ONJEGINE,
SMRT TI NE GINE
07. 02. 2018.
Onjegin i okolo. Šta prvo?
Ne mogu da ispunjavam želje svima, … neki bi sigurno
hteli, za početak, ono okolo, a isti takav broj preferira Onjegina, pa okolo, šta ostane.
Pišući knjigu o kulturi života, za moto jednog pasusa
sam uzeo misao genijalnog pesnika Halila Džubrana: “Video si ih kako jedu i
znao si ko su.” Parafrazirajući to, mogu reći: Čitam šta pišu i znam odakle su.
Ne mislim ovde na geografiju, već na nivo obrazovanja.
U vezi Gospodina Save Vemića, večerašnjeg gosta u operi, oglasio se sajt te naše kuće sa naslovom: “Metropolitanska opera”…
Kao neka napolitanska… Jer ako postoji regija
Napolitanija, što ne bi (bar u glavama nekih) postojala i regija Metropolitanija…. Čak
saznajemo:
Направио је свој деби
са компанијом Метрополитан Опера као Првосвештеник у Вердијевом
Набуццу, предвођен Маестром Јамесом Левином. .
Награда Фристаа на медјународном вокалном такмиченју
у Индији у Нев Иорку 2016.
Prvi put čujem kako postoji kompanija “Metropolitan”. A
ni Kolumbo, a ni ja nismo znali kako je
Indija u “Nev Iorku”
Ali zato dobro znam pesmu:
“Oj Moravo, moje selo ravno,..
Kad si ravno, kad si ravno, što si vodoplavno…”
A bar da hoće da udari jedna dobra poplava … da se
digne voda do Akademije nauka (srpske), koja iznajmljuje prodavnicu, u prizemlju, gde
se prodaju istočnjački talismani, da preplavi Knez Mihajilovu, Studenstski trg i Trg
Republike, pa da odnese svo nagomilano smeće kvazipismeno, kvaziumetničko i
kvaziintelektualno…
Možda je Gospodin Savić umislio kako je veći katolik od
Pape?
Neću vam dati odgovor na to pitanje, ali ću reći razlog
istog (mislim pitanja).
Narodna Biblioteka Srbije (tu je u depoima istorija
naše pismenosti), Narodni Muzej, Beogradska Filharmonija,… svi na sajtu imaju i ćirilici i latinicu… Nikada
ne proveravajte moje navode, sem ako imate vremena za bacanje… Zašto sam kod Narodnog Pozorišta uskraćen za ravnopravnost pisama… Ili se
gospodin Savić nameračio da bude sahranjen, ne u Aleji Velikana, već u kripti
Crkve Svetog Save.
Možda je gospodin Savić Zaštitnik ćiriličnog pisma, a Mrzitelj
latiničnog. To ne znam, ali tu nešto ŠKRIPI… Čak mu dajem za pravo da bude
takav. Ali ne pristajem da me bruka i da nam se ljudi smeju, jer su nam
Nacionalni Teatar i Opera neinformisani, nekulturni, nepismeni.
Ma sve bi to rešila jedna dobra poplava. Drugi načan
rešavanja zagađenja ne vidim.
Uz Godpodina Vemića nam je ponuđena Gospođa Holz.
Prošle godine, baš u ovo vreme o njenom debiju (koji lep srpski izraz) sam
napisao.
Gospođa Anastasija, Ex Sanja Petrović je bila Holc, a
sada je Holz.
Nikada ne proveravajte moje navode, jer znam kako su mi
oponenti nekoliko puta brojniji od obožavalaca, pe (moram) da ne grešim…
Elem… Da je tako kako kažem pokazuje i tekst na
pomenutom sajtu, nastao posle onih opisanih “Boema”.. A u tekstu sajta negde je
Holz, a negde Holc… Molim Vas, nemojte da govorite kako je to… srpski,… U engleskoj
verziji sajta naslov je jedan, u tekstu drugo ime… Nešto je udvojeno kod
Gospođe Holc… Ili nije sigurna za ime, ili i za prezime... Da, pre godinu dana je imala samo snimke kao Sanja Petrovič (peva
pored klavira i reklamira venčanice), a sada se obogatila sa još nekoliko
snimaka…
Pitate se zašto toliko prostora posvećujem Gospođi Holz…
Pa to je jedna veoma svestrana i veoma (čudno) uspešna umetnica… Ne navodi
školu u kojoj je učila pevanje, ne navodi klasu i fakultet koji je završila,
ali potencira na doktoratu i zvanju docenta. U prvoj verziji sajta je neveden
jedan professor kod koga je UČILA pevanje???... Sada ga nema, ali je dodat
doktorat i titula docenta. Čestitam!
Inače, zvanje docent se stiče nakon pet godina rada na
fakultetu posle odbranjenog doktorata… Sem ako nije drugačije i na drugim Univerzitetima … osim ovog sa
imenom “Slobomir P.” (iz Bijeljine), gde je navodno Gospođa Holz zaposlena i gde joj studenti (kad pre) osvajaju nagrade…
Možda i na nekom “Jankovom” ili “Krivakovom” Univerzitetu studenti, docenti, … doktori
napreduju takvom brzinom, pa mladi pevači, ako žele do kraja ispunjen CV nek se
potrude… Mnogo toga se može sa 28 godina… Desetine biblioteka, muzeja… možda i haustora…
svako mesto je bitno i treba da se navede… pa tako u beskraj..
Ovo sam sve napisao sa jasnom porukom kako ne volim da
me neko dovodi u zabludu… Ipak sam taktičan… Pre nego nekoga nazovem lažovom,
zatražim odgovore na ono što je nejasno… Veoma nejasno…. Bar meni…
Kao što vidite, ne odlazim na opersku predstavu, a da
se nisam informisao o čemu se radi i šta mogu da očekujem…
Ne strahujte, neću vas mučiti sa svim onim detaljima
koje znam pre svake predstave, a večeras je bila predstava za zaborav.
Postoje predstave za pamćenje… a postoje i one druge,
te su za Zaborav.
Ali to se nikada ne zna unapred… Sem ako niste informisani poput mene...
Ali, stiže obaveštenje nekoliko sati pre predstave. Umesto Gospodina Vemića, Ivan Tomašev… Ovde može, a u onoj bednoj “Moći
sudbine” nije moglo… Ma sve može kada se hoće..
Čin prvi, kvartet. Tatjana, Onjegin, Olga, Lenski.
Raspad sistema između Anastasije Holz, Vladimira Andrića, Tamare Nikezić,
Dejana Maksimovića. To je bilo gore od najgoreg. Užasnije od najužasnijeg… Ako
već postoji Rackovljev “Kvartet snova”, ovo je Kvartet Užasa.
Ne razumem samo Gospodina Maksimovića. Za par dana
slavi dvadesetogodišnjicu umetničkog rada… Ovi, večeras što su bili oko njega, nisu društvo ni za slavlje, ni
za pevanje, ni za pojavljivanje.
Tamara Nikezić potonula… Čemu zahtevna uloga Olge, ako
se ne želi skočiti u ambis u stilu banži-džampa… Na suvo… Bez lastiša, bez konopca... Na glavačke!
Već spominjana Gospođa Holz je upisala još jedan nastup
u svoju biografiju… Ona i onako juri samo prve nastupe… Oni ponovljeni,….
Stalni nastupi,… nisu joj interesantni… Očigledno… Čas dobro, čas očajno, bez
glume, naravno o sugestivnosti ni govora…. Bio je to nastup samo za biografiju.
Vladimir Andrić,… očigledno miljenih Uprave Opere…
Guran i rabljen preko svake mere… Može čak i jednog dana da postane baritone,
ali baritončina nikada… A možda čak završi elektrotehniku, pa se pridruži Mihajilu Šljiviću…
A taj Godpodin (Šljivić) je verčeras bio veoma solidan sa malo oglašavanja, a više trčanja po sceni..
Odgovaraju mu te manje fitnes role.
Loš utisak, bar na mene je ostavila i Dubravka
Filipović. Njena Filipjevna je bila
“Baba na umoru”… Toliko se klatila, savijala, prepomagala, da sam mislio kako
neće dočekati kraj predstave… Ali prežive… Preteče!
I… Umesto očekivanog Gospodina Vemića… Sigurno je trideset procenata gledalaca došlo samo zbog njega… Čak su se naivno iščuđavali:
“Kako to?”… kada je oficijelni spiker najavio promenu zbog “bolesti Sava Vemića”… Tačno, prodat im je svima program na kome je ime Vemića, ali da prate sajt
Opere, kao što ja činim, ne bi se iščuđavali…
A Tomašev je bio Tomašev… Za one koji su večeras bili u
Operi, savet je da poslušaju rolu Grjemina koju izvodi Vemić. (postoji na
youtube)… Pa neka zaključe jesu li na dobitku, ili na gubitku. (Nadam se da je
Sava Vemić stavio na Youtube svoje najbolje izvođenje.)
Za mene je Ivan Tomašev bolji od svih Sava, Drava,
Velikih Morava, Tisa i Tamiša.
Evo dokaza kako u Beogradskoj operi možete da dobijete
više nego što ste platili. Ma nije sve tako crno kako zaključujete iz mog
pisanja.
Hvala Gospodine Tomašev…
I bi aplauz… Bili su i pokušaji aplauza tamo “gde mu nije mesto”…
Jer treba opravdati poklonjenu ulaznicu… Biću grozan… Večeras je poklonjeno
više od 100 ulaznica… Sala je bila PUNA…. I publika se odužila kako i dolikuje…
Samo treba, uz poklonjenu ulaznicu (tu spadaju i oni
zahtevi: Obavezno dođi!), dati i
sugestiju: “Ne započinji uvek aplauz i ne ostaj zadnji da tapšeš…” Ili
dogovoriti kada ko da započne, a ostali da ga frenetično podrže, ali to je već
cela režija… malo teže za ostvarenje..
I?
Pitate se.. i?
I ništa, bio “Onjegin” i prošao.
Idemo dalje.
Posle Svega…. Šteta da ne spomenem dirigenta Aleksandra
Kojića… Mučio je sa orkestrom pevače, mučio je hor, mučio je nas u sali… A
lično se brukao… a lično se brukao.. U Sali je bio jedan dirigent.. pravi
dirigent… Ime… Bar neka čovek vidi ko sve i kako muči beogradsku publiku…
I?
Pitate se…i?
Ništa! Idemo dalje…. Sve dok ne udari jedna dobra
poplava…
A koliko vidim naoblačilo se.
A koliko vidim naoblačilo se.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
.
