04. 11. 2017.
Kao i uvek, napisano
u par sati nakon predstave.
Otišao sam večeras u operu sa meni svojstvenom mantrom. Ovog
puta sam ponavljao nešto novo:
Qualis rex, talis grecs.
Qualis rex, talis grecs. ...
Nema potrebe da na početku sledećeg pasusa napišem:
Priznaću ...
To mogu da pišu oni koji to rade iz bilo kakvih
obaveza,... unapred omeđenih. Kod mene to nije slučaj, pa preskačem prvu reč.
..... u Operu sam
ušao sa željom da ulovim što više grešaka
dirigenta Alberta Veronezia. Gospodin se potrudio da sebi napravi
reklamu i pre nastupa. Kasni na probe... Naravno to može, ako se sačini loš
ugovor, a u uređenim državama ugovori sa umetnicima imaju i po petnaestak
strana (veoma sitnog teksta). Pitate se šta to mene dotiče, pa, ne mogu da slušam kuknjavu pevača, koji unapred opravdavaju svoj mogući, tj. izvestan debakl.
U sistemu Tante za kukuriku, nema potrebe za tako nečim (mislim za "čvrstim" ugovorovom).
Potom je italijan
prekršio sve norme i najbahatijih latinskih zavodnika. Za pipkanje, ili
pipanje bilo kog (naravno u svetu, čak i da ima i razlog i povod) bi dobio
takav šamar, koliko pravno, toliko moralno... Da bi zaboravio i svoj maternji
jezik...
Ali!
Qualis rex, talis grecs.
Znam, neće niko u Operi da se oseti obaveznim i pozvanim
i prozvanim da nekom gostu kaže STOP! Pa sve je već došlo u javnost, otkuda bih ja znao... Za bruku, za suze, za...
Neće "Niko" ništa reći, jer finkcioniše sistem: Ja tebi Knjaže, ti meni
Serdare! (Primetili ste, reč niko je sa velikim slovom. ????
Pukao bi sistem! I Sredar ne bi dobio, bar polovinu
privilegija koje ima Knjaz. O tome, opširnije, drugom prilikom.
O „Pleštu“ i
„Sestri Anđeliki“ je reč. Dve nezanimljive Pučinijeve opere... A večerašnja
predstava je bila veoma dobra.
Može sve to, naravno.
Vuk Zekić, kao Mikele, vlasnik teretnog broda, je bio
više nego dobar. Neprepoznatljivo dobar. Bar za mene.
Da li ga je na to inspirisao Luiđi, koga je bar u
predstavi mogao da ubije na kraju, ne znam. Tak, Janko Sinadinović u roli
lučkog radnika je isto tako bio dobar. I koliko je Zekić smanjio pokušaje nadjačavanja samog sebe, pa je i time dobio na kvalitetu, toliko je Sinadinović
ostao kao najglasniji tenor Beogradske Opere. Da li je sreća, ili nesreća za
publiku što je i najbolji tenor, ne znam. Eto, postoji nešto o čemu nemam
formiran sud.
U ulozi Đorđete pojavila se Olivera Merkurio. U vezi njenog prošlog
gostovanja sam se pitao; Čemu gostovanja umetnika koji nemaju veći kvalitet od
onog što je standardno za našu Operu.
Ili je možda Gospođa Merkurio trebala da posluži
Gospodinu Veroneziu kao olakšavajuća okolnost dođu li njegovi zavodničko seksualni porivi u pravnički
tesnac. Izgovor bi bio: "Pa mi i u Italiji imamo živih mikelanđelovski oblikovanih ženskih
poprsja, ne može nam se reći da nas mori glad.... Evo, na primer Gospođa Merkurio!"
Pametak čovek, vodi sa sobom alibi.
Pametak čovek, vodi sa sobom alibi.
Qualis rex, talis grecs.
Već i previše spominjani
dirigent se nakon prve opere nije pojavio pred publikom, iako ga je zemljakinja tražila
iza zavesa. Ili je, pak, iskoristila tren da grizne, jednom dva burek sa mesom. Evo tajnog recepta za postizanje pevačkih uspeha na sceni. Pre predstave burek sa mesom. Što masniji, to glas čistiji.
Ko me redovnije čita, zna kako primećujem i čujem sve bitne (nevažne) detalje.
Nastavljam!
Ko me redovnije čita, zna kako primećujem i čujem sve bitne (nevažne) detalje.
Nastavljam!
Skoro polusatna uauza je predhodila „Sestri Anđeliki.“
Eto predstave u kojoj mogu na sceni da se pojave dame koje čine prve korake u
solističkoj karijeri.
Jelena Radovanović je bila u ulozi Anđelike Na mene je
ostavila veoma lep utisak. Kako pevački, tako i glumački. Želim joj iskreno
nove operske izazove i tvrdim da će opravdati ukazano poverenje.
Anđelikinu tetku je tumačila Tamara Nikezić. Jednom rečju
odlična. Korekno pevanje je dopunjeno savršenom glumom.
U ovom jednočinki sam osetio veoma dobar sklad pevanja,
glume, scenskih pokreta kod svih učesnika, bilo da su u pitanju solisti, ili
hor.
I na kraju nam se poklonio i simpatički dirigent. Apsolutno
sam bio fokusiran na scenu, tako da o njegovim zaslugama za večerašnja
dešavanja ne bih hteo da pišem. Siguran sam svi će ga pamtiti, po nečem...
Jedino da u narednom periodu vidimo ko će se uputiti ka
Italiji...
Objasniću to u nekom narednom pisanju... Mislim kako
funcioniše „sistem.“
Nisam ni nakon predstave prestao da ponavljam: Qualis
rex, talis grecs.
Veoma pevljivo... Iako ima pomalo glupo značenje; Kakav
kralj, takvo stanovništvo (podanici)!
Valjda sam vas ubedio kako kod mene nema i suvišnih reči.
Pojedine reči, rečenice, dobijaju nastavak u sledećem pisanju.
Pojedine reči, rečenice, dobijaju nastavak u sledećem pisanju.
O
istoj temi, ali iz drugog ugla, jer dve osobe i kada sede jedna pored druge, ne znači da će isto čuti, videti, doživeti:
