Tara
- vara,
Kad
Kosara kara
Karala,
varala..
Majka
sina kara... Itd, itd....
Ovog 26. marta 2022. godine na operskom nebu
Srbije su se zbila dva događaja. Odmah
da kažem, ni jedan od njih neće ući u istoriju srpske opere, ali veoma dobro
prikazuju trenutno stanje i put kojim se ide, pa zato i zapisujem ono što sam
ovog dana doživeo.
Mediji
objavljuju kako su Crnogorski PEN „centar“ (u najslobodnijem prevodu prevodu
organizacija pisaca koji su prevođeni) i Fakulteta za crnogorski jezik i
književnost, izdali „saopštenje“ (inače u Crnoj Gori se svakodnevno izdaju
brojna saopštenja partija, organizacija, udruženja, itd. itd... ) Skreću pažnju
da je pokradeno njihovo kulturno nasleđe, jer je Srpsko narodno pozorište u
Novom Sadu, u najavi za operu „Vladimir i Kosara“ (kompozitor Stevan
Divjaković) navelo kako je to priča o „srpskom Romeu i Juliji“... „Pokradeno
kulturno nasleđe“... Pa se još spominje
i SPC, pa i rušenje crkve na Rumiji.... „prekrajanje istorije“...
„planovi za uništenje celih naroda...“
Sve
iz tipične kuhinje obolele od „sindroma malih naroda“, ili pak katedra za
Crnogorsku književnost, pošto nema potrebe da bude dvosemestralna, ima vremena
da prati svaku reč napisanu u susednim državama... Tek pojedini mediji
iskoristiše događaj da uz jednu jedinu fotografiju SNPa, stave 3 i (slovima
tri) fotografije „jedne od naših najboljih vokala Marije Jelić“ (naravno sa
koncertnog pevanja uz nabrajanje njenih pevačkih uspeha). Ženu mediji upliću u
neko „prepucavanje“, iako nije spominjana, jedino je učesnik predstave, a niko
ne spominje Romea, pa on je (samo) neko sa
imenom Stevan Karanac. Cilje je jasan, a postupak smešan.
Ako
ne znate šta sam ovim predhodnim pasusom hteo da kažem, neću vam ni sa celim
rukopisom za knjigu objasniti.
Mnogi
će reći, jeftina politika, ali se nama ta „jeftina politika“ decenijama obija o
glavu kada su uopšteno umetnost i kultura u pitanuju. Već i vrapcima postaje
jasno kako neki iz Beograda, zaobilaznim putem, preko Novog Sada, pokušavaju da
vuku poteze u operi. Do sada im je uspevalo... Neće se mnogima svideti ono što
pišem, ali delim mišljenje, ne desetine, već stotine poznavalaca i to veoma
dobrih poznavala operske klime.
Mic,
po mic... Tara, vara... Preko preče, a okolo bliže...
Elem,
večeras na beogradskoj sceni Trubadur.
Dragutin
Matić po prvi put u operi od početka sezone. Možda se varam. Oprostite mi ako
grešim. Objašnjenja takvog poteza ne želim da čujem i strogo zabranjujem da mi
se iko obrati na tu temu...
Uostalom,
Dragutin Matić je pevač trećeg faha i zašto bi se i mediji i javnost potresali
da li se on pojavljuje na sceni, ili ne. A pošto ni političari, a ni novinari
ne idu u operu, ne mogu da znaju kako
dobija najveće aplauze, a sa druge strane što bi marketing pozorišta „vukao“ za
rukav medije u vezi Matića.
Uz
njega je večeras zablistala Višnja Radosav u roli Acučene. Sve pozitivno što
sam o njoj napisao do sada (najavljivao sam veliku pevačku karijeru), potvrdilo
se, na sceni, u publici. Puna sala je uživala u njenoj pevačkoj sugestivnosti i
fantastičnoj glumi. A „uskočila je u predstavu“. Više nego prijatno iznenađenje.
Kada
smo kod Gospođe Radosav, jedna mala digresija. Naravno da sam svojevremeno
pisao o „Nagradi Breda Kalef“, koju je dobila pre nekoliko godina, pisao sam i
kada je isto priznanje dobila (zasluženo) Nataša Jović Trivić... i da ne
nabrajam... Ali ta nagrada devalvira i za 4, 5 godina će doživeti krah.
Pitate
zašto... Pa za gore navedeni broj godina će tu nagradu da dobiju SVI srpski
mezzosoprani. Apsurdno je, nije smešno... Jer apsurdnost je i tužna i
bljutava...
Kao
što se gadim svih umetnika koji uz pomoć političkih i drugih veza dolaze do
honorarčića od par stotina evra... Tezgare po hodnicima, učionicama...
Glumataju veličine pred petnaestak posetilaca... Iskreno o takvima ne mogu da
pišem, jer mi se gade... Svi vide kako će ponovo da se vrate „na stare grane“,
na mesto gde stvarno pripadaju... Ali politička moć je i previše opijajuća...
zato uživam kada se ponovo vrate među one trećerazredne, naravno tu ne ubrajam
Dragutina Matića, jer ima zavidnu karijeru u inostranstvu i zadnjih godina je češće
pevao van granica Srbije, nego na matičnoj sceni (ovo pišem da podsetim „neke“
kako od sebe i svojih postupaka čovek nikada ne može da pobegne).
