Ipak sam za Bravara (ali pravog)
Za groznicu ovosubotnje večeri smo imali “Normu”.
Kakvu “Normu”?
Podgrejanu “Normu.”
Od dosadašnjih 5 (pet) predsatva gledao sam i slušao samo četiri. Već
pisano kako nisam toliko operski mazohista da u zadnjih deset dana protekle
operske sezone (u vrelim danima juna) odslušam tri “Norme.” Predpostavljam kako je Uprava Beogradske
Opere stavljanjem premijere takve opera za kraj sezone imala neke “posebne namere.” Ne sumnjajte kako uvek imaju neke
“posebne namere.”
Tek večerašnja predstava je bila podgrejana, ispod sobne temperature. Možda je to Upravnik (komplet) pozorišta
Gospodin Savić pokupio pelcer na nekom
putovanju npo Istoku. Onaj ruski metod, kada ti je hladno, jedi sladoled. Bilo bi
preskupo da se daje sladoled posetiocima, pa je isključeno grejanje. U holovima
potpuno, na galerijama ispod pedeset procenata. Smanjeno osvetljenje u holovima
na minimum. Niko ne zna šta je u pitanju. Nacionalni tetar je odavno postao
kuća žalosti.
Hvala lepo za te “istočne” recepte, meni više prija nešto “afričko”.
Priznajem, nisam imao nameru da pišem o sramotno hladnoj operi,… ali i kome da pišem… Članovi Uprave navodno "ne čitaju" ovo (hvale sa tim), članovi
administracije i onako ne rade svoj posao kako treba, a i za čitanje na
internetu ima (za vreme radnog vremena) zanimljivijih stvari od ovog… A ansambl,
muzičari, hor… Oni jedna čekaju da otaljaju “stvar” i odu kući… Gospodo, pa to se vidi, to se čuje. Ako vam je
nešto dosadno da radite, skinite sa reperotara. Već je pisano kako je ova
predstava promašaj.
Večeras su svi otaljali stvar.
Nisam hteo ni o tome da pišem… Uopšte ne pišem o svim predstavama koje
slušam, gledam… Već sam pisao kako je za mene Opera Hram… Ali ne baš da se u
njemu krstim više puta nego kada sam na crkvenoj liturgiji.
Čak sam se spremao da pohvalim adminitraciju. Na “Nabuku,” gle čuda,
koji je popunjavao groznicu subotnje večeri, pre tačno sedam dana, moje oko
koje sve primećuje, vidi pomak na bolje.
Ali, avaj… Savet! Ne hvalite
ljude iz Opere, ako urade nešto dobro, to je zato što su “pogrešili,” omaklo im
se.
Objasniću vam pitanjem: Koja je
razlika između Maje Janjušić i Dejana Mitrovića?
Ovaj drugi prevodi libreta, a Maja Janjušić titlove. Ili (umrli su
garantovano, a nisu bili svesni) Tomistokle Solera je pisao libreta, a Vinčenco
Belini je komponovao po titlovima.
Neko će reći sitnica… ali kada se nakupi pet sitnica, uz loše pevanje,
lošu režiju, loše dirigovanje… I onda može da se desi, šta je moglo da se desi.
Uostalom da li je neko drugi pisao o novim pristupima prevoda libreta
operskih dela??? Ipak sam ja onaj mali pisac i humorist, koga zanimaju sporedne
stvari, drugi, pametniji, obrazovaniji i iskusniji, neka se bave “velikim i bitnim”
stvarima.
Već na pomenutoj predstavi od pre sedam dana sam pomislio kako će biti
upaćena po tome što je inspicijent spustio zavesu do pola, a publika je
aplaudirala, akteri se poklanjali… Ostaje uporan, nije hteo da je vrati nazad…
Večeras, još gore. Zavesa se spusti do pola, akteri se poklanjaju, zavesa pokušana da se digne, ne zaustavlja se i onda
se spušta takvom brzinom da je šipke koja je držala poravnjanu donju ivicu
tresnula o pozornicu… Ništa osim jednog
jedog ženska vrisak sa drge
strane rampe.. Sanja Kerkez je na vreme
sklonila I sebe I korpu sa cvećem… Može samo da žali sutrašnja žuta štampa za
jednim senzacionalističkim naslovom.. Nije moja namera da ovde spominjem imena,
upirem prstom… možda je neko mlad, neiskusan, ali…. Ali… Zar moguće kako u
Operi sve škripi, ništa ne štima, sve preti… ? Možda ovo što sam primetio, niko
od “moćnih” I “odgovornih” nije video, čuo,…
Uostalom operska “sigurna kuća” je večeras bila prazna. To je ona loža
1, na Prvpoj galeriji Desno. To je više nego sigurna kuća u rukovodioce I “rukovodioce”..
Tu su sigurni, ne može publika u pauzama
da im priđe, da ih zamoli da sednu pored njih (mislim pored publike), pa da
zajedno odlušaju i vide šta se daje kako izgleda i kako zvuči.
Upostalom, ljude za tu “sigurnu kuću” bira Vlada. Naša vlada. Biraju
oni koji ne dolaze u operu. Ne znam samo ko ih “savetuje”… Da li i ti “savtnici”
dolaze da slušaju operu. Ma znam, znam mnogo više nego što ovde pišem..
Rećiće neko kako imamo jednu primadonu za poslanika u parlamentu. Imamo
primadonu, ali primadonu publika može samo da vidi i čuje (više vidi, nego čuje) godišnje u nekih
4 predstave. Ako je neko tu narodnu
poslanicu video u gledalištu opera, neka me obavesti. A opera, kao i sve druge
scenske umetnosti ne zvuči i ne izgleda ni približno sa jedne i sa druge strane
rampe.
