Beogradska Opera, Narodno pozorište Beograd, Đuzepe Verdi, Rigoleto, Dragutin Matić, bariton, Dejan Maksimović, tenor, Snežana Savičić Sekulić, Ana Zorana Brajović, dirigent, Filip Vučić, Siniša Radin, Katarina Čolaković, Mina Gligorić, sopran, V. D. Upravnik pozorišta Ivana Vujić, Dejan Savić bivši. 28. 11. 2018.

Večeras!

Večeras se u Beogradu dogodio “Rigoleto.” Zbog takvih predstava se ide u operu.

Ali dok dođemo do toga, idemo redom.

Vuci siti, a ovčice na broju

Šta mogu, kada je pored najlepših utisaka u vezi neke predstave  proizvedeno nešto drugo, pre, za vreme i  posle te predstave.

 Desilo se svašta. Neću upotrebiti onaj imbecilni izraz (poštapalicu): Svašta nešto!

Došao je novi V. D. Upravnik Ivana Vujić. Ali da podsetim na izjavu jednog bivšeg i legendarnog Upravnika Milana Predića. Tvrdio je kako zbog činjenice da je naš Teatar pravljen od kamena natopljenog krvlju, jer u nedostatku materijala pri izgradnji korišćen kamen sa čuvene Stambol kapije i da “upravo ta vlaga krvi daje moć simbola”…

Velika greška, veoma velika greška u pristupu, ali o duhovnim zapisima i parapsihološkim moćima pišem na drugim mestima i za drugu publiku… U ovom Teatru neće biti sreće.

Elem, održana je proslava. 150 godina od osnivanja Teatra. Glumci su sa oduševljenjem istrčali da prime nagrade koje su im podarili članovi Upravnog odbora sa Aleksandrom Gatalicom na čelu, a koje je potpisao, od strane glumaca i publike,  oterani Dejan Savić. Naravno, nova V. D. Upravnica je, u par dana (predpostavljam), na odličja stavila svoj potpis… a možda i nije, nisam siguran… jer na ovakve proslave dolaze samo “podobni i probrani,” a oni koji kupe više od 50 ulaznica (pa još puta dva)  u toku godine, sigurno ne spadaju u te podobne.

Glumci se radosno prihvatili NAGRADE onih koje su oterali. Minut slave pred “odabranom publikom,” ime u medijima. Bar većina od njih je te nagrade zaslužila, ali postoji nešto što se zove moral i etika. Naravno, ne “morališem” samo ja… Nekoliko njih se nije pojavilo da primi “nagrade.” ČESTITAM IM! Velika su to imena našeg glumišta, ne treba im ovde reklama.

Čestitam i onima koji su operu “Pepeljuga” proglasili za najbolju predstavu protekle godine. Samo neka mi neko pokaže gde je bilo ko napisao, ili javno izgovorio da  ta predstava (bila je u tri podele) spade u one DOBRE. A dobro je daleko od najboljeg, ili je sve OČAJNO, pa onda ono LOŠE bude nagrađeno.

I još jedan gaf Ivane Vujić, koju, već sam rekao, neću analizirati u naredna tri meseca, za koje vreme treba da se svidi svima, jer konkurs za Upravnika se raspisuje u tom periodu. Na izložbi “80 godina od rođenja Nikole Mitića,” V. D. Upravnica, kao prvogovornik, najavljuje Direktora Opere i izvesnog Gospodina Dejana Savića, kao “dirigenta i velikog umetnika”. Čime je zaslužio izvesni Dejan Savić, član Beogradske Opere, da govori na otvaranju izložbe? Gospođo Vujić, Vi ste V. D. Upravnik, pozorišta, pod Vašom ingerencijom je Muzej Pozirišta u kome se dešavala proslava. Očekujem Vaš odgovor.

Priču o zombiju koga sam to veče video u podrumu Pozorišta i moj filosofski pristup o razlici između karirane i ludačke košulje koja kroz istoriju čovečanstva ne tako retko žena namiče “muškarcu”, objaviću u nekoj od sledećih impresija.

Da li sam to veče prisustvovao predstavi Polinezijske drame u kojoj Vudu Vrač vraća zombija u ovozemaljski svet, ne znam? Ako je i samo predstava, mučno je bilo. I previše je mučno bilo.

A odgovor na gornje pitanje čekam.

Umesto pisma

Gospođu Vujić sam doživljavao kao damu, dok prijatelji kojima neizmerno verujem, a koji je mnogo bolje poznaju, su me, nakon njenog izbora, lako ubedili da je dama par  exellence . Zašto ovo napominjem. Iz medija sam saznao šta je nova V. D. Upravnica rekla na proslavi Teatra. Zapravo novinari nisu (po običaju) direktno izveštavali, jer ti i ne zalaze u zgrade na kojima piše Tetar, Muzej, Biblioteka, već su preneli izveštaj marketinga pozorišta, tako da su svuda tekstovi, manje više, isti.  “….da svake večeri radimo za oko 1.000 gledalaca….” je rečeno. Sada ću upotrebiti reč neistina, jer je dama u pitanju, u svakom sledećem slučaju biće mnogo oštrija reč. Gospođa Vujić, mora odmah da shvati da u Kuću na Trgu dolaze ljudi koji razmišljaju, pa svaka neistinita izjava, a pogotovo ako je sa ciljem da lažno uzdigne onog ko  je izgovorio, vuče posledice.

Neko ko je režiser i to veoma dobar režiser, mora da zna kako u ekonomiji, reč “približno” i “oko” znači plus – minus 5% od navedene cifre i neko ko je dobar režiser zna da samo sa jednom rečju od tragedije može da se dođe do groteske.

Nije navedeno da su u pitanju dve scene, što je veoma bitno za one koji nikada nisu kročili u Narodno pozorište. I kada je to prodato 950, odnosno 1050 ulaznica? Voleo bih da Direktorka Opere Jasmina Trumbetaš Petrović  izađe u javnost sa činjenicom koliko je prodato ulaznica za onaj “nesrećni Trubadur”, u kome je lično učestvovala, pored bišeg V.D. Direktora Janka Sinadinovića i tadašnjeg Upravnika Dejana Savića. (U svom osvrtu “David Naum Trubadur,” sam konstatovao da je u prvom redu sedela jedna osoba i drugom šest.) Ako bih naveo broj prodatih ulaznica, čak i moji najredovniji čitaoci u Srbiji i inostranstvu bi zavrteli glavom.

