Ljubavni napitak, Doniceti… Sve tri reči su za mene veoma
privlačne. Još kada kažem da sam lično od aprila 2015, čekao novi “Napitak,”….
Može se razumeti moje ushićenje što ću opet da prisustvujem jednoj savremenoj postavci opera. Ne znam ko je koga
inspirisao, da li režiser Plamen Kartalov kostimografa Ljuljanu Orlić, ili obrnuto tek,…
predstava je ono što me čini zadovoljnim… Možda je kostimografa inspirisalo,
već anegdotsko pričanje o visini novčane sume sa kojima je raspolagala, ali…
Beogradska publika je dobila predstavu o kojoj će jedni da tvrde da m se u
startu dopada, drugi sasvim suprotno, a možda je to tek poseban izazov za
pevače.
Večeras smo imali Dušicu Bjelić kao Adinu. Ono što se o njoj zna
je dovoljno za odlazak na predstavu i onih koji u širokom luku zaobilaze
Nacionalnu Operu, tvrdeći kako je nizak umetnički nivo.. Sigurno je to uticalo
da dvorana bude ispunjena.
Uz spomenutu Gospođu Bijelić, koja je potvrdila, bar moja,
očekivanja, odlična je bila i Aleksandra Petrović sa rolom Đanete. U pevačkom,
a uporedo i u glumačkom umeću im se pridružuje Dejan Maksimović u ulozi
Namorina. Potvrdila se moja tvrdnja kako je Maksimović veoma ujednačenog
kvaliteta, za razliku od drugih tenora Beogradske Opere.
Svi protagonisti, što uključuje i Belkora, Vladimira Andrića i
Dulkamara, Mihaila Šljivića su sugestivnišću svoje glume doprineli da predstava
bude toliko dobra, da se odmah pitam, kada je sledeća. Tvrdim kako je i od strane Andrića, kao i od
Šljivića uneta maksimalna energija i želja za uspehom. Možda će neki tvrditi
kako može bolje, ali uočljiv je veliki napredak kod obojice.
Možda bih svemu ovome imao drugi pristup, možda bih upotrebio
druge reči, ali neki sporedni efekti me… priznaću to se sve češće događa,
stavljaju u položaj onog što prve taktove opera dočekuje vidno iznerviran.
A množda bih trebao da budem i srećan.
Pa, pre više od šest meseci sam rekao kako: Čekam treću rupu!
I dobio sam pločicu garderobe sa trećom rupom.
Tada sam (pre više od 6 meseci) ovo bedno, izlizano parče plastike uporedio sa privescima na ključevima bugarskih hotela u vreme vladavine Todora Živkova. U Bugarskoj četvrt veka nema tog soc. diktatora, promenjeni su i privesci na ključevima, brojevi na garderobama…
Nelagodno se osećam kada mi je u džepu nešto ovako prljavo, bedno,
jadno… A još nisu uspeli da me primoraju da budem na nivou onih koji sede u
kaputima, koji u operu dolaze u kaljačama, patikama,… ne smetam jaknom ljudima
oko sebe.
Sramota me od onih desetina stranaca koji prisustvuju svakom operskom izvođenju. Osećam se izlizano, prljavo, obeućeno, bušno,... kao i ovo što se vidi na fotografiji.
Sramota me od onih desetina stranaca koji prisustvuju svakom operskom izvođenju. Osećam se izlizano, prljavo, obeućeno, bušno,... kao i ovo što se vidi na fotografiji.
Imali smo večeras i veoma elegantnog dirigenta Đorđa Stankovića…
Sigurno će sa pevačima nakon predstave da vidi i utvrdi što je škripalo i ko je
žurio, ko kaskao… Mene samo interesuje zašto Đorđe Stanković, dirigent u fraku,
nije odstranio iz orkestra one koji sede u indijskim bluzama, štraptastim
žemperima… Ako već ti i takvi nemaju respekta prema publici, ako nemaju ni malo
obzira prema kolegama koji su u crnom, ako su nesposbni da uoče da iritiraju publiku, onda treba da
reaguje dirigent… Direktor Opere, Upravnik Pozorišta… Ili…
Ne bih ulazio u analizu zašto se neke (žene su u pitanju) tako
(namerno) obučene… Mislim da bi moja analiza bila veoma interesantna za čitaoce… Možete samo da zamislite kakav je pristup
tome nekog čija je sedeća knjiga (u štampi) pod nazivom “Seksualni bonton”.
Možda uspem da u knjigu ubacim i odeljak, “Uticaj seksa na oblačenje
onih koji su u operskoj rupi”….
Inspirisan sam… A opet moram nešto i da prodam, ne mogu sve što napišem
da poklonim čitaocima preko inetneta.
Oslobodio sam se one prljave, izlizane i bedne prločice, a u
mislima mi je ostala analiza onih žena iz rokestra koje se trude da budu
primećene i drugačije (pošto poto)… Ostao je i
lep doživljaj Dušice Bijelić kao Adine, Dejana Maksimovića, Vladimira
Andrića, Mihaila Šljivića…
Zašto mi neprofesionalnost kvari doživljaj… Ljudi nedeljama
spremaju nove role, hor se trudi, kostimi, svetla, orkestar… I onda se iza leđa
Nemorina i Adine pojave sceniski radnici
u farmerkama, majicama, patikama… guraju kulise…
Pobogu… pa zaokružite celinu… Dajte im slobodne kostime… neka
sliče članovima hora… Zašto kvarite sliku, uništavate magiju vraćanja u neko
drugo vreme… pa jeste li vi umetnici, ili činovnici koji sedate u kancelarijama…
Gledate li vi predstave koje su na program, ili računate dnevnice, šeljete
izveštaje ministarstvima, računate koliko ćete zaraditi…
Toliko malo treba.
Toliko malo treba.
Samo da se pomeri neka glava (prazna)!
David Naum
Viđenje istog događaja,
ali iz drugog ugla:
.