Elem, da se vratim na temu. Imamo VD Direktora Opere. Već više od
godinu dana. Možda je nekome podneo izveštaj šta je uradio i čemu može da se
podči. Publici nije podneo izveštaj. Moja malenkost je već konstatovala kako
isti neguje loše tenore u beogradskoj Operi, kako bi on (VD) bio najbolji.
Možda grešim. Možda samo ja smatram kako je on najbolji tenor u Beogradskoj
Operi. Priznajem, previše sam subjektivan.
Znajte to je deo stare igre naše drage i premudre Vlade.
Na funkcijama pojedinih veoma značajnih institucija, koje ponekad
zapošljavaju i stotine umetnika,
godinama drže osobe koje samo “čuvaju” mesto za onog ko treba da dođe, a koji
je političkom funkcijom (mnogo plaćenijom) “sprečen na određeno vreme.”
Sa druge strane te sa “titulom” VD, drže na kratkom lancu, mameći ih
šargarepom na veoma dugom kanapu. Ne bude li “na liniji,” jedan mejl i taj
“leti”.
Ne znam šta se čeka???
Zna li neko, ko se čeka da dođe u “sigurno kuću” Beogradske opera. Da
nije na to mesto pikirala primadona koja je dva puta (bezuspešno) konkurisala na mesto profesora Fakulteta
Muzičke Umetnosti, ili se čuva za
pevačicu koja preko noći dolazi, u toku druge noći napreduje,… u toku
treće noći… ja baš ne držim sveću da znam šta se noću radi… I da je tačna
tvrdnja da je… a dao Bog ne radi se sve
javno u ovom novogodišnje osvetljenom Beogradu.
Elem, ako je potreban tenor da Bude Upravnik Opere, postoji.. Postoji
onaj ko dobro peva i ko zna kako treba da se peva… Nikoala Kitanovski. Mislite
da lično poznajem čoveka? Ne… Ali znam šta radi i kako radi. Pratim to.
Zar će ljudi koji vole umetnost, muziku, operu… dozovliti da nam
odlučuju oni koji puni snebivanja se opravdavaju: Eto nije hteo niko drugi, pa
sam se prihvatio…
Može, neka se prihvati i taj i takav i neko drugi i neko peti, ali posle šest meseci, posle godinu
dana, ako nema rezultata, hvala lepo… Do viđenja, nikad više… Zbogom!
Ako nekima na odgovara tenor, ima i baritone. Opet Nikola, ali
Mijailović. Pa sigurno nije prelazio grnice Srbije samo u sindikalnim posetama
operke kuće, poput mnogih “operskih veličina.” Ove reči su iz vokabulara onih
rukovodilaca koji lamentiraju nad sudbinom svojom i sličnih, preteći drznicima
koji pišu samo svoja viđenja.
Hoćete li basa za Direktora… Ima, na desetine sposobnih, onih koji su
se dokazali, kao umetnici, kao pedagozi. Onih koje ceni ovaj grad. Da vas ne
zamaram na ovu temu.
Ali “sigurna kuća” će opstati… Još dugo… to je moja procena, a što se
tiče procena do sada nisam grešio… Podržavaju je dva bračna para, dve ocvale
primadone i dokazana sviračica na pištaljki.
A kada smo kod
sindikalnih prelazaka granice Beogradskog Pašaluka, “pisac” na sajtu pozorišta
se svesrdno odužio “delegaciji”.
Citat: Драмска
експресија, изванредна карактеризација ликова, савршена оркестрација, богат и
разноврстан језик и лепота мелодике главне су карактеристике овог ремек-дела
оперске уметности чије је протагонисте публика у препуној сали наградила на
крају представе вишеминутним бурним овацијама и узвицима „браво“.
Da li se ovde radi o
“Otelu,” kao dramsko muzičkom delu, koji
je izveden u Osjeku, ili o izvođenju??? Da je “nakićeno”, jeste nakićeno. Ako
mogu tako savršeni protagonisti, sugestivni uz “lepotu” i meledije, sposbni da sve to prirede i “izvuku iz sebe” u sindikalnoj poseti, što
onda i nama to ovde ne priušte. Ili bar ne obaveste publiku kada su raspoloženi
da budu savršeni, pa da dođemo i divimo se tom “čudu.” Ja ću sa svoje strane
tri puta lepšu priču da “nakitim”.
Večerašnja “Norma”
nije dostojna ni jedne Operske kuće.
Ali koga je to još
briga, osim mene? Protagonisti će da uživaju u nedeljnom ručku, publika je
zaboravila o onome što je bilo, mediji se neće ne osvrnuti o događanju kome je
prisustvovalo petstotinak ljudi….
“Uskoro će “Slepi
miš”… Za kraj godine… Biće i kineskih balona, bacanih sa treće galerije…
Radujem se i jelki u holu.. Makar bila onako sramotna kao prošle godine…
Posvetio sam joj i tekst i fotografiju…
Sve po starom.
Na napušta me misao…
Bravar je dolazio u pozorište u operu… Pre predstave se samo ugase svetla na minut i popuni
se sredina prve galerije… Oni koji danas znaju šte je dobro, pamte ta vremena.
Ovaj današnji Bravar
i da dođe ne bi znao ni gde je, ni da li je ono što vidi i čuje dobro.
Vratite nam pravog bravura,
opera će nam zvučati mnogo bolje.
Na kraju, ne bude li valjao novi bravar, menjaćemo i njega... Ako su drugi našli kvalitetne bravare, što nebi i mi.
David Naum
O istoj temi,
ali iz drugog ugla. Ne znači da ako druga osoba sedi pored prve, čuje vidi i
oseća slično;