Gospodo, ne spominjite posete predstavama, ima toliko drugih činjenica koje, svaki, iole vispreniji čovek, može da upotrebi i po sopstvenoj želji sebe prikaže mnogo uspešnijim nego što jeste.

Večerašnja predstava je izuzetak po mnogo čemu, pa i po broju posetilaca, ali o tome kasnije.

 Žal i priznanje

Sada već bivši V. D. Direktor opere Janko Sinadinović (tačno, napisao sam da više neću spominjati, ali ovo je izuzetak) ima od mene jedno veliko BRAVO. Gospodin Sinadinović ništa vidljivo nije izdejstvovao za svoj umetnički napredak za vreme mandata, što se u kratkom, veoma kratkom periodu za njegovu naslednicu ne može reći. Guspođe Trumbetaš Petrović ima svuda, biće čak i u jednom od novogodišnjih scenskih programa, očekujem je negde (pa ta ume da iznenadi i pojavim i stajlingom, pevanjem ne) i  za Sv Valentina i za Dan proleća. za Pekarsku slavu, možda i za Dan Zdrave hrane (za ovo zadnje nisam siguran). Postaje odjednom NAJ, nezamenjiva, tražena,… a sa svim tim ide i ono: popularna. Odjednom! Kod nas postoji i  u politici  i u umetnosti,… čarolija, zvana odjednom! Još kada se spoji politika i umetnost, ljudi više ne razlikuju bajku od jave.

Janko Sinadinović nije oboleo od bolesti “ja tebi, ti meni”, ili po narodski “tante za kukuriku.”  Hoće li tome odoleti J. T. P. videćemo. Moja procena je NEĆE. A vreme će pokazati da li sam u pravu.

A večeras

A večeras se dogodilo nešto što je izazvalo ovacije kod publike.

Opera Rigoleto  je opet nešto što sam najviše hvalio u repertoaru Beogradske Opere. Ovaj je bio dvostruko jubilaran. Pedeseto izvođenje, a ujedno posvećeno osamdesetom rođendanu Nikole Mitića. Dragutin Matić je blistao. Cortigiani je bio za ovacije i Matić je dobio ovacije na otvorenoj sceni. Dve godine, ili tačnije dvadeset meseci se u operi nije začuo ovakav aplauz. Zar još neko sumnja u tačnost mojih navoda? Oni koji su skeptični neka dođu na sledećeg Rigoleta, a kako stvari stoje, biće za godinu ipo dana. Jer toliko smo čekali na ovu predstavu. Možda se neko i umilostivi, ili im je draža poluprazna sala i zviždanje…

Ovim je o Dragutinu Matiću sve rečeno. Zbog ovakvih predstava i takvog pevača se ide u operu.

Vojvoda od Mantove je bio u tumačenju Dejana Maksimovića. Više nego dobar. Sve dok imam utisak da je Maksimović bolji nego u predhodnoj predstavi, aplaudiraću mu iz sve snage.

 Snežana Savičić Sekulić je pokušala da bude Đilda. Drago  bi mi bilo da Gospođa S. S. S. sa ljudima u koje veruje, pogleda snimak večerašnje predstave. Meni ne mora da veruje kada kažem da je u njenom pevanju pokotina na sve strane, intonacija, pijano, visine, izgovor, prekidi, prekidi… zašto i zbog čega?

Ostali su samo pomogli da Matić zablista. Neko dobrim pevanjem, neko lošim. Čak je ovo drugo više u službi isticanja onog što teži savršenstvu.

Iz mog pisanja se samo delimično da zaključiti da veoma pažljivo pratim napredak i nastupe mladih pevača. Večeras su iz Opeskog studija na sceni bili veoma dobri Filip Vučić, Siniša Radin, Katartina Čolaković, a posebno će kod publike ostati zapamćena Mina Gligorić u ulozi Đovane.

Ima još neočekivanih detalja

Prvi čin, prva slika. Muzika, hor,… kompaktnost koja taj deo opere uvrštava u nešto što se veoma retko čuje i viđa na našoj operskoj sceni. Tome je posebno doprinelo dirigovanje Ane Zorane Brajović.

Odavde, pa dalje će se svi čuditi, a, siguran sam, posebno Gospođa Brajović.

Sigurno joj  niko više od mene nije pronašao mana zadnjih par godina. I sigurno je od mene dobila više zvižduka nego u celoj svojoj dirigentskoj karijeri. Do večeras sam mogao da zauzmem prvo mesto na njenom spisku onih koji “sigurno” neće da joj aplaudiraju. Ali večeras je  dobila od mene povik Bravo, ne samo u sali, već i ovde… Jedno iskreno: Bravo!

Ne samo za dirigovanje. Već i za svoj stajling. Večeras sam glasno rekao: Ovako treba da izgleda dirigent!

Valjda će i umetnici i publika u ovom gradu da shvate kako se umetnicima i aplaudira, a i zviždi. U oduševljenju se umetnici krase lovorikama, a kada ne pokažu očekivano, moraju da istrpe negodovanje. Tako je od antičke Grčke, pa do danas.

Zid

 Večeras je svetlela fasada Nacionalnog Teatra. Lep osećaj. Lepo je kada čovek izađe sa neke veoma dobre predstave, okrene se za sobom i vidi svu silinu nečeg u čemu živi umetnost.

A unutra…? Unutra možete da vidite ono što se nalazi na ovim fotografijama?

Na stotine mesta je slična “slika”.

Ko ima pravo da unakazi zgradu koja je pod zaštitom države?

Kakvi su dunđeri krečili zidove oko stepenica, do galerija?

Ko je potpisao Ugovor?

Ko je nadgledao radove?

Da li je dat novac za ovo što se vidi na fotografijama?

Da li bi neko od vas doveo molere i platio im da ovako okreče vaš stan?

Ovo nije podrum, ovo je prvi i drugi sprat.

Dovoljno pitanja…

Ali nojevi, koji na svako pitanje zavlače glavu u pesak, na ovo neće nikada odgovoriti.

Rekoše mi prijatelji, u vezi mnogih mojih izjava, pitanja, opaski, kritika,…

Rekoše mi: Ne možeš im ništa! Oni su moćniji, njih štiti dnevna politika.

Tačno, odgovorio sam, ali ja sam u prednosti. Ja sam samo ona obična publika. Publika kojoj niko ne može da zabrani da aplaudira i da zviždi.

Poruka onima zbog kojih sam ovde stavio fotografije zidova: Ako se ne vidimo sutra, videćemo se prekosutra!

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://lauraimuzika.blogspot.com/2018/11/gverdi-rigoletto-beogradska-opera.html

Đuzepe Verdi, Trubadur, Beogradska opera, Narodno pozorište, Jasmina Trumbetaš Petrović, sopran, Janko Sinadinović, tenor, Ljubodrag Begović, bariton, Jelena Vlahović, mezzosopran, Nenad Jakovljević, bas, Marija Jelić, sopran, Dejan Savić, dirigent (Odlazeći).

A PUBLICI DUPE

Dana 17. 11. 2018. godine u Beogradskoj Operi,  desio se presedan.

Nešto zbog čega bi se, u sredinama koje još nisu proslavile stopedesetogodišnjicu nacionalnog teatra, digla bura koja bi potopila i mnogo veće kapetane. Dirigent se nije poklonio publici.

Dejan Savić je stao za dirigentski pult, ne poklonivši se pre toga publici. Okrenuo je dupe publici. Tražio je od orkestra da ustane i pozdravi publiku i potom je počeo…

Smišljeno i izrežirano u “savićevskom stilu.” Inspicijent nije uključio “far” prema dirigetnskom pultu… Savić je sve to uradio u “mraku”. U “mraku” je napustio salu posle prvog dela… I tako redom, ulazi u “mrak,” izlazi sa “mrakom”. Da bi na kraju izašao na binu da se pokloni “publici” koju je omalovažio. Jasno, dobio je i zvižduke i povike: Ua! Postaraću se da ova činjenica ostane onima koji će jednog dana pisati istoriju Narodnog pozorišta. Zar sumnjate kako mi mi to neće poći za rukom???
Početak predstave, dirigent ulazi, u salu MUK. Ima li to još negde?

Osim “slučaja dupe”, desio se i drugi presedan. U prvom redu je sedela samo jedna osoba, u drugom redu samo 6.

Eto još jednog razloga da se novoimenovana direktorka zabrine, ali gledajući je večeras na sceni, zaključujem kako njoj ništa ne fali, naprotiv, "puca" od sreće, samopouzdanja i onog najvažnijeg, zdravlja,... ali o predstavi kasnije.

Da ukažem na jednu sitnu, ali groznu činjenicu. Iz operske Upravničke lože mora da dođe i glas razuma, makar i ne bio onaj “Vox populi, vox dei.” Pa zar je neko očekivao da će predhodni Direktor opere postići bolji rezultat od 145 odigranih predstava, uz konstataciju da nije bilo otkazanih, ali zato iskasapljenih do mile volje… Zar je neko mogao da očekuje umetnički rezultat, operska dostignuća, premijere za pamćenje od nekog ko dolazi na predstave u svojstvu Direktora, u farmerkama, kariranoj košulji, ili u najboljem slučaju sa “lacoste,” majicom preko koje je obučen sako. Znam dobro Srbiju od pre 30, 40 godina… Tako nisu izgledali volonterski  direktori domova kulture u najzabitijim selima.

Kraj, što se tiče Sinadinovićevog direktorovanja. Propustio je, kao “funkcioner,” da čak i nekom ministarstvu prijavi osobe, (javno pretio) koje vređaju “naše operske veličine.” Taj je, uostalom, bio zadužen, da potpisuje trudnička bolovanja i da sluša histerične žene u PMSu, jer sve ono bitnije odlučivao je, zna se ko. Rezime,  koliko je vredeo, toliko je postigao. Deca rastu u sreći, a pevačice maksimalno opuštene.

Zašto ovo pišem?

Pa iz razloga da podstaknem bar deo javnosti da model oblačenja, ponašanja, javnih stavova,… ne treba da dolazi od Cece, poljoprivredne tehničarke iz Žitorađa i trgovačkih tehničara Dragane i Jelene, prve iz Kasidola, druge iz Beograda, već od nekih koji su, za  ono što se zove umetnost, znanje, više obrazovanje,.. sposobnije u svim pogledima. Bar nekima, loža uprave opere, baleta, drame neka bude parametaer… U protivnom preostaju samo splavovi i “Silikonska dolina”.

Elem, novoizabrana Direktorka Opere, Jasmina Trumbetaš Petrović je napravila veliki korak ispred većine svojih “apa-drapa” koleginica koje (tačno) povremeno prisustvuju predstavama.

Gospođa Trumbetaš Petrović ima peh sa završnicom, ne samo u odlučivanju i pevanju. Bilo da je parisko plava haljina, sa crnim čarapama i crnim cipelama, bilo da je crno – beli komplet, prati je braon - bež tašna… Srećom, među pedesetak stranaca, koliko dođe na svaku opersku predstavu, nema ni jednog dizajnera iz francuske, jer bi taj na takvu pojavu presvisnuo pevajući: O-la-la, O la-la,…

U mnogim stvarima je gospođa Trumbetaš Petrović iznad svog predhodnika. Osnovno, ne aplaudira svima podjednako, po čemu je bio poznat gospodin pre nje, a za koga sam rekao da ga više neću spominjati u svojstvu nesposobnog direktora. I ne samo da istim oduševljenjem i intenzitetom ne aplaudira svima, već nekima uopšte ne aplaudira, pogotovo ne na otvortenoj sceni, kada se iz publike oglasi par pevačevih prijatelja.

Mnogi se pitaju, zašto se nisam oglasio posle “Seviljskog berberina” (igran je tačno pre sedam dana). Pa, imali smo bricu koji nije iskoristio jednu od najlepših operskih arija. Za to je dobio krajnje bezabrazno mlak aplauz. Iskreno, tada sam bio na predstavi, želeći da uživam u pevanju Ljube Popovića i Nebojše Babića. I dok je drugi bio odličan, po običaju, Popović je gegom i mimikom nadoknađovao manjkavosti u pevanju.  Očigledno nije bio u top formi, ali su zato za svaku pohvalu bili Nevena Matić i Miodrag Jakovljević. Pevački i glumački su pomogli da veče bude komično prijatno. A sad što se Vladimir Andrić izbrukao, nije mu prvi put, a siguran sam neće mu biti ni poslednji.

Da završim o loži, … upravničkoj, direktorskoj.

Valjda je u ovoj osamnaestoj godini 21. veka krajnje vreme da nam Ceca, poljoprivredni tehničar iz Žitorađa, ili Dragana i Jelena, trgovački tehničari, prva  iz Kasidola, a druga iz Beograda, prestanu da određuju šta se nosi i kako se nosi i da svojim stavovima o dobrom, pozitivnom i lepom, trasiraju mišljenje nacije. Da nam modeli i parametri elegancije i ukusa postanu neke druge dame. One, iza kojih je mnogo više talenta, učenja, rada, kvaliteta,… Naravno, ne govorim “o širokim narodnim masama,” već onima koji znaju da Betoven nije umro kada su oni bili mali i da nisu vršnjaci Mocarta.

Deo te odgovornosti je i na vama, Gospođo Trumbetaš Petrović. Zašto je večeras loža bila prazna. Tačno, bilo je još par stotina mesta prazno u Sali, jer podela za večerašnjeg Trubadura je bila ka-ta-stro-fal-na. Zašto ne pozovete da vaši gosti na predstavama budu urednici kulturnih rubrika raznih medija, pozovite u goste ljude iz kulture, direktore srednjih muzičkih škola, profesore sa FMU, pisce, slikare,.. pozovite ljude iz sveta opere i muzike, iz EX YU država,  koji su u poseti Beogradu… Pozovite svoje prijatelje… Nemojte kao inkvizitor sedeti sami… Ružno je… Previše je ružno… Kukate što opera nema podršku… Kako da dobije podršku od ljudi koji nisu došli ni na jednu predstavu???

A večerašnja predstava?

Na večerašnju predstavu sam otišao zbog Dejana Savića. Hteo sam da mu vidim leđa. Naravno, ko gleda u leđa, mora da gleda i u zadnjicu. A on je zadnjicom počastio publiku, napravši onaj gore spomenuti presedan, ja bih nazvao bezobrazluk… Ali Savić je već prošlost…

Da, samo to ne znači da će njegovim odlaskom da zasija sunce.

Ne, sve dok Lunu bude pevao Ljubodrag Begović, kao što se to večeras događalo. Zapravo večeras smo imali politiku na sceni. Upravnik pozorišta Dejan Savić (zvani Odlazeći) je dirigovao. Direktor opere Jasmina Trumbetaš je bila Leonora, Janko Sinadinović, Ex Direktor opere, Manriko, spomenuti Begović se ovenčao krunom Člana Upravnog odbora Nacionalnog teatra, dok je Ferando bio u operskom tumačenju Nenada Jakovljevića, predsednika sindikata.

Večeras je jedina svetla tačka bila Jelena Vlahović, bivša Direktorka Opere. Dovoljno je moje opažanje da je na otvorenoj sceni dobila najveći aplauz i da se samo njenim pojavljivanjem na kraju predstave iz publike začuo: Bravo.

Oni koji kažu da sam subjektivan u pisanju, u pravu su. Svi su subjektivni, ali postoje i oni drugi koji lažu. Neću pisati kako je bilo večeras, dovoljna je konstatacija kako nisam bio na operskoj predstavi koja je dobila manje aplauza.

Još nisam završio sa škakljivim pitanjima? A jedno od njih  glasi: Ko je Marija Jelić?

Videli smo je i čuli na čuvenom koncertu “La divina” (Pisano sa moje strane pod naslovom: David Naum, La divina) Tada sam Mariju Jelić doživeo u smislu prezentiranja pedagoškog rada Jasmine Trumbetaš Petrović, jer čemu njen nastup pored druge gošće, koja je mezzosopran Evropskog kalibra (Sanja Anastasia).

Pitanje je, da li Marija Jelić i dalje učenica i ponos Gospođe Trumbetaš Petrović? I da li je u tom svojstvu večeras pevala na sceni Opere, ili je tu kao jedna od najboljih među desetinama i desetinama mladih soprana? Na prvo pitanje, siguran sam, nikada neću dobiti odgovor, a na drugo pitanje, imam svoj odgovor. Ne može se negirati kako najpažljivije pratim napredak mladih pevača u Beogradu.

U svakom slučaju, oni koji su Mariju Jelić uzeli za Ines, veću štetu su napravili njoj, nego sebi.

Uostalom, vreme će pokazati da li sam u pravu, ili ne.

U svakom slučaju,  kada ode Dejan Savić, a ja mu već vidim leđa i mnogo više od toga, ostaje nam Gospođa Trumbetaš Petrović. Možda će iz moralnog čina dati ostavku, jer je deo jedne politike, koju su glumci nacionalnog teatra veoma lepo opisali,… da ne ponavljam.

Ipak, Gospođa Trumbetaš Petrovič ima moje javno pismo, najdobronamernije je napisano (David Naum, Otvoreno pismo Direktorki beogradske Opere)

Ova večerašnja predstava nije za ponos novoimenovanoj direktorki, ali ja sam pobornik one narodne mudrosti: Prvi mačići se u vodu bacaju. Sve će biti mnogo ozbiljnije, kada Direktorka konačno iznese u javnost plan rada u narednom periodu. Ovako, sve što se dogodi je i preveliko iznenađenje za namučenu beogradsku publiku.

Ne propustite da pročitate:

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://lauraimuzika.blogspot.com/2018/11/17.html

.

Narodno pozorište Beograd, Beogradska opera, Direktor opere Jasmina Trumbetaš Petrović, sopran. Udruženje Jenejart. Otvoreno pismo direktorki Beogradske Opere Jasmini Trumbetaš Petrović, Verdi, Trubadur, Rigoleto, Aida, Adrijana Lekuvrer, Madam Baterflaj, Andre Šenie, Moć sudbine, solistički koncert,.... Poetikum.

OTVORENO PISMO DIREKTORKI BEOGRADSKE OPERE

 Gospođo Jasmina Trumbetaš Petrović!

Vi ste tu, na mestu direktora, ja sam i dalje ovde u gledalištu. I baš to, što sam u gledalištu, mnogo češće od drugih, daje   mi pravo i obavezu da Vam se obratim. Prvo,  poznajem mnogo bolje  od drugih, stanje u Operi, a obavezu da onih svojih hiljade čitalaca u Srbiji, i stotine i stotine (redovnih) u inostranstvu, obavestim šta se dešava i šta ih čeka, ako se odluče i usude da kroče u Zdanje na Trgu Republike.

Sa druge strane i Vama može da bude od koristi mišljenje nekog ko primećuje ono što drugima promiče, ko se seća onoga što su drugi zaboravili i ko je nešto malo naučio iz onih knjiga Narodne biblioteke, koje uvezane kanapom, decenijama niko nije pipao.

Vi, Gospođo, nemate ni zakonsko, ni moralno pravo da budete na čelu Opere. Objasniću. Stavio sam namerno Zakon, ispred Morala, iako je za mene ovo drugo mnogo bitnije.

Zakon, između ostalog, kaže:

"Одредба члана 2. алинеја друга Закона о Агенцији за борбу против корупције гласи: „-„функционер“ је свако изабрано, постављено или именовано лице у органе Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органе јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач, односно члан Република Србија,…"

Prema tome, Vi ste funkcioner. I kao takva, ne možete da imate privatno preduzeće, ne možete da radite za i u organizaciji koja se bavi istom delatnošću. Vi ste vlasnik i rukovodilac  “Jenejart”-a. Vi organizujete operske predstave, predavanja, kurseve,… Pod sloganom “pomozimo mladim umetnicima da dođu do scene, da se afirmišu”… Lepa i pozitivna namera, samo što ste u centru pažnje uvek Vi. Čak je i to dozvoljeno. Dozvoljeno je da Vam sopstvena firma organizuje “Prvi solistički koncert”, operske predstave, kurseve za mlade pevače,… do trenutka imenovanja za Direktora da, ali ne dok ste na funkciji Direktora Opere.

Znate li šta znači izraz “sukob interesa”?

Onaj ko Vas je postavio na to mesto, a ime mu je Dejan Savić, sve ovo gore nabrojano veoma dobro zna, jer se sa tim argumetnima (svojevremeno) obračunavao sa članovima Upravnog odbora, dok nisu izabrani članovi odbora koji njemu odgovaraju i koji su ga postavili na mesto gde je trenutno.

Gospođo Trumbetaš, mnoge stvari mi možete zamerati, ali DOBRONAMERNOST,  a to kod mene podrazumeva iskrenost, ne. Kada su vaše role bile za hvalu, bio sam najraspisaniji. Da li ima i reči pohvale za vašu ulogu u Moći sudbine, osim moje. Aplaudirao sam i tako sam pisao. Pohvalio sam osnivanje Vaše firme Janejart, javno sam poželeo sreću, javno sam poželeo ono što uvek nedostaje u kulturi, a prozaično se zove novac.

Priznajem, ja nisam za to da Vi budete Direktor Opere. Sada javnosti skrećem pažnju kako na to nemate pravo, a i moral vam je na veoma niskim granama. Mislim na umetničko – pevački – rukovodeći moral. Vi niste osetili obavezu da prisustvujete predstavama, a ruvodilac ste… pa zar je moguće da se daje predstava, a da nema nikog iz rukovodstva Opere u gledalištu? Dođite među publiku, čujte i vidite ono što nam “prodajete”. Gle čuda, u međuvremenu prisustvujete predstavi svoje privatne operske trupe. Naravno, rukovodilac ste. 

Ne zaboravite, a to je manir većine Vaših kolega, da postojite samo radi publike. I kao umetnik i kao rukovodilac u umetnosti, ne zaboravite to.

Vaš predhodnik, VD Direktor Janko Sinadinović, kome sam kroz pisanja istakao bar 100 mana, imao je i dve vrline. Veome često je bio dobar na sceni, a na većini predstava je bio u čuvenoj Direktorskoj Loži.

Kušajte sa nama i hladnu supu i vruću poparu. Morate i Vi da čujete aplauze i zvižduke. Učestvujem i u jednima i u drugima. Dajem čak sebi pravo da budem neumeren, ali oni za koje su mi drugi zadnjih godina zamerali kako “preterano hvalim,” ovih dana pevaju po Evropi, a oni kojima sam zviždao, željno čekaju bilo kakvu rolu u Beogradu, kako bi skupljali prašinu sa velike scene. Da ne nabrajam, ko zna, a među njima ste i Vi, zna o kome je reč.

Vas nema u Loži, ali Vas ima od Apatina, do Vrnjačke Banje.

Čestitam na sposobnosti da u svoj nemaštini u kojoj nema novca za nove operske pozorišne i baletske predstave, iznađete novac za gostovanja desetak umetnika na scenama gde se opera nikada do sada, ili veoma retko čula.

Ali, te dve stvari ne mogu ni po zakonu, ni po moralu, u isto vreme.

Zašto ne raguje Agencija za borbu protiv korupcije. Da objasnim. Ta Agencija ne postoji da bi se neko “kaznio,” već da se ukaže na mogući rad u budućnosti koji može da dovede do korumpiranosti.

Meni nije jasno, koji deo sebe Vi, Jasmina Trumbetaš Petrović, koristite u Operi Beograd, a koji deo u sklopu sopstvene firme. I koji deo svog imena, autoriteta i ugleda (kada ste tu, valjda sve to imate) ćete iskoristiti za dobrobit Nacionalne Opere, a koji deo za svoju sopstvenu firmu???

