji će da čitaju i koji će link
da prosleđuju drugima.
Imam jedno zapažanje.
Znate li sa čim se stranci prvo suoče u
Operi, a na svakoj predstavi ih, u proseku, izđeđu dvadeset i pedeset. Valjda
imaju relevantnije podatke oni koji se u pozorištu bave marketingom??? Siguran
sam ne znate sa čim se suoče stranci i novi posetioci pre muzike, scenografije,
glasova… Prvo što vide su oni privesci
na alkama koji se dobijaju na garderobi. Znate li kakva je ona nezamenjena
polovina, Veoma plastično ću vam reći. Gori su od privezaka na ključevima
bugarskih trećerazrednih hotela, u postkomunističkom vremenu dinastičke vladavine
Todora Živkova. Jesmo li mi jadniji od ondašnjih Bugara i trpimo li goru tiranu
od one Todora Živkova?
Kada se vide te iskrzane, polupolomljene
plastične pločice na kojima je izbledeli brojevi, a tih 300, koliko nedostaje
koštaju po pedesetak dinara. Pokloniće to Pozorištu svaka firma za reklamu, ali
od toga niko neće da ima koristi osim gledaoci.
Nisam tražio odgovor, napisao sam
konstataciju. Pročitajte ponovo zadnju rečenicu u predhodnom pasusu.
Kako stvari stoje cirkus je i dalje na
repertoaru, pozorišta, opere, baleta.
Kanio nam je na kraju predstave poručio: La commedia è finite!
I tu je greška:
La commedia non è finita!
.
.
