AKADEMIJA U TRI ČINA
Postaje mi nezgodno da pišem u
vezi nekog događaja, a unapred znam kako trećih mišljenja neće biti. Drugo
mišljenje je neminovno. Ono potiče od osobe koja je sedela do mene.
Zapravo ovakvo pisanje je u
stilu: “Ko izlazi zadnji, neka ugasi svetlo!” Jer mediji proprate mnoge operske
predstave. Najava manje, ili više “spektakularnost” i najčešće se na tome
završi. Pa većina medija dobija od “države” novac za “izveštavanje u vezi rada
skupštinskih organa i izvršne vlasti”.. Znajte, to su pozamašne cifre i isti ti
mediji su u obavezi da “odrade” sve po “ugovoru”… Naravno da tu ne piše ništa o
institucijama koje finansira Vlada preko ministarstava, ne piše, ali se
podrazumeva da se o tim i takvim institucijama piše u hvalospevima.
Čak i da neko iz katvih kuća,
progovori posle predstave sa svojim viđenjem, bilo bi mi dragio. Valjda i neko
treći nosi u sebi utisak onoga što je okupli stotinka izvođača i pet šest puta
više posetilaca.
Elem da se konkretizujem na
večerašnje događanje.
Déjà vu fenomen se dogodio ove
junske večeri. Propustio sam širu informaciju od one koje nudi najava
Popozorišta na sajtu i preko Programa, pa su me iznenadili Malteški vitezovi.
Kasnilo se samo deset minuta,
a onda je sledio desetominutni govor. Možda ću jedini da konstatujem da je
govor mnogo kraći od onog prošlogodišnjeg, ali….
Nisam kupio ulaznicu da
prisustvujem Akademiji, sa govorom, himnama i tako dalje i tako dalje…
Gospodin koji je govorio, pa
ime u svakom pisanju o mom utisku opere mu je beznačajno i zaboravio sam ga,
pozdravio je sve zvanice… I?... I nedosputivo za jednog viteza, ili ti
gospodina, ili ti govonika… Nakon nabrajanja svih “zvanica” zaboravio je ono:
“Dame o gposdo!... Zaboravio je da pozdravi dve trećine prisutnih… Tačno, na kraju govora je spomenuo i one koje
i pisac ovih redova spade… U zadnjoj rečenici.
Hvala mu, ali ja sam platio
punu ulaznicu, platio sam i dodatnih 20% procenata za gostovanje… Intreresuje
me Opera, a to što o Malteškim vitezovima mogu da uvek napišem brošuru od
dvadesetak strana, to je moja želja za obrazovanjem i interesovanjem u vezi
hermetičkih (tajnih) redova i sve što ide u vezi toga.
Moj iskren respekt za humani
rad Malteških vitezova, ali večeras nisam došao u Operu da slušam nabrajanje
onog što su oni uradili u Srbiji, interesuje me tragičnost ljubavi Violete i
Alfreda Žermona.
Svakako da bi korisnije bilo
da su Vitezovi podelili prisutnima neku brošuru svog istorijata (zanimljivo bi
bilo većini, siguran sam), nego što su primoravali posetioce da međusobno
razgovaraju, prekraćujući vreme, ali avaj…
Ne volim predstave gde veliki
broj gledalaca dobije ulaznice na poklon, gde se prisustvuje pod moranjem, iz
respekta, obaveze, gde se dolazi zbog “vraćanja duga”, ili “zasluživanju
poena.”
Zato je u Sali bilo kako je
bilo… Sala puna, a tokom predstave nedostaje
elektricitet, adrenalin, publika ne diše u ritmu predstave… A može se reći kako
je za tako nešto bilo razloga.
Na sceni Violeta, Kler Kulen
(Claire Coolen), Žorž Žermon Alberto Gazale, a među njima Alfred, Dejan
Maksimović.
Gospođa Kulen ima mnogo manje
impresivno biografiju od svog kolege
Gazalea. Pa Beogradska scena se sve češće dokazuje kao poligon za osvajanje, to
jest upisivanje “svetskih umetnika” sa
novim rolama u sopstveni CV. Ne može se osporiti kvalitet pevanje Gospođe
Kulen, ali ona ništa posebno nije donela u Beograd.
Na drugosj strani Gospodin Gazale, poznat publici, isto preko Malteških
vitezova, sa prošlogodišnje Akademije, koju je upriličio Rigoletom.
Taj prošlogodišnji je utisak
mnogo upečatljiviji. Pojavili se i sledeće godine, moja malenkost će ga
elegantno izbeći.
Imali smo jednog veoma dobrog
Alfreda Žermona. Dejan Maksimović je zaokružio priču na lep način. Moj lični
utisak je da stranci, bilo kao pevači, ili režiseri veoma inspirativno deluju
na naše pevače.
Već nekoliko meseci
konstatujem napredak Gospodina Maksimovića u kvalitetu pevanja. Večeras sam pod
utiskom da se to nastavlja, a dobro je i za publiku, a još više za njega.
Tako nešto može da se kaže i
za Tamaru Nikezić u ulozi Flore.
Predstava završena… Ko
još iz večerašnje publike razmišlja o
Kleru Kulenu, koji će se vratiti kući sa četiri hiljadarke u džepu… preračunato
u dolare to je više… Malteški vitezovi su počastili svoje prijatelje, programom
i pićem, a pića je očigledno bilo u izobilju, jer se kasnilo na početke činova,
jer se dobro aplaudiralo, jer… da ne ulazim u detalje karakteristične za žutu
štampu… Ostala publika nije mogla piće
da kupi u foajeu?
Zar je u Pozorištu neko preči
od publike?
Jeste!
U redu, znam gde živim i znam
ko I kakav odlučuje o takvim i mnogo bitnijim stvarima.
Ma poštedimo Operu
žutoštampačkog pisanja.
Na kraju što bih onima koji
unovčavaju svaku informaciju, otkrivao nova mesta gde se one nalaze.
David Naum
David Naum
Na istu temu, ali iz malo drugačijeg
ugla:
