Zna li šta je i gde je sramota,
Onaj što nas oko plota mota….
Da li je nekoga večeras bila sramota?
Predstava treba da počne, a u prvom i drugom redu
ukupno pet osoba. Dobro ste pročitali 5.
Na drugoj galeriji je bilo malo bolje, ukupno 16…
Srećom, tu je bio VD Direktor opere pa su decu sa treće galerije spustili u
parter i popunili prve redove. U 19,35.
Pevači bi trebalo da zahvale Direktoru, ili onome
ko je to odlučio, jer može se zamisliti kako je pevati pred gledalištem gde su
prvi redovi prazni…
Koliko je bilo gledalaca na prvoj galeriji
pitajte Janka Sinadinovića… Neka i on nešto javno kaže, napiše… Neka se oseti
prozvanim i obaveznim… Ja znam.
Znam, juče je bila Karmen. A zašto su morale dve
predstave, različite, u roku od 24 časa?... Je li u pitanju nečiji hir, ucena,
nečija moć… Progovorite ćutolozi… Inače nema opravdanja za ovaj večerašnji
bezobrazluk.
Sigurno je gospodin VD mislio kako je sa krajem
prvog čina otaljigao večerašnju predstavu, pa se u svom, dobro poznatom maniru,
izgubio…. A imalo je još dosta toga da se vidi i čuje u predstavi.
Večeras sam došao u operu da čujem Dragoljuba
Bajića, kao Don Paskvalea i Nebojšu Babića, koji je tumačio rolu
Doktora Malateste. Slušao sam ih i u predhodnoj predstavi, ali nisam pisao. Zar
neko misli da pišem o svim predstavama kojima prisustvujem????
Posle one nesrećne Aide, od pre nekoliko večeri,
pa i o njoj nisam pisao, trebao mi je odmor. Tamo me je ubilo četvoro gostiju
iz Bugarske. Tokom predstave su dobijali kurtoazne aplauze, a onda na kraju
gromke… Još na to poznati balet iz Aide… I večeras je bilo nekih balerina na
sceni.
Mislite kako nemam samokritičnosti, da nemam
srca, duše… Imam. Meni je žao Gospodina Kostjukova. Šta on može sa ovim,
postojećim, baletskim igračima da napravi… Mistlite da može kabare. Neeee…
Mogao bi samo da napravi slet, ali sletova nema već četvrt veka…
Da se vratim na Don Paskvalea.
Dragoljub Bajić… Sigurno sam do sada desetak puta
napisao da je idealan za komične role… I više od toga je komedija kod njega.
Kada želi peva dobro peva, kada ne želi, ne peva… Njegove kolege kažu: Čuva se
za inostranstvo… Mi plaćamo ulaznicu ovde i sada…
On i Nebojša Babić su opravdali razlog mog
dolaska. Babić je postojano dobar i tu nema pada u kvalitetu pevanja.
Uspeh je da neko uopšte peva pred polupraznom
salom. A večeras nije bilo adrenalina u gledalištu.
O Sofiji Pižurici ovog puta neću da pišem. Mojoj
malenkosti je potrebna detaljnija analiza njenog pevanja, s obzirom da se kroz
medije provukla informacija da je Grofica (pevačka). Ne bih želeo da se zaletim
u konstacijama, a da me neki od njenih budućih nastupa demantuju.
Stevan Karanac kao Ernesto večeras, bio je
posebna priča. Naravno, slušao sam ga i u predhodnoj predstavi. Ipak sam od
onih koji prate pevače koji tek počinju da staju na daske koje život znače.
Do mene je doprla informacija kako mu je
hor aplaudirao, kada se spremao za debi. To nisam mogao da proverim, ali
sam, vidite, zapamtio…. Ne sumnjajte nikada u moje pamćenje i podatke iz moje
arhive.
Elem, večeras je mladi, a kod nas u operi se
nazivaju mladima oni od trideset i više godina, Karanc prokockao “Com'e
gentil.” Pitate se kako je prokockao… Pa pevao je tu, sigurno, najlepšu ariju u
ovoj operi… I?... Tajac. On stao, orkestar se ućutao, jer tu dirigenti u
partituri stave tačku za mogući aplauz… Muk.
Ovog puta Gospodin Karanac nije dobio zvižduk od
mene, jer ko taj tenorski dukat prokocka je za “izviždavanje.” Respekt prema
mladosti, respekt prema onima koji su uložili rad da ga nauče pevanju… Sledeći
put, neka očekuje.
Pitaće neko: A orkestar?
Pa šta može orkestar koji je sinoć svirao Karmen,
večeras, ovo… Šta je mogla sa orkestrom da uradi Zorica Mitev Vojnović?
Eto, desilo se i nešto pozitivno.
U izvrnutom sistemu vrednosti, ne treba pisati o
lošim stvarima, jer su mnogobrojnije, treba pohvaliti ono pozitivno.
Ljudi, pa i operska publika, ne zna koje sve
sitne stvari utiču na njihov opšti utisak, a večeras nas inspicijent Branislava
Pljaskić nije zaslepila svetlošću u Sali nakon prvog čina… Nije okrenula
“prekidač” kao njene kolege inspicijenti, nego je svetlost uključila
potenciometrom…
Možda i ona predhodna Aida, sa nesrećnim gostima
ne bi bila tako loša… Toliko loša da nisam ni pisao o njoj, da su neki sitni, a
veoma bitni detalji bili urađeni profesionalno… Nikome ne prija potpuna i jaka
svetlost nakon mraka predstave, ali…
Ipak je opera umetnost… Predstava je doživljaj… I
tu postoje višedecenijska, vekovna,… pravila.. Ne mogu u toj predstavi da
učestvuju oni koji nemaju osećaj za magiju, za stvaranje čarolije…
Sigurno da sve ne znam, ali sve vidim i sve
čujem… Več sam pisao.. Nikada ne govorim sve što znam… Život me je naučio da
onu najaču kartu uvek držim u rukavu, pa maker bila i operska karta.
Laku noć u 23,22.
.
.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
.
.