Ne budite noj, u maniru Gospodina Dejana Savića. On nakon svake javne prozivke, 7 dana ćuti i potom se pojavi, ne odgovori na postavljena pitanja  i sve po starom. Noju jeste glava u pesku, ali mu je zadnjica “na izvolte”!

Primećujem kako već primenjujete i druge njegove osobine u ovom kratkom vremenu direktorovanja.  Probe za predstavu odmaknu, a onda se bahato “setite” da zapravo “nema novca” da se plate honorarni pevači, pa ih menjate uposlenima, a ulaznice prodate za najavljenu podelu.

Zar nije to u već opisivanom stilu: Publiko ko te jebe?

Vi se niste obratili javnosti pošto ste imenovani. Nije to učinio ni vaš predhodnik, već spominjani G. Sinadinović. (Zar ne rekoh da ima 100 mana).. Vaše predhodnice, u protekloj deceniji su bar rekle šta planiraju prvih sto dana, prve godine (bile su VD, a vi ste ono veliko Direktor). Iznele su plan i program. To ne samo da je običaj, to je pravilo u svim institucijama demokratskog društva, koga se pridržava čak Predsednik USA, … ali ne mora i čelnik nedodirljive, do krajnjih granica politizovane, kuće Nacionalnog teatra. Očigledno!

Imate li vi Plan, imate li program… Šta sa Vama čeka zaposlene, šta čeka publiku. Na osnovu čega ste izbrani? Ili kao ličnost i pojava garantujete kvalitet? Prihvatam i to, videćemo!

Pa, ne zaboravite gospođo Jasmina, Vi ne postojite zbog svojih političkih poslodavaca i nalogodavaca. Vi postojite radi publike, morate da održite istorijski kontinuitet kulture zemlje koja se zove Srbija. Osećajte obavezu da se nakon 100 dana pojavite pred javnošću i kažate šta ste ostvarili, morate da se pojavite nakon godinu dana  i podnesete javnosti izveštaj…

Ne gurajte glavu u pesak. Gurao je i Vaš predhodnik, koji se ponašao u stilu: “Publiko, ko vas jebe!” I koji je, na hiljade argumenata moje malenkosti i osobe koja uvek sedi u operi pored mene,  uspeo samo da iskaže (naravno indirektno, a upućeno njoj) pretnju u stilu: “Prijaviću ministarstvu… kako može u posveti da radi osoba koja ima takav rečnik… Oni vređaju naše operske veličine…”

Ne znam koje je ministarstvo zaduženo da prima prijave protiv pevača koji ne umeju da pevaju. Protiv onih koji godinama primaju platu, a nisu se pojavili ni na probi, ni na sceni. Protiv onih koji su voljom moćnika preko noći primljeni bez konkursa, koji su iz hora, gde nisu umeli da pevaju, prešli u soliste koji ne znaju da pevaju, koji su zaposleni, jer im je tata neko, očuh u sindikatu,.. i… i… i…

Izgovor: Tako je nasleđeno, delimično opravdava, ali apsolutno ne odobrava da se radi po starom. I da se predhodne greške ne ispravljaju?

Pročitajte dva puta (odnosi se na čitaoce, a i na Vas) predhodni pasus.

Mala digresija.. (poznat sam po digresijama)… Jedan od veoma značajnih i uticajnih ljudi u operi je za jednu “opersku veličinu” tvrdio: “Kada nju vidim na sceni, uhvati me strah da li je isključila rernu i peglu!”… Zadnjih mesec dana Gospodin ne daje takve izjave, razumem ga i shvatam ga. Priznaću, žalim što se ja nisam pre toga setio te metaforike…

Da se vratim na temu.

Gospođo Trumbetaš Petrović, po mom ličnom ubeđenju Vi ne možete da obećate mnogo, bar što se Beogradske Opere tiče. Vaš privatni rad je sasvim druga priča i tu i dalje stoji moje iskazano divljenje. Čak sam Vašim saradnicima, u toj organizaciji (Janejart), lično čestitao. Ipak pratim muzička dešavanja, a pogotovo nastupe mladih umetnika, mnogo revnosnije nego drugi. A uz sve nemam problem da popu kažem da je pop, a bobu bob.

Vaš osećaj za meru je veoma slab. Pa ne bi ste svoj prvi solistički koncert u 52.  (??) godini nazvali “La divina.” La divina je samo jedna, Marija Kalas… Koja u godinama koje Vi  imate, već nije pevala. Pa više godina od Vas imaju najbolje, kao muškarac moram da istaknem i najlepše pevačice Nacionalne nam opere… ovo ističem, jer ni sveznajuća Wikipedija “ne zna koje ste godine rođeni”, ali zato “zna” datum, pa čak i da se to zbilo u SFRJ. (Ima li tako nešto još na nekom mestu?)

Mnogo je smešnog da bi Vas i zaposleni i publika shvatili ozbiljno. Pa vi ste na svoj (samoorganizovani) koncert, tako je suicidno reklamirano: “Prvi solistički koncert!” pozvali gošću Sanju Anastasiju. Pa naravno da je više aplauza dobila od Vas. Pa i ja sam bio tamo samo zbog Sanje.

Da ne pričam o intervjuima, gde ne odgovarate na pitanja, da ne pričam o TV interjuima, gde vam se provlače gramatičke greške, nespojive sa nekim ko tvrdi da je slavista. Tačno, ovo ne zameram drugim pevačima, jer su oni “samo pevači,” a Vi ističete i mnogo toga uz… Direktor opere mora da bude ne samo elokventniji, već  i da se uzdrži od svojih estetskih viđenja, po kojima je opera “samo belkanto pevanje”… Pa vi ćete da otpustite i scenografe, kostimografe, režisere… Ili???

Ostaće nam (mislim na publiku) samo da konstatujemo u sali: Večeras će Beograd da gori od rerni i pegli koje su zaboravljene da se isključe!”

Gospođo Trumbetaš Petrović… sve što radi direktor,.. program, plate, uslovi rada, angažovanje saradnika,… samo je sa jednim ciljem,.. da sala bude puna, da publika ode zadovoljna i da se ponovo vrati…

Mislite li da ste sposobni za to?

Niko ne zna šta planirate, pa tako niko i neće moći da Vas adekvatno oceni i nagradi. Možda znaju vaši partijski i školski drugovi, poslodavci, najbliži saradnici, ali ja spadam u one koji plaćaju ulaznice za predstave.

Očigledno je klima takva da Vam sve ide “na ruku”. Pa sedeli ste u avgustu mesecu u sredini stola, kada je najavljivana “Opera na vodi”. Nekome ko piše o pavilima protokola, bontona i estetici, to ne promiče. Sa Vaše desne strane je bio Gospodin Savić, a tada zvaničnog čelnika opere nigde. Ostaje nejasno pitanje, po čemu ste Vi bili “glavni” za operu na Vodi. Sa kakvim pravom su u programu zaobiđeni veoma značajni pevači… ? Zar su i tih dana pevali po Evropi, kao ovih dana???.. Ponižena je jedna Dragana Del Monako koja je pevala samo u duetu, a koncert je morala da “zatvori” nezaobilazna J. J.

Slažem se, o ukusima se ne raspravlja.

Servirani ste nam, Gospođo Trumbetaš, na otvaranju Sajma knjiga. Vaš predhodnik, Janko Sinadinović, nije bio podoban za tako nešto. Tako su učiteljice iz Kikinde, domaćice iz Mionice, prodavačice iz Prokuplja mogle da konstatuju: “Ovo je direktorka opere!”

Veoma dobro znam Srbiju. I ponavljam, veoma dobro znam Srbiju i znam sa kakvom pažnjom i interesvanjem ljudi gledaju otvaranje Sajma knjiga.

Nemoj neko da pokuša da me opovrgne u  tvrdnji. To nije odlučeno pre nego je J. T. P. izabrana za Direktora. Pa u avgustu se mnogo toga videlo, za onim stolom, ovde opisanim…

Da se vratim Vama, Gospođo Trumbetaš Petrović.

Trenutna atmosfera na operskim predstavama je mrtvačka. A taj hladni zadah dolazi sa scene i već se uvukao u zidove… Ovde prekidam sa opisima.

I ne brinite Gospođo, uđite u ložu, slobodno,… neću ni aplaudirati, ni zviždati… Jer Vaš ulazak je politički čin, a politici, niti aplaudiram, niti zviždim… A na sceni… Zapravo nakon predstave, to je već druga stvar… Budete li kao u “Moći sudbine” aplauz, budete li kao na koncertu “La divina,” zna se. A do tada, ne smetnite sa uma da ima neko ko primećuje i one najsitnije detalje, uz to dosta čuje i pomalo zna.… I spustite glavu, ljudi oko Vas, …ljudi oko Vas nisu iz političkih, već umetničkih razloga. A pred Bogom i publikom, svi umetnici su isti.

 Sve dok se ne završi predstava. A predstava je tek počela.

Direktorska funkcija nije belkanto pevanje.

Sa svoje strane, uprkos svemu, želim Vam i sreću i uspeh, jer od tog rada zavisi ona moja druga  želja, želja sebi i svima oko sebe, da nas ne uguše mirisi rerne i pegle, što ostadoše neisključene.

O istim temama, ali na drugačiji način:

https://lauraimuzika.blogspot.com/

.

Žorž Bize, Karmen, Dragana Del Monako, mecosoparan, Dejan Maksimović, Vladimir Andrić, Aleksandra Stamenković, Nevena Matić,… Nebojša Bradić, Emilija Jovanović, Katarina Grčić Nikolić, Zorica Mitev Vojnović,… horska individua sa hozen tregerima, koja “glumi” Džon Travoltu, ali…. 03. 11. 2018.

NEOBIČNO O OBIČNOM

Mogu, umem, a i dozvoljeno mi je.

Večeras sam u operi bio zbog mnogih stvari, a u to spada, tek na četvrtom mestu, predstava “Karmen”.

Na prvom mestu, bio sam zbog nove Direktorke Opere. Hteo sam da osmotrim dve stvari. Da li po izgledu i konfiguraciji pristaje “direktorskoj loži,” a uz to sam se nadao da će se pojaviti u mini haljini. Tako se pokazala u internet izdanju, nakon jedne predstave u Zemunu, pa sam hteo da kompletiram one njene fotografije na klaviru, koje su kružile internetom, sa njenim trenutnim stajlingom. Niste upoznati sa onim: Diva na klaviru, diva pored klavira, sedi, leži, kleči, naslonjena… Iz tri rakursa, sa sve četiri strane.

Uz sve, spadam u one (izuzetno retke) muškarce, kojima su supruge dozvolile da nesmetano gledaju žene u mini haljinama i dekolteima i ne samo da gledaju, već i da se okreću za njima….

Samo, ima jedan mali uslov. Uslov glasi: Moraju da budu starije od 50 godina.

Nova Direktorka Jasmina Trumbetaš Petrović je zagonetka, čak ni čuvena internetska Wikipedija “ne zna”. Zna datum rođenja, ali najveća internet enciklopedija “ne zna godinu”… Zna se samo (tako je navedeno)  da je rođena u SFRJ. Pa nek populus razmišlja!

Smešno!

Dopuna onog gore “Zakona”, kada je J.T.P. u pitanju glasi: Može!

Mislim: Može da se gleda!

Drugi razlog je star ravno 50 godina. Opet 50, ali u vezi nečeg drugog.

Bio sam tih svečarskih dana u ovoj Sali. Zapravo, doveli su me, jer u to vreme deca se nisu pojavljivala na ulicama, sama posle 20 časova.

Slavila se stogodišnjica. U tu čast je igrana premijera istorijske drame “Vožd” Ivana Studenog.

Da, pročitao sam nakon toga tu dramu više od deset puta.  Nikada nisam odgovorio oponentima svoje supruge i moje malenkosti koji postavljaju (u svoj svojoj prepotentnosti i samoumišljenosti i malograđanskoj znatiželji)  uvek isto: “Ko su oni da pišu?”

Bezbroj puta sam ponovio kako samo nagovestim ono što vidim, znam i mogu.

Elem, tada se imalo novca za premijeru, imalo se novca za konkurs istorijske drame, koja govori o Srbima, o istoriji, o moći i nemoći.

Lepo to sa scene (tada) reče Veliki Ciga Jerinić, u ulozi Karađorđa: “Nebo visoko, a zemlja tvrda!”

Danas se hvalimo sa renoviranim WC-om.

Da, renovirani WC (u parteru) je treći razlog zašto sam večeras bio na operi Karmen. Pa ako su moji sugrađani mogli dva sata da čekaju da “neko” otvori muzej (posle najavljenog termina)… ako ih nije mrzelo da satima čekaju u koloni ulazak u isti muzej, jer je poseta  besplatna, mogu i ja najregularnije da platim ulaznicu za opersku predstavu i vidim jedan, srpski rečeno, klozet, koji je izazvao tolike turbulencije u javnosti.

Vraga, od dva muška WCa u prizemlju samo jedan radi. Na drugom je rukom napisano: Neispravan toalet, Toilet is not in function.

Već sam navikao da me u operi lažu. Prodaju ulaznice za dve jednočinke, a prikažu samo jednu.

Na žalost nisam uspeo da se izmokrim na to grandiozno delo. Ne mrštite se, zna se šta se u WCu radi… Izmokrio sam se samo na polovinu. Onoga  sa “desne strane.”

Da se vratim na lepe žene.

Tri najlepše žene opere su: Jadranka Jovanović, Dragana Del Monako i Jelena Vlahović. Svi znamo koliko imaju godina. Pa šta… Svoj ukus ne krijem, ako neko poželi da samnom meri znanje u vezi ženske lepote, izvol’te, javite se,….

Dozvoljeno je meni mnogo više od onog: Možeš se okretati… za svakom,… SAMO…

Ma ne krijte godine, nije lepota u godinama….

Ipak je nebo visoko, a zemlja tvrda. Vožd je to shvatio kada je došao u Radovanjski lug… A tamo ga ubi, ko drugi, nego kumov sluga.

Nešto ću da ostavim i za naredne imprersije. Pa valjda znate kako nikada ne napišem sve što vidim, čujem, znam…

Elem, imali smo veoma lošu Karmen. Ovo nije ni za jednu scenu, pogotovo ne svečarsku.

Dragana Del Monako je pevala veoma korektno, ali to je nedovoljno da bi predstava bila dobra. Dejan Maksimović je dao sve od sebe, Aleksandra Stamenković, kao Mikaela je bila odlična. Sigurno jedna od njenih najboljih Mikaela. Za spominjanje je još Nevena Matić. U mnogim duetima se čula samo ona.

Čekate da kažem nešto o Eskamilju, Vladimiru Andriću. Već sam u nekoliko navrata, pišući o operi Karmen, napominjao kako treba da izgleda toreador. Ovakav Andrić – toreador,  samouvereno bi mogao da izađe samo pred nekog ratobornog petla.

Na žalost, Gospođa Del Monako je bila bez imalo erotike. Sa energijom koju je pokazala, ne bi uspela da zavede ni seoskog poštonošu, a ne toreadora, a  obzirom kakav nam je večeras bio “bikoubica,” mogla je samo da namigne i on bi se srušio. Srećom, ostadoše svi na nogama. Gospođi Del Monako malo klecnuše kolena kada se poklanjala, ali Divama je sve dozvoljeno. A, pisao sam i o Divama, da se ne ponavljam.

U opštem mrtvilu, nije pomoglo ni dirigovanje Zorice Mitev Vojnović. Bilo je ovo jedno od njenih najlošijih “izdanja” zadnjih godina.

Nisam analizirao, do sada, operu Karmen. Jedna veoma loša režija Nebojše Bradića, koja se upotrebom još više ofucala.  To je začinio scenograf Geroslav Zarić, kome nije bila dovoljna kružna scena, već  nakon dve pauze, osuđuje gledaoce na skoro petnaestominutnu “malu pauzu.” Sa kakvim pravom, ili je to posledica nemaštovitosti, ili posledica nečeg trećeg???
Sklonite sa scene ovu baletsku koreografiju Emilije Jovanović. Užasavajuće je cupkanje španskih "cigana". Beskrvno, bez strasti, bez znoja.

Da ne ulazimo u priču kakvi su kostimi.  Očigledno da je Katarina Grčić Nikolić ubeđena kako ciganke, sa “karneri” haljinom, nose damske tašnice, koje na lančiću vise na ramenu… A sve to dok se vucaraju sa švercerima duvana, u nekom, tamo, 19 veku.

A hit večeri je bio izvesni horista. Džon Travolta a la Knez Mihajilova. Ne znate Džon Travoltu iz te ulice, …vi onda niste probali beogradske urbane arome.

Taj gospodin se (u pozadini) hora kliberio, klatio, skakutao, rokenrolisao, lambadisao,… dok su se njegove kolege osvrtale, smejale i dobacivale mu. Jednom rečju veseljak. Ili ve-seljak! Ili ve-se-ljak! Bljak!

On večeras nije bio u priči Prospera Merimea. Valjda znate da je to pisac priče o lepoj ciganki. Čitajte moje predhodne osvrte o toj operi. Sve piše.

Da li je neko iz uprave video tog gospodina?

Ne, “Direktorska loža je bila prazna.” Da li je publika ostavljena na milost i nemilost onih koji ismejavaju i  instituciju u kojoj rade i delo u kome učestvuju i publiku pred kojom se nalaze.

Da li je gospođa direktorka uzela manir svog šefa, koji kada se nešto loše dogodi, gurne glavu u pesak i ne pojavljuje se narednih sedam dana. A posle,  ne ono (narodno): Jovo nanovo!...

Već:

Iznova će majstor Deki,

po dupetu da nas  zveki!

Kakva radost i milina,

Pomaže mu  “La Divina”.

O ISTOJ TEMI, ALI OD DRUGOG AUTORA:

https://lauraimuzika.blogspot.com/2018/11/beogradska-operazbizeg-bizetcarmen.html

.
.