NEOBIČNO O OBIČNOM
Mogu,
umem, a i dozvoljeno mi je.
Večeras sam u operi bio zbog mnogih stvari, a u
to spada, tek na četvrtom mestu, predstava “Karmen”.
Na prvom mestu, bio sam zbog nove Direktorke
Opere. Hteo sam da osmotrim dve stvari. Da li po izgledu i konfiguraciji pristaje
“direktorskoj loži,” a uz to sam se nadao da će se pojaviti u mini haljini.
Tako se pokazala u internet izdanju, nakon jedne predstave u Zemunu, pa sam
hteo da kompletiram one njene fotografije na klaviru, koje su kružile
internetom, sa njenim trenutnim stajlingom. Niste upoznati sa onim: Diva na
klaviru, diva pored klavira, sedi, leži, kleči, naslonjena… Iz tri rakursa, sa
sve četiri strane.
Uz sve, spadam u one (izuzetno retke) muškarce,
kojima su supruge dozvolile da nesmetano gledaju žene u mini haljinama i
dekolteima i ne samo da gledaju, već i da se okreću za njima….
Samo, ima jedan mali uslov. Uslov glasi: Moraju
da budu starije od 50 godina.
Nova Direktorka Jasmina Trumbetaš Petrović je
zagonetka, čak ni čuvena internetska Wikipedija “ne zna”. Zna datum rođenja,
ali najveća internet enciklopedija “ne zna godinu”… Zna se samo (tako je navedeno)
da je rođena u SFRJ. Pa nek populus
razmišlja!
Smešno!
Dopuna onog gore “Zakona”, kada je J.T.P. u
pitanju glasi: Može!
Mislim: Može da se gleda!
Drugi razlog je star ravno 50 godina. Opet 50,
ali u vezi nečeg drugog.
Bio sam tih svečarskih dana u ovoj Sali. Zapravo,
doveli su me, jer u to vreme deca se nisu pojavljivala na ulicama, sama posle
20 časova.
Slavila se stogodišnjica. U tu čast je igrana
premijera istorijske drame “Vožd” Ivana Studenog.
Da, pročitao sam nakon toga tu dramu više od
deset puta. Nikada nisam odgovorio
oponentima svoje supruge i moje malenkosti koji postavljaju (u svoj svojoj
prepotentnosti i samoumišljenosti i malograđanskoj znatiželji) uvek isto: “Ko su oni da pišu?”
Bezbroj puta sam ponovio kako samo nagovestim ono
što vidim, znam i mogu.
Elem, tada se imalo novca za premijeru, imalo se
novca za konkurs istorijske drame, koja govori o Srbima, o istoriji, o moći i
nemoći.
Lepo to sa scene (tada) reče Veliki Ciga Jerinić,
u ulozi Karađorđa: “Nebo visoko, a zemlja tvrda!”
Danas se hvalimo sa renoviranim WC-om.
Da, renovirani WC (u parteru) je treći razlog
zašto sam večeras bio na operi Karmen. Pa ako su moji sugrađani mogli dva sata
da čekaju da “neko” otvori muzej (posle najavljenog termina)… ako ih nije
mrzelo da satima čekaju u koloni ulazak u isti muzej, jer je poseta besplatna, mogu i ja najregularnije da platim
ulaznicu za opersku predstavu i vidim jedan, srpski rečeno, klozet, koji je
izazvao tolike turbulencije u javnosti.
Vraga, od dva muška WCa u prizemlju samo jedan
radi. Na drugom je rukom napisano: Neispravan toalet, Toilet is not in
function.
Već sam navikao da me u operi lažu. Prodaju
ulaznice za dve jednočinke, a prikažu samo jednu.
Na žalost nisam uspeo da se izmokrim na to
grandiozno delo. Ne mrštite se, zna se šta se u WCu radi… Izmokrio sam se samo
na polovinu. Onoga sa “desne strane.”
Da se vratim na lepe žene.
Tri najlepše žene opere su: Jadranka Jovanović,
Dragana Del Monako i Jelena Vlahović. Svi znamo koliko imaju godina. Pa šta… Svoj
ukus ne krijem, ako neko poželi da samnom meri znanje u vezi ženske lepote,
izvol’te, javite se,….
Dozvoljeno je meni mnogo više od onog: Možeš se
okretati… za svakom,… SAMO…
Ma ne krijte godine, nije lepota u godinama….