Večeras
je Dragolju Bajić bio više nego solidan. Iako ga u zadnje vreme doživljavam kao
„šlager pevača“, večeras je imao veoma dobar operski „comeback“. Objasniću, pre
par meseci uključi se u mom stanu TV, jer je preporučeno da se pogleda
gostovanje „neke osobe, u nekoj emisiji“ i Dragoljub Bajić peva šlager koji
Dragan Nikolić u filmu „Ko to tamo peva“ nije nikada otpevao do kraja. U istoj
emisiji je Gospodin Bajić pevao i jedan od hitova „Bijelog dugmeta“. Priznaću,
tek na pola pesme sam otkrio o kojoj se kompoziciji radi...
Večeras
je bio za pohvalu... Da, oni koji me redovno čitaju znaju kako sam bar desetak
puta napisao kako Dragoljub Bajić može na operskoj sceni da pruži veoma lep
utisak, ali, izgleda, samo kada to njemu odgovara.
O
Manriku, Dušanu Plaziniću ne želim da pišem. Trudio se, trudio se, trudio se...
Možda bi se trud isplatio da je dvadesetak godina mlađi. Obećavam javno, više
neću da mu zviždim, neću da vičem: Uaaa! Neću čak ni svoje utiske o njegovm
pevanju javno da iznosim... Jer nije lako biti Plazinić. Niti je lako Upravi sa
Plazinićem, niti je samom Plaziniću lako sa samim sobom. Zaključiću, većeras je
postigao solidnost.. a ipak je on „Prvak opere“... Naravno dlaka sa glave neće
faliti onima koji su ga doveli u tu poziciju, da ni publici, ni Upravi, a
tvrdim i njemu samom nije lako... Zato ubuduće, sa moje strane MUK.
Za
večerašnju predstavu sam ulaznicu kupio iz dva razloga. Zbog Matića koji se
prvi put pojavljuje u operi ove sezone i Mirjane Nedeljković koja je trebala da
tumači Leonoru. Na žalost umesto Mirjane imali smo Jasminu Trumbetaš Petrović.
Ne bih pisao o Gospođi Trumbetaš Petrović. Ona se „vratila na daske“, i kako
sama reče da je napisano u obrazloženju njenog razrešenja sa mesta Direktora
opere „da radi posao koji najbolje ume“... I sada je tu, na daskama i poklanja
se publici držeći se za ruke sa prvacima opere poput Plazinića... Tri puta sam
joj pisao „Otvoreno pismo“, ubeđen sam kako me nije razumela, možda će razumeti
ovu moju večerašnju konstataciju.
Sve
u svemu, imali smo jednu predstavu u kojoj je učestvovalo troje „bivših“,
mislim bivših „moćnika“. Mislim na troje bivših Direktora opere. Osim Jasmine
Trumbetaš Petrović, mislim na Dragoljuba Bajića, a naravno i na Dejana Savića,
dirigenta.
Ovaj
treći je večeras u dobrim delovima opere puštao duvačku sekciju da divlja,
glasnošću pokrivao ne samo soliste, već i hor... u svom maniru. On meni deluje
veoma iscrpljeno i predlažem da onih
100.000 dinara, na koliko je sud procenio njegov duševni bol i urušavanje
ugleda od strane Laure Miletić, koja ga ja nazvala „umetničkim mrtvacem“,...
itd., itd.... moj savet mu je da to iskoristi za banjsko lečenje. Pa onda
osvežen da se vrati i diriguje bar još par meseci do odlaska u penziju. Sem ako
ova, ili neka nova Uprava ne proceni da je Savić preko potreban za kvalitet
predstava.
Valjda
se ja jedini sećam vremena (i beležio) kada i kako je Dejan Savić postavljan i smenjivan... Kada nam
je u nasleđe ostavio Jasminu Treumbetaš, koju je, opet Ivana Vujić (žena koja
je toliko žarko želela da dođe na čerlo NP, neuspešno konkurisala, ali je
izkuvoše iz šešira na određeno vreme, pa bez objašnjenja smeniše), pa nam ista
Ivana ostavi Dragutina Bajića na 40 dana... Pion, skakač, laufer... Šah – mat.
I
pomak... Možda za druge nevidljiv, ali meni ne promiče ono sporedno.
Desetak
puta sam pisao kako direktori (Sinadinovići, Trumbetašice i slične organizatorsko
– umetničke individue) treba da u svoju ložu pozovu umetnike koji su u
privatnoj poseti Beogradu, da pozovu kao svoje goste na predstavi kritičare,
urednike kulturnih rubrika... Podićiće time rejting predstava, i opere u
celini... Naravno da me nisu razumeli i za manje „komlikovane stvari“, jer je
njihov strah za stabilnost onoga što im je pod zadnjicom bio opravdan, pa su tu
stavljali, mislim ispod zadnjice, i ključ od „Direktorske lože“... Večeras je
gost Upravnika teatra i Direktora opere bila jedna veoma uspešna pevačica. Pomak...
A
konci se vuku. Nekom vidljivi, nekom nevidljivi...
David
Naum
Ceo tekst objavio P.U.M. Magazin
https://pravoumetu.com/2022/03/27/trubadur-dragutin-matic-visnja-radosav/
O ISTOJ TEMI, ALI IZ DRUGOG UGLA
https://lauraimuzika.blogspot.com/2022/03/trubadur-dragutin-matic-visnja-radosav.html
