OTVORENO PISMO
Gospođo Trumbetaš Petrović, navršilo se
godinu dana kako ste direktor Opere u glavnom gradu.
Kada ste počeli sa radom, obratio sam
Vam se javnim pismom. Sada je (za
očekivanje) red da i danas prokomentarišem neke stvari, pošto Vi ćutite.
Sumnjam da Vas je iko pratio ovih godinu dana više od mene. Možda su pratili
vaš rad, ali sumnjam u pamćenje istih i na smelost da izreknu šta misle i šta
su zaključili. (mislim javno)
Sami mi direktno rekoste kako tekstove
dve osobe (u koje spadam), ne čitate, ali Vam drugi o njima pričaju.
To Vam je loša varijanta, ali Vi ste je
izabrali. Međutim i to je bolje od muke jednog vašeg predhodnika kome je
supruga (naglas) čitala te tekstove. On je, na svu sreću, umetnički pokojnik.
Jer svačija umetnost umire, ako ga publika dočeka ćutnjom.
I u nastavku pisma ću pokazati kako što
šta znam, ali od toga poprilično i prećutkujem.
Naravno, poput Vaših predhodnika, niste
se obratili javnosti nakon prve godine rada. Radi to i predsednik Amerike, radi
to i guverner Narodne Banke Srbije, ali kod čelnika opere i teatra to nije manir, ni obaveza, niti
pravilo, ni politike, ni etike… Nisam upotrebio slučajno reči politika i etika,
jer svaku reč koristim sa veoma smišljenom namerom.
Gopođo Jasmina, imali ste čime da se pohvalite u proteklom radu.
Imali ste više premijera tokom jedne
godine, nego svi drugi Vaši predhodnici.
Mladi umetnici i “umetnici” su angažovaniji nego ikada do sada.
Prvi put smo imali operske arije na Trgu
republike. Vašom zaslugom. Hvala Vam!
Zašto se sa svim tim ne pohvalite? Ili
ste previše skromni, ili isuviše gledate unapred, pa ne vidite čak ni svoje rezultate, koji su za respekt?
Vi ste prvi čelnik koji je operu poslao
u pohode građanima, oplemenivši zvukom slobodne prostore. Čestitam Vam na tome.
Očigledno veoma uspešna saradnja sa Gradonačelnikom Beograda!!! (Ovde su tri
znaka uzvika i svaki ima svoje značenje)
U senci takvih uspeha, neka ostane onaj
katastrofalni početak nove operske sezone, kada je sala bila sramno, više nego
poluprazna… Kada je plaćeno gostovanje (honorarno angažovanje) 4 (i slovima
četiri) osobe van operske kuće, a na drugoj strani članovi ansambla se žale da
mesecima ne mogu da dođu na red da budu angažovani… Bilo Vas je i u toj
predstavi… Bilo vas je i na prošlom Srpskom novogodišnjem koncertu…
Na drugoj strani, niko nije ustao u Vašu odbranu kada je pisano
u medijima da neke vaše kolege preživljavaju mobing. Ta reč je dovoljna da to
ispita javni tužilac… Ali sve se, srećom, smirilo… Peglanje izgužvane situacije
Vam, očigledno, dobro ide od ruke. Dovoljno je “ugroženome” dati neku od
glavnih rola i sve se zaboravi (pogotovo ako toliko i ne očekuje, a još manje
zaslužuje). Ipak smo mi nacija koja i previše galami, a brzo zaboravlja… (sem
omraženih pojedinaca). A ona reč “mobing” kao da nije izrečena, kao da nije
napisana, kao da nigde više ne postoji… Pojela maca!
Otkazano je gostovanje jednog umetnika 5
sati pre predstave, a sala rasprodata. Vi nemar (bezobrazluk) svojih podređenih
nazivate tehničkim problemima. I umesto da izađete u javnost i priznate grešku
podređenih, a to znači i svoju, vi u stilu “bivših i pokojnih”, nojevski glavu
u pesak. Njima sam svojevremeno poručivao, u toj pozi se niti vidi, niti čuje,
ali je zadnjica na izvolte. E to Vam sigurno nisu preneli oni koji Vam govore o
postojanju “nekih tekstova”, koji se “čitaju i u inostrastvu”….
Lakše je progutati knedlu istine, nego
nedeljama dobijati prašinu u oči, ali… Svako bira svoj put.
Gospođo Trumbetaš, svakako da nemate
dovoljno vremena da se iskažete kao pevačica (rekoste to, u, ne jednom,
intervjuu). A opet, bar mi se čini, pevate češće nego ikada do sada. Više ste
pevali zadnjih godinu dana, nego predhodne dve – tri. Svako ko dokaže da ovo nije istina, neka me
nazove lažovom, previše su blage reči: neinformisanost, zlonamernost i sl. Čak Vas vidim i na gostovanjima u
inostranstvu. I nadam se da ćete biti, bar na dva gostovanja u inostranstvu,
pre nego odete sa funkcije na kojoj ste. Možda Vas ove zadnje reči
oneraspoložuju, ali kao zapisivač i
analitičar (uh, ta je reč danas veoma in) operskih dešavanja, udbeđen sam kako Vam je garantni rok istekao.
Ja Vam, sa druge strane želim da što duže ostanete tu, da preispitate koliko je
opravdano i svrsishodno angažovanje
pevača na daskama nacionalne opere, koji nemaju adekvatno obrazovanje i čemu
forsiranje nekoga ko ne može da se zaposli u kući gde ste Vi direktor (bar po
sadašnjem pravilniku), sem ako se ne promeni pravilnik, ili takvi, preko noći,
ne završe “Akademije” u Bjeljinama i drugim prekodrinskim visokoškolskim
ustanovama, pa onda dođu da odlučuju, kadriraju, kroje i prekrajaju… Ako već to
ne rade i sada? (Naravno da mnogo više znam nego što pišem.)
Želeo bih da ostanete što duže i
istražite činjenice da pojedine institucije novac za gostovanja, nastupe,
koncerte, uplaćuju preko agencija i privatnih preduzeća,… tako da su mnogi
dobili nadimak 14%… Vi ste jedna od retkih pevačica koja, da kažemo, redovno
gostuje i u malim mestima. U startu sam taj Vaš potez nedvosmisleno hvalio.
Mislim kako imate i moć i želju da zajednički raskrinkamo zlonamernike koji
tvrde da mnogi zavlače ruku duboko u kasu vlade (što znači našu zajedničku
kasu) i za koncerte na koje dođe par desetina osoba potroše i 200.000 dinara.
Složićete se da je bolje tih par desetina ljubitelja kvalitetnog zvuka smestiti
u autobus (ili minibus) i za taj novac
odvesti jednog dana u operu Beograd, drugog dana u operu Novi Sad, naravno sa
višednevnim smeštajem na, recimo, Paliću. Nadam se da Vama, koja nastupa širom
Srbije, kao i, bez ikakvog ustezanja, u najkamernijim prostorima našeg glavnom
grada, to ide u prilog, a opet ste na funkciji, odakle se reč veoma daleko
čuje.
Vi znate da ne krijem ni ono što mislim,
niti ono što osećam (selektivno pišem, jer one glavne adute čuvam da izbacim
ako se neko pobuni protiv ovih i ovakvih reči). Siguran sam, mnogi od čitalaca
ovog teksta će se začuditi da spadate u
onih desetak umetnika kojima sam nakon nastupa lično čestitao. To radim veoma retko, a Vama sam čestitao
izvrsno tumačenje Aide. Niti sam ja to zaboravio, niti ste Vi zaboravili
(ubeđen sam). Iako Vi ne čitate ove tekstove (tako rekoste), ali vam drugi
prenose (i to rekoste).
Ja nemam problem da čestitam onome ko je uspešan, nemam
problem da pišem u superlativima čak i o
onima sa kojima sam prestao privatno da komuniciram, jer smatram da su veoma
loši ljudi. Javno im čestitam na zadovoljstvu koje su u meni proizveli svojim
nastupima. Tako je bilo i tako će biti. Ali, Bože moj, i pevačka i umetnička, a
i rukovodilačka budućnost je pred vama.
Gospođo Trumbetaš, već sam pisao kako
nemate sreće sa intervjuima, iako ste trenutno na jednom od najznačajnijih
mesta srpske kulture.
Vaš izlet u javnost sa promotivnog
mitinga jedne stranke je izazvao buru negodovanja. Opravdanje da je politički
stav lično pitanje je ispravno, ali onda ispod imena u TV prilogu treba da
stoji (lični podatak, građanin po imenu tom i tom) uz podatak da je iz
Barajeva, Pirota, ili Ruskog Sela, a ne da je na funkciji institucije od
nacionalnog značaja. Ako na tom skupu niste bili u ime Opere, onda nije ni
moralno, ni etički da upotrebljavate Vašu funkciju, sem ako to nije politički
opravdano, ali onda ovo zadnje isključuje one dve predhodne stvari. Mislim na
etiku i moral.
I previše se prašine diglo oko Vas… Zato
sam sklon da tvrdim kako se Vašoj funkciji bliži kraj.
Bićete u mnogo boljem položaju od onog
Vašeg predhodnika koji se pohvalio da je za njegovog mandata odigrano pet
stotina i dvadeset predstava i da ni jedna nije otkazana. Vi možete da se
pohvalite da ste od mnogih mladih polupevačica napravili zvezde koje se iz
meseca u mesec pojavljuju na sceni nacionalne opere, da ste im trasirali put u
inostranstvo, da ste takoreći svuda pevali, sem u “Žikinoj šarenici”
(Ostvarenom snu mnogih Vaših koleginica – o tome ću tek da pišem.) Možete se
pohvaliti premijerama, nastupima operskog ansambla u javnom prostoru, možete se
pohvaliti željama da promovišete mlade, iako je ta knjiga spala na tri slova,..
(tako se kaže) iako ja tvrdim da je spala samo na dva slova: M. i E.
Sada razumem što se prvi put desilo da u
jednoj polusezoni nemamo ni jedno, značajno i manje značajno, gostovanje iz inostranstva, jer novac je
otišao ovdašnjim “honorarcima”. I treba da ulažemo u sopstvene “kadrove”, ali
bar neka bude preko konkursa, audicija, sa neutralnom komisijom… (Zar se niste
na početku mandata zalagali baš za to?) Neka se o tome sada zabavi malo Upravni
odbor. Onaj predhodni sam, ne tako retko, prozivao, rećiće neko da ovima gledam
kroz prste.
Ponoviću, drago mi je da zahtevna
funkcija nije umanjila Vaš broj nastupa, naprotiv… Diva (moj zaključak od pre
par godina), nećete nikada postati. Za sada su, za srpsku publiku, samo dve dive u kući kojom
rukovodite. Jadranka Jovanović i Dragana del Monako (ni jednu lično ne
poznajem). Gospođo Trumbetaš, zar ste zaboravili da ove godine Gospođa Del
Monako slavi tridesetogodišnjicu umetničkog rada. Ostavili ste prostor onima
koji su poželeli (čitaoče čitaj: Izdejstvovali) da “ovekoveče” četvrt veka pevanja (od čega tri četvrtine u horu).
Gospođa Del Monako je zaboravljena i pre pet godina, biće zaboravljena i danas
i biće zaboravljena kada bude odlazila u penziju. Ili sledite manir Vaših
predhodnika koji minimizuju sve što urade pevači van granica Srbije
Tako se
samo potvrđuju celovekovni navodi
srpskih humorista, da ovde niko ženama ne oprašta inteligenciju, fizičku lepotu
i uspeh.
Gospođo Trumbetaš, da ste postali Diva
(neka me opovrgnu oni koji su više pisali o ovdašnjoj operi, u ovom sastavu, od
mene), seti li bi ste se Dragane del Monako, zato Vam to ne treba uzimati za
zlo.
Možda bi predstavom posvećenoj Gospođi
Del Monako (prođe decembar, nema takve predstave) mogli da se podičite da ste i Vi u istom
ansamblu sa njom, da su i mladi koje protežirate, u istom ansablu, (M. i E.),
jer već umišljaju (da se zaključiti) kako su iznad svih.
Tvrdim kako ne umete da budete Direktor,
pevanje Vam bolje ide od ruke… A kao što rekoh, iako javno govorite kako nemate
vremena za svoju ljubav i profesiju, ispade da vas je ove godine više bilo na
nastupima, nego dve – tri godine u nazad (Već napisah, ali da čitaoci zapamte).
Ako sam pogrešio, nemojte mi opraštati. Bilo Vas je od Geozavoda da konzulata u
Parizu, evo Vas i “Pod fenjerima”, bilo Vas je i na sajmu knjiga. Zatvorili ste
jednu sezonu “otvorili” ste drugu. Igrali ste valcer na sceni, sa glumcem koji
i nije ni u čemu salonski tip (pisao sam o tome). Vašom “Džepnom operom” (ne) “promovišete mlade”,
kako ste ranije izjavljivali u medijima. Sada Vam je prosek oko 50 godina. Ili
“knjiga mladih” spade na….
Ali da se vratimo na moje pismo od pre
godinu dana. Tvrdio sam kako ne možete da budete Direktor, jer ste u sukobu
interesa. Firma koja se, između ostalog, bavi organizovanjem koncerata i
operskih predstava (Vi ih zovete džepna opera) je bila u vašem vlasništvu… bili
ste osnivač i odgovorno lice.
Vi ste tek 10. maja ove godine rešenjem
Agnecije za registre broj 5532/2019
prestali da budete rukovodilac i vlasnik. Gospođo Trumbetaš, ta dokumenta su
javna.. Preneli ste rukovođenje na drugu osobu… 6 meseci posle imenovanja!
Ponavljam: 6 meseci posle imenovanja! A
u međuvremenu????
I sada ista firma dobija novac… Dobija
novac “od nekoga” i angažuje, između ostalog,
Vas… Da li ta firma dobija novac iz budžeta Republike Srbije?… Vi sada preko te fime dobijate honorar, ili
ne dobijate…
Koja je razlika od dobijanja novca zato
što je neko rukovodilac firme, od toga da ista ta osoba dobija novac, jer je ta
firma “angažuje”???
“Objašnjenje” kako je Vaša “bivša” firma
“udruženje građana”… Stoji, … stoji da je “registrovano” kao Amatersko kulturno
umetničko društvo, kao Planinarsko društvo,… ali ni po čemu se ne razlikuje od
drugih privrednih subjekata… Vaše kolege i Vi tu ne nastupate amaterski, niti
putujete diveći se prirodnim lepotama Srbije… Uduženja građana su privredni
subjekti, registrovani gde i svi drugi i dozvoljeno im je obavljanje privrednih
delatnosti, a u slućaju Vašeg:… Organizovanje predstava, koncerata,
nastupa, kusreva, škola,… U čemu onda
neko može da vidi razliku toga i organizacije na čijem ste čelu???
Da li vi, sa druge strane , kao Direktor
opere, ili kuća u kojoj Vi rukovodite sklapa bilo kakve ugovore (tokom protekle
godine) sa osobom koja trenutno rukovodi
tom firmom??? Da pojasnim, Vašom firmom do pre 6 meseci. To ne biste smeli. To
bi bio dvostruki sukob interesa. Proverite navedeno, ne želim sve da iznesem
javno, pročitajte gore zašto, ali dobro znam
da ste šest meseci posle imenovanja na javnu funkciju, bili na čelu
pravnog lica koje se bavi istom delatnošću kao i kuća kojom rukovodite. O tome
je zakon jasan… Sem ako zakon važi selektivno, sem ako neko misli da je
JaNeJart neprofitabilna organizacija, gde članovi pevaju i sviraju na
amaterskoj osnovi.
Ignorantia legis non excusa… Kao
pevačica znate italijanski, razumećete i ovu latinsku sentence.
Ali kod nas postoji i reč selektivnost…
Kod srba ima jedna izreka: Kome je Bog
ujak, tome su svi sveci prijatelji… Savremena izreka glasi: Kome je Bog školski
drug, taj može da se ….. do besvesti.
