Tresla se gora, rodila se Pepeljuga
Večeras je bila Pepeljuga, Opera koju nam je
podario Rosini, a bila je najsličnija onoj za koju sam platio predhodnu
ulaznicu.
Još
jedan interesantan podatak, mediji su do 15. 04. objavljivali kako je na
premijeri u ulozi pepeljuge Ljubica Vraneš. Potom su mediji zaćutali, a
pojavila se Jadranka Jovanović.
Naravno
da je večerašnji utisak neodvojiv od onog od pre tri dana, jer onda sam čekao i
priželjkivao OVO, a večeras mi je u ušima i pred očima sve vreme bilo ONO.
Glavno
i osnovno, večerašnja Ljubica Vraneš i
ondašnja Jadranka Jovanović u biti nemaju ništa ne zajedničkog, nego ni
sličnog. Gospođa Jovanović je pre 20 godina, kada je bila prva premijera
Pepeljuge, imala godina koliko danas ima Ljubica Vraneš, a obe treba da tumače
lik devojke od 15 godina. Jer i Julija i Ofelija i Pepeljuga Angelina su
devojke koje žele da se udaju, a to je u vremenima kada su nastale te drame i
bajke, starost od oko 14-15 godina.
Priznajem,
smetala mi je večeras J. J. i njen glas od pre tri dana, ali osnovno, Gospođa Vraneš je večeras
žonglirala na onoj oštroj ivici koja se zove korektno pevanje.
Nije prijatno
da nekoga deset dana pre premijere stave u drugi plan i to, normalno, izvesno
vreme ostavlja posledice…. Nakon neke
sledeće Pepeljuge, osvrnuću se sa više reči na rolu Angeline. Nadam se da će se
Gospođa Jovanović urazumiti i odustati da tumači tu rolu.
Potvrđujem
kako je večerašnja predstava bila u znaku
Don Manjifika, Nebojše Babića. Ne
mogu da odredim da li je bio kvalitetniji nego na predhodnoj predstavi, ali je
večeras, apsolutno, na otvorenoj sceni dobio najviše aplauza. To je bilo i
prošlog puta, ali…. Večerašnji utisak, kod mene je upečatljiviji.
Na
ovoj činjenici treba da se zamisli, na prvom mestu, Don Ramiro, Marko Živković…
Na pauzi, na jednom mestu, u prizemlju, bilo je veoma usijano u vezi suprotnih
stavova zbog njegovog pevanja. Nemam ništam protiv da me neko demantuje i
napiše, ali samo u slučaju da dotičan nema nikakav interes za to, kako je on
bio dobar. Za mene je daleko od dobrog i večeras je bio najslabija karika među
svim solistima.
Dandini,
Marko Pantelić mi je prijao… Već sam bezbroj puta ponovio kako sam subjektivan,
drugi neka pričaju o svojoj nesubjektivnosti. I Nevena Matić i Ivana
Živadinović (Klorinda i Tizbe) su bile dobre… ako u nečijem pevanju,
glumi, pojavi uživam, dovoljno je da budem zadovoljan. Jasno, odskakala je
Gospođa Matić, jer uz sve drugo i scensko iskustvo čini svoje. U svakom slučaju
njih dve su svojim komičnim pojavama i potezima dale celoj predstvari osnovu
šarma.
Svaki
put kada bi se oglasio Alidoro, Strahinja Đokić, pomislio sam na pravoslavnog
popa pri povratku sa seoske sahrane. Bilo je, što bi rekli francuzi, tre
simpatic.
I dve
bitne konstatacije. Na ovoj predstavi je bilo na desetine kolega onih koji su
bili na sceni. Začuđujuće mnogo, čak više nego na mnogim premijerama u zadnje
vreme. I druga konstatacija, nisu primećene osobe koje u pauzi napuštaju
predstavu. Sedišta su ostala popunjena do kraja.
Iz ove
dve činjenice može da se izvede nekoliko
zaključaka. Ostavljam da to čitalac sam učini.
I na
kraju se ponavlja ono najogre. Ana Zorana Brajović. Dirigent koji ne uspeva da
iz orkestra izvuče one prefinjene melodijske linije, koje je kompozitor
zamislio, a koji se čuju na snimcima drugih operskih orkestra.
Hajde, to i da joj
oprostimo, jer nemoć je jača i od svake želje, ali ponavljanje iste garderobe,
već opisane u svakom njenom scenskom pojavljivanju, je već nešto što
upotpunjuje njen dirigentski lik.
Više
se ne postavlja pitanje da li će cokule, pantalone, “indijska” tunika, da budu
isti,… postavlja se pitanje da li i druge odevne predmete nosi uporno iste.
Ili je
sve to u sklopu komične Pepeljuge.
.
.O istoj temi, ali iz drugog ugla:
.
.O istoj temi, ali iz drugog ugla:
