OPERA NA VODI
Trula građa,
potopi se lađa…
Mali pijac,
mali pijac, potopila Sava...
Moga diku, moga diku, zabolela glava!
Moga diku, moga diku, zabolela glava!
Da, večerašnje
događanje je najavljeno kao “Opera na vodi.” Ako niste sigurni za definiciju
reči opera, pitajte Wikipediju.
Večeras nije
bila opera, večeras su izvođene operske arije… Zar naziv: Koncert operskih
arija ima mnogo manju težinu od opere… uostalom proćiće ovo kod snobova i
prostaka…
A već smo u
internet najavi imali nepismeni gaf… Po svoj prilici ista osoba kojoj sam
posvetio dosta osvrta zbog neznanja, nepismenosti itd, itd… Ovog puta je "Opera
na vodi" trebala da bude “U Sava maloj”… Teško je zaključiti da je Sava mala
značilo mahalu pored reke, a da je mala imenica, a ne pridev… Drugi ljubitelji
opere su pokušali da objasne ljudima iz marketinga opere šta je ispravno… meni
ne prija da se obraćam nekima koji “brišu” i “blokiraju” one koji im ukažu na
propuste…
Pročitali ste…
“Mali pijac”… Tu je pesmu iz zaborava izvukao komediograf Aleksandar Popović, uvrstivši
u svoje komediografsko pevanje i podvriskivanje… Dok su moji vršnjaci čitali
“Belu grivu,” ja sam se sladio Acom… Zato sam sada ovakav, nisam pomirljiv…
Elem, dobismo
operske pevače van zgrade. Prvi put je opera izašla van zgrade za zadnjih 150
godina, bar tako kažu… I pokazala je svu svoju moć i nemoć…
Ja odavno znam
ko jedri, ko drži kormilo, a ko rupe u koritu zapušava…
Da ne dužim..
Imali smo i uvodnu reč… Izvesna Jelica Kovačević… Sinoć sam pobegao od završne
reči, iako su u toj Sali držali izlaz zaključan.. pobegao sam kroz hol, zajedno sa dve
trećine posetilaca… Pisaću u narednom osvrtu… Ali ovu “uvodnu reč” morao sam da izdržim.
Vladimir
Andrić je bio prvi. Možda zato što se preziva na prvo slovo azbuke, kao u školskom dnevniku. Kada se
jednog dana bude pisala istorija ovovremenske Opere, biće negde posle Č, ili posle
Đ. I večeršnje pevanje ide tome u prilog.
Za njim je
sledila Snežana Savičić Sekulić. Nju sam pre tri večeri elegantno izbegao,
podredivši je roštilju u zvučnom restoranu “Hajduk Veljko” i negotinskom vinu,
ali večeras sam je saslušao. Arija Đilde nije za nju. Nije ni za mnoge druge
“prvakinje” ovdašnje nam opere. Nemojte misliti da odmah gledam sve crno.
Naprotiv, ima u Beogradu više mladih dama koje izvrsno pevaju Đildu, ili bi mogle da je pevaju.
Ovom pohlavlom
ću možda proizvesti lučenje otrova, jer za opersku lađu važi pravilo da mnoge “prvakinje”
za mlade pevačice kažu: Dok sam ja ovde “ona” neće pevati.
Zar te
“junakinje” misle da za to ne zna operski Beograd i da će im oprostiti???
Ipak, nisu sijale
večeras zvezde, koje je “videla” Jelica Kovačević u svom obraćanju, ali je
Dejan Maksimović bio profesionalno upečatljiv sa arijom Vertera iz istoimene
opere. Svakako da ta arija nije za ovu vrstu koncerta, na otvorenom, ali… onaj
ko se uhvati za Maksimovića, neće potonuti.
Izostao nam je najavljeni Nenad Jakovljević… Govorim o najavi Narodnog Pozorišta. Po prvoj verziji, do
koje su mogli da dođu samo oni upoznati sa prilikama na operskoj lađi, pored
njega koji je, po svoj prilici predstavljao sindikat, je trebalo da se
pojavi i članica Upravnog odbora Ivanka Raković Krstonošić, ali… Dobismo šta
smo dobili…
Ponovo je
serviran Jovan Kolundžija, ponovo Sen Sans… Dokle? Pa imali smo Kolundžiju na
Završnom Gala koncertu… Ili je ovo repriza, ili je ovo sklepano… Šta mislite
koliko je bilo proba za večerašnji koncert?
Najbolje je da nište ne mislite!
Posle hora
sledio je Janko Sinadinović… Neprepoznatljiv… Na njemu leptir mašna… uvek sam
kritikovao njegov stajling… A ovog puta se spremio za Tiranu. Tamo nastupa u operi
Karmen, a bilo ga je letos čak i u Nišu. Konačno da i on vidi neku vajdu od
mesta VD Direktora opere. (Vajda je turcizam i označava korist, da ne pomisle
ljudi iz marketinga da je u pitanju neka psovka.)
I onako se
približava trenutak kada će svoje mesto VD Dirktora morati da prepusti osobi
koja politički neumorno radi na tome i ostalim počastima.
Sledila je
Jasmina Trumbetaš Petrović sa arijom Toske. Publika je sigurno pamti sa
koncerta “La Divina”. U mom nezaboravu će večeras ostati njena haljina, a la
“150 litara (zagasito) trule pink boje, prosute na crnca.”
Za njom je
toreador pokušao da bude Aleksandar Stamatović. Bize mrtav, Španija daleko, a
ja sam se molio Bogu da Nebojša Babić skoči u Novom Sadu u Dunav i gliserski dopliva što
pre, spašavajući i Stamatovića i publiku, davljenja. Gospodine Stamatoviću, ne ljutitite se na mene, neću nikada slušati Karmen gde ste Vi onaj grozni toreador.
Aplaudiraću radije toreadoru M. Jovanoviću.
A u nastavku
je nastupio baš Miodrag D. Jovanović i Dušan Plazinić. Duet iz Don Karlosa.
Nisam bio na predstavi kada njih dvojica tumače Don Karslosa i Pozu i neću
nikada otići.
I naravno, na
kraju Jadranka Jovanović? Mislim kako ne postoji poznavalac opere koji bi
pogrešio navodeći zadnjeg učesnika… Ovde bi u kladionicama kvota bila 1. Na uložen
dinar, vrate vam dinar. Pata karte.
Naravno,
Habanera… Bez leve ruke na struku i desne dignute uvis... Uz to je do sada uvek išlo i dizanje desne noge... Večeras samo naznake.
I to je to…
Moj zaključak,
politički koncert. Tu su dva para Angelov-Jovanović, Pižurica-Plazinić,
sindikat izostao, VD Direktor opere pevao, Upravnik pozorišta dirigovao, a šlag gospođa
J.J. primadona, sa sve manje glasa, pevačkog, ali sve jača politički, iako ne
pripada ni jednoj partiji (po njenim rečima)…. Da ne ulazim u detalje… Pa nisam
ja politički komentator?... Ipak se moja zadnja knjiga zove “Seksualni bonton”… J.J. se godišnje pojavi na više "Gala" koncerata, nego predstava. Zapravo, moguće li je išta opersko "gala" bez J.J. ? I to na kraju!!!
Ovo nam
pokazuje da je pojavljivanje Dragane Del Monako u junu, pored J. J., na istoj sceni, Zvaršnog Gala koncerta, bio presedan… Ipak, i dalje Beograd ima samo
dve primadone. Njih dve. Možda sve lošije pevaju, ali su na sceni sigurno zanosnije nego ikada, a u životu dame,… bile, ostale,… Novinarsko oslovljavanje
drugih pevačica sa “primadona,” naravno uz istu samoumišljenost mnogobrojnih pevačica da su to i baš to, može da se baci u vodu.
Na kraju pitanje:
Na kraju pitanje:
Gde su ovde
mladi? Koga ćemo da slušamo za deset godina? Pre par meseci dodeliše
čelnici opere značajnu nagradu jednom "mladom pevaču"… Večeras nema mesta istom, istoj… ovo pitam samo ja... za sebe... drugima ne pada na pamet... A znam i odgovor... da bar par hiljada ljudi, koji ovo pročitaju sami uvide bitne činjenice o lađi i građi sa početka osvrta...
Još će dugo
Joce da nam guslaju… Serviraće nam podgrejanog Sen Sansa… A umesto usijanih
žica na žicama naših joca, možemo samo da zagrejemo podoj za bebe.
J. K. moraš se sećati onih staraca iz "Moskve". Svirali su operske arije, klasiku... samo se seti i znaćeš moju poruku... A večeras samo par promila posetilaca je znalo imena izvođača, nazive arija... Zašto to nije pisalo na video bimu? Starci iz davnašnje "Moskve" su imali pult okrenut publici... Na njemu listovi sa nazivima kompozicija... Njihova lađa se davno preselila na nebo, ali nije potonula...
J. K. moraš se sećati onih staraca iz "Moskve". Svirali su operske arije, klasiku... samo se seti i znaćeš moju poruku... A večeras samo par promila posetilaca je znalo imena izvođača, nazive arija... Zašto to nije pisalo na video bimu? Starci iz davnašnje "Moskve" su imali pult okrenut publici... Na njemu listovi sa nazivima kompozicija... Njihova lađa se davno preselila na nebo, ali nije potonula...
Ma i to je
bolje od šarene laže.
Imate li i vi
osećaj kako ovo razmišljanje nema završnicu?
Osećaj vas ne vatra. Pa ovo je tek
početak… Za desetak dana kreće nova operska sezona…
.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