Hajde malo da razvedrimo situaciju, bar
za populous koji će da čita ovo pismo. A i volim suvoparnost tekstova da
razvedrim anegdotama koje mnogi ne znaju.
Svojevremeno su kritikovali i
kritikovali Mošu Pijade, autora Krivičnog
zakona tadašnje Jugoslavije. Ako neko ne zna ko je Moža Pijade, njegov
problem, onda i ne zna da je stotinama puta prošao pored njegovog spomenika
koji je ispred zgrade Politike. Elem, vispreni Moša njima odgovori: Ja jedan
pišem zakon, a 18 miliona ljudi pokušava da u njemu nađe rupu.
Da razvedrimo pisanje još malo, Gospođo
Trumbetaš… Ipak zarađujem pišući o vedrim temama, a ne o malo zagoreloj
stvarnosti i pravničkim činjenicama.
Klavir.
U podnaslovu, da li je sramnije staviti
zadnjicu, ili nogu na klavir?
Mediji su prozivali Upravnicu teatra,
neki i Vas zbog spornog klavira. Zaboga, mnogima zasmetala ženska noga
prislonjena uz dirke. Zapravo vidljiv
ženski članak (da ne krenem u opis) i in cipele na crno-beloj pozadini
dirki. Iskreno, ovaj članak i početak lista me ne inspirišu za esejistička
nadahnuća, čemu sam, priznaću, sklon. Pa Gospođo Trumbetaš vi ste ležali na
istom klaviru, dok Vas je fotograf, kroz objektiv, hvatao iz različitih uglova
(menjali ste poze, menjali ste haljine). Sada taj klavir, kažu, košta 100.000
evra (podatak jednog bivšeg rukovodioca Vaše kuće), a koliko je koštao onda
kada ste Vi ležali?… Ili možda nije isti klavir, ili u Vašoj kući postoje
klaviri za ležanje, drugi za naslanjanje nogu i treći za sviranje… Pa naravno
da sam bio na koncertu povodom kupovine tog skupocenog klavira. Svirao je
jedan, u svemu, bledunjavi, rus. Naravno da sam pisao (može da se proveri, a
pojedinima i da se pročita), pa rekoh na početku svog obraćanja, kako pratim
dešavanja u Vašoj kući mnogo više od drugih.
Od Vas Gospođo Trumbetaš očekujem da
damu protiv koje se digla hajka, uzmete u zaštitu i kao rukovodilac i kao žena,
a i kao neko ko je koristio za fotografisanje, ili taj, ili neki drugi klavir.
Vidi se moja i želja i potreba da pišem
o vedrim temama. Ne pada mi na pamet da skupljam podatke i šaljem “nadležnim
službama”… U ovoj državi svaki mesar, krojač, nastavnik OTOa,… ima školskog
druga “gde treba”.
Poslaću ovo svoje pismo umetnicima koji
su članovi Upravnog odbora. Na bivšeg Predsednika UO, onog što je teatar nazvao
Arkom, ne definišući ko su lavovi, ko zmije, hijene, čavke,… itd… samo prosipao
lep fond šala… U sadašnjem Upravnom odboru su i veoma značajni umetnici. Njima
ću da pošaljem, ali unapred ne prihvatam njihovo eventualno demagoško objašnjenje
da nemaju zakonsko ovlašćenje… Njihova reč je moćna… Moćni su, jer su priznati
umetnici, a to je jače od svake moći države i tiranije silnika… Mislim kako se,
kao umetnica, tu slažete samnom.
A neka shvate i oni, a i vi Gospođo
Trumbetaš. Publika nakon izlaska sa predstave ne prestaje da misli o onome što
je videla, doživela… Ne prestaje da prati i zaključuje…
Ignorantia legis non excusa.
Gospođo Trumbetaš, Vama želim sreću u
novim nastupima, čak i u inostranstvu !!!, a meni ostaje nada kako ću uskoro da
pišem javno pismo novom Direktoru, pošto sumnjam da će i on da se obrati
javnosti sa planom i programom u godini koja je pred njim.
David Naum
Ko se ne seća mog predhodnog pisma, može
da ga pročita ovde:
