ZAŠTO PROPADAJU PREDSTAVE?
Ako
Kavaradosi, u nemoj dvorani, čeka kraj
opere da bi za ariju “E lucevan le stelle” dobio tapšanje petorice “ljubitelja
opere,” cela predstava je propala. To se dogodilo večeras.
Pa
svakako da bih večerašnju “Tosku” izbegao zbog Dušana Plazinića, već spomenutig
Kavaradosia, ali umesto najavljenog gosta iz Italije (i on nije prolazio
kriterijume moje lepše polovine, a pod njenim sam uticajem priznajem)… ponuđeno
je drugo rešenje. Elem, pre nekoliko
dana je najavljeno da će Krum Galabov, bariton iz Bugarske tumačiti lik zlog
Skarpije.
Ime
koje više nego obećava, snimci na internetu su garantovali vrhunski doživljaj.
Dobismo
večeras Gospodina Galabova i na tome najiskrenije čestitke Upravi, posebno
Direktorki Jasmini Trumbetaš Petrović (zar nisam obećao da ću svaki dobar potez
nove Direktorke i Upravnice Teatra Ivane Vujić,
da istaknem).
Što se
gosta tiče, maksimalno smo uživali samo u njegovoj pojavi, uz to i glumi, a što
se glasa tiče, nije to bilo ono što se pokazivalo u drugim operskim kućama,
iako je bio jako dobar.
Toska
je bila u tumačenju Ane Rupčić. O Gospođi Rupčić sam već pisao u superlativima
kada se radi o ovoj koliko divnoj, toliko zahtevnoj roli.
Moram da
ponovim činjenicu, prvi put su me kao dete odveli na proslavu stogodišnjice
ovog teatra, i od tada pamtim nemerljivo mnogo lepih i manje lepih događanja, kako drame,
tako baleta i opere. U svoj svojoj neskromnosti tvrdim kako je večeršnja Toska
Gospođe Rupčić, bila nešto što je na ivici fascinantnog. Da ne objašnjavam, da
ne navodim detalje, jer ih ih i previše za jedno pisanje od par hiljada reči.
Ali… U
ovoj predstavi je sve krenulo po zlu. Početak, koncert majstor daje intonaciju,
a u prva dva reda četiri osobe… Sjuriše se neke sa treće galerije, ali… Ali na
početku trećeg čina u ista ta dva prva reda je sedelo sedam osoba. Kako
napuniti adrenalinom polupraznu salu, kako na pevače utiče činjenica da u prvom
redu sede dve, ili tri osobe???? A sala poluprazna.
Ana
Rupčić odlična u pevanju, kao što sam rekao, nije joj to prvi put i onda u
“Vssi d' arte”, peh… Sa moje strane oprošten. Navodim tu činjenicu zbog onih
zlonamernika koji neće da prihvate da je Gospođa Rupčić bila odlična. I pored
toga, tvrdim, odlična je bila.
Šta je
Uprava dobila povećanjem cena ulaznica? Isto što je dobio i vlasnik bifea
povećanjem cena pića za 30%. Po tim pitanjima mogu zajednički da se presaberu.
I ponovo
navodim činjenicu, Trgom Republike svakodnevno prođe između 200 i 300 hiljada
ljudi… Postoji li i jedna reklama na fasadi Opere koja bi privukla pažnju
“običnog Beograđanina”? Nisam plaćen da učim u ljude u Teatru marketingu, a
ponašanju ne mogu da ih učim, jer kod mene, za zadnje dve godine pisca dve
knjige o lepom ponašanju, časovi su i previše skupi za ovdašnje prilike.
Ako se
neko iz sadašnje Uprave čudi, a iz bivše likuje zašto je bila ovako slaba
poseta a gostuje veoma kvalitetan pevač, uvrstiću takav postupak u licemerje.
Zašto… Pa zato što na sajtu Pozorišta o Krumu Galabovu samo jedna rečenica, a
svojevremeno smo u vezi defektnih pevača sa Dalekog istoga čitali čitave
traktate, čak je navoženo da je neke tamošnja veličina “pevala u novogodišnjem
program Sečuamnske televizije”… Dobro ste pročitali, i ne proveravajte istinitost
mojih navoda i ne sumnjajte u moju memoriju. O krumu Galabovu deset ispraznih
reči.
Bar bi
mogli režiseri da nešto urade u ponašanju ljudi na sceni. Besposleni režiseri u
Teatru neka pokažu solistima i horu kako se krste katolici.
Da
spomenem meni veoma dragog Mihaila Šljivića. Ogroman glas, moćan, jak, ali
nekultivisan. I ko mu je dozvolio da se onoliko dernja u crkvi. Pa on je jedan
običan, najobičniji Crkvenjak, a pustio glas jače od nekog biskupa, nadjačao bi
i kardinala, pa pored njega tako gromoglasnog i papski nuncije se ne bi čuo. A
on jedan običan, najobičniji crkvenjak. Gospodo pevači, kada kompozitor
predvidi da nešto bude jako glasno, moćno,… velika je rezlika od situcije kada
to treba izvesti na bojnom polju, od one kada se tako peva pod svodovima
hrišćanskog hrama, u koji se ulazi sa poniznošću…
Pohvale za Vuka Matića koji je tumačio Bivšeg konzula. Iako mi mnogi čitaoci neće verovati, preserećan sam kada nekog hvalim. Još jednom, Gospodine matiću, primećeno je vaše kvalitetno pevanje.
Večeras
je dirigovao Dejan Savić. Koliko mora neko da bude Dejan Savić, da bi bio ovako
indifierentan nakon onog jesenjeg slučaja kada nije hteo da pozdravi publiku.
Pa srbi imaju amneziju, drugi tvrde da je to nedostatak inteligencije, ja ipak
tvrdim samo amnezija… Tek, uvek igrajte na kartu zaboravnosti… Večeras mi je
Gospodin Savić ličio na Luja XV… Sećate se onoga što je rekao: Posle mene
potop…
Gospodinu
Saviću je sve bilo potaman… Očigledno mu nije smetala I jedna “instrumentašica”
iz orchestra koja je došla u kožnim pantalonama… U orkestru kod Željka
Mitrovića, na PINKu to ne bi moglo… Ili da očekujemo uskoro i Gospodina Savića
u kožnim pantalonama???
Ova
predstava je propala šansa. Pa ako nije mogla odlična Gospođa Rupčić u
sadejstvu sa već opisanim Plazinićem u “Ljubavnom” duetu trećeg čina, da
pokrene publiku na aplauz, završena priča.
Na sve
i sramota. Uprava je gostu podarila buket (stigao je sa službenog ulaza uoči
spuštanja zavese). Konačno i to da se ustali, još jedno bravo za J. T. P., ali
istovremeno i veliki minus. Mora se predpostaviti da od malobrojne publike,
pevačica, u ovom slučaju jedina ženska osoba u predstavi, prilikom poklanjanja,
može da ostane bez cveća. Nedopustivo, Gospođo Trumbetaš. Vama, kao ni bilo kojoj drugoj pevačici naše opere, to
ne želim. Bar u ovakvim situacijama, setite se toga.
Gospođa
Rupčić je na kraju predstave od mene dobila
jedno glasno, jasno i nedvosmisleno: Bravo. Za Plazinića je rezervisan
zvižduk, a gost je od Uprave dobio bogat buket.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