Ipak je nebo visoko, a zemlja tvrda. Vožd je to
shvatio kada je došao u Radovanjski lug… A tamo ga ubi, ko drugi, nego kumov
sluga.
Nešto ću da ostavim i za naredne imprersije. Pa
valjda znate kako nikada ne napišem sve što vidim, čujem, znam…
Elem, imali smo veoma lošu Karmen. Ovo nije ni za
jednu scenu, pogotovo ne svečarsku.
Dragana Del Monako je pevala veoma korektno, ali
to je nedovoljno da bi predstava bila dobra. Dejan Maksimović je dao sve od
sebe, Aleksandra Stamenković, kao Mikaela je bila odlična. Sigurno jedna od
njenih najboljih Mikaela. Za spominjanje je još Nevena Matić. U mnogim duetima
se čula samo ona.
Čekate da kažem nešto o Eskamilju, Vladimiru Andriću.
Već sam u nekoliko navrata, pišući o operi Karmen, napominjao kako treba da
izgleda toreador. Ovakav Andrić – toreador, samouvereno bi mogao da izađe samo pred nekog
ratobornog petla.
Na žalost, Gospođa Del Monako je bila bez imalo
erotike. Sa energijom koju je pokazala, ne bi uspela da zavede ni seoskog
poštonošu, a ne toreadora, a obzirom
kakav nam je večeras bio “bikoubica,” mogla je samo da namigne i on bi se
srušio. Srećom, ostadoše svi na nogama. Gospođi Del Monako malo klecnuše kolena
kada se poklanjala, ali Divama je sve dozvoljeno. A, pisao sam i o Divama, da
se ne ponavljam.
U opštem mrtvilu, nije pomoglo ni dirigovanje
Zorice Mitev Vojnović. Bilo je ovo jedno od njenih najlošijih “izdanja” zadnjih
godina.
Nisam analizirao, do sada, operu Karmen. Jedna
veoma loša režija Nebojše Bradića, koja se upotrebom još više ofucala. To je začinio scenograf Geroslav Zarić, kome
nije bila dovoljna kružna scena, već
nakon dve pauze, osuđuje gledaoce na skoro petnaestominutnu “malu
pauzu.” Sa kakvim pravom, ili je to posledica nemaštovitosti, ili posledica
nečeg trećeg???
Sklonite sa scene ovu baletsku koreografiju Emilije Jovanović. Užasavajuće je cupkanje španskih "cigana". Beskrvno, bez strasti, bez znoja.
Sklonite sa scene ovu baletsku koreografiju Emilije Jovanović. Užasavajuće je cupkanje španskih "cigana". Beskrvno, bez strasti, bez znoja.
Da ne ulazimo u priču kakvi su kostimi. Očigledno da je Katarina Grčić Nikolić
ubeđena kako ciganke, sa “karneri” haljinom, nose damske tašnice, koje na
lančiću vise na ramenu… A sve to dok se vucaraju sa švercerima duvana, u nekom,
tamo, 19 veku.
A hit večeri je bio izvesni horista. Džon
Travolta a la Knez Mihajilova. Ne znate Džon Travoltu iz te ulice, …vi onda
niste probali beogradske urbane arome.
Taj gospodin se (u pozadini) hora kliberio,
klatio, skakutao, rokenrolisao, lambadisao,… dok su se njegove kolege osvrtale,
smejale i dobacivale mu. Jednom rečju veseljak. Ili ve-seljak! Ili ve-se-ljak!
Bljak!
On večeras nije bio u priči Prospera Merimea.
Valjda znate da je to pisac priče o lepoj ciganki. Čitajte moje predhodne
osvrte o toj operi. Sve piše.
Da li je neko iz uprave video tog gospodina?
Ne, “Direktorska loža je bila prazna.” Da li je
publika ostavljena na milost i nemilost onih koji ismejavaju i instituciju u kojoj rade i delo u kome
učestvuju i publiku pred kojom se nalaze.
Da li je gospođa direktorka uzela manir svog
šefa, koji kada se nešto loše dogodi, gurne glavu u pesak i ne pojavljuje se
narednih sedam dana. A posle, ne ono
(narodno): Jovo nanovo!...
Već:
Iznova će majstor Deki,
po dupetu da nas zveki!
Kakva radost i milina,
Pomaže mu “La Divina”.
O ISTOJ TEMI, ALI OD DRUGOG
AUTORA:
.
