IZ ČIJEG LONCA
SADA KUSAMO?
Ili,
SVAKI LONAC NAĐE
POLOPAC!!!
Imadosmo
večeras “Nabuka”. Sklepanog “Nabuka”. Sa čak četvoro gostiju. Već Beogradu
poznatog Kruma Galabova, Kralja Nabuka, isto tako poznate Dimitrinke Rajčeve, u
roli Abigaile, tenora Borisa Lukova, kao Ismaila i dirigenta Borislava Ivanova.
Čime
smo zaslužili da nam dođe četvoro gostiju? Ili smo dobre platiše kada su
honorari u pitanju, ili nam je poklon, koji se nije mogao odbiti, ili nam je
ovo uzvratna poseta za ono što su dali (čitaj: uvalili).
Nisam
zviždao gostima. Uzdržala se i osoba pored mene. Gostima i mrtvacima se ne
zviždi. Ovo su ipak bili gosti, o mrtvacima ću vam pričati nekom drugom
prilikom. Ima ih, čak se pripremaju za publiku kao što sam ja… Pisaću drugom
prilikom…
Krum
Galabov ne zvuči kao na svojim snimcima koji su na Youtube. (postavljeni su pre
nekoliko godina) To je objašnjenje onima koji nisu bili na predstavi.
Dimitrinka Rajčeva, uz sva klaćenja na sceni, (očigledan tik na kome treba da
poradi), nije uspela ni delić onoga što je očigledno želela. Da vas dalje ne zamaram detaljima.
Dirigent
Borislav Ivanov je uvertirom veoma dobro
počeo… Valjda ga je dotle držala snaga…
Ukratko
trećerazredna predstava, sa četvrtorazrednim gostima. Ovakvim gostima
poručujem: Od vaših težnji da dosegnete zapad, stigli ste do Beograda i tu vam
je kraj!!!
Možda
grozno zvuči, ali videćemo jesam li u pravu.
Na
sceni, među jevrejima, sprski ponos su branili Željka Zdjelar, kao Fenena,
veoma dobro… Očigledno se njeno pevanje dopada novoizabranoj Direktorki, pa je
sa scene čujemo skoro svake nedelje. Tu je i Nevena Matić čiji se glas izdvajao
u sekstetima. Nenad Jakovljević, kao Zaharija, Mihajilo Šljivić u roli Velikog
sveštenika i Darko Đorđević kao Abdalo su, hvala Bogu, preživeli operski rat.
Gospodin
Đorđević se u potpunosti preneo u ulogu Oficira vavilonskog kralja. Mimikom i
pokretima je dominirao. Pojedini na sceni, a često i u lošim filmovima,
zaboravljaju da su sporedni likovi…
Večerašnji Abdalo kao da je ispao iz neke režijske postavke iz vremena nastanka
Verdijeve opere, ali sa prostora gde je predstave davalo Knjažesko-srpski teatar
Joakima Vujića. Znaće večerašnji reditelj Ivana Dragutinović Maričić o čemu
pričam, inače ako se pusti ovako “napaljen” Đorđević u sledećeg Nabuka, isukaće mač i pomlatiće sa
njim sve oko sebe… A možda će da mlati oko sebe i sa nečim drugim.
Večeras
se na kraju predstave pun sebe poklanjao teatralno kao da je istovremeno:
Vojvoda od Mantove, Grof Rikardo, Mario Kavaradosi i Kralj Ibi. Tuče se u
grudi, širi ruke, pokazuje na hor, orkestar… A on običan, najobičniji Abdalo.
Otkud
večerašnji gosti. Šta kažu “zli jezici”. “Zli jezici,” oni u koje ne verujem
kažu kako je u Operi u Varni gostovala Jasmina Trumbetaš Petrović i da je ovo
gostovanje posledica.
Sajt
Pozorišta o tome ćuti. Pravilo je da se ponovljena gostovanja naših umetnika ne
objavljuju, ali Gospođi Trumbetaš Petrović u biografiji ne piše da je nekada
gostovala u Varni.
Ubeđen
sam da će novoizbrani Upravni odbor, na čijem je čelu Jasna Dimitrijević, da
ispita po kom osnovu gostuju u Beogradu drugorazredni i trećerazredni umetnici
i po kom osnovu se “biraju” oni koji će da “idu u uzvratne posete”. A iza svega
je novac. Niko tu ne peva iz hobija, ili ljubavi. Novac!
Uvek
sam, po tom osnovu, hvalio bivšeg V. D. Direktora Opere, Janka Sinadinovića. Mogućnost
da se negde ode u bezbroj slučajeva je prepuštao drugima (zna se kome) i kada
je Sinadinović krenuo za Tiranu, već nedelju dana, po povratku, dobi razrešenje.
Priznaću,
prizivao sam večeras Sinadinovića, jer gostujući tenor Boris Lukov je sramota
na sceni. Čemu gostovanja kada među mladim pevačima imamo bolje… Imamo bolje
tenore, baritone, soprane… Ne dovodite nam Travijate sa govornim manama, Toske
i Mizete kojima nam vređate i ukus i
inteligenciju.
Neka to
i sve oko toga ispita Upravni odbor. Večeras, Direktorka, sigurno nije primetila
kako je na pauzi sa predstave izašlo stotinak posetilaca, sigurno nije
zaključila kako su aplaudirali isključivo posetioci na Prvoj galeriji, Sredina
i parter, Levo, pozadi… Stvano je glupo da se gostima dele ulaznice koje su
grupisane… Razredite ih…
Sinoć sam trebao da idem na jedno drugo dešavanje. E to je već nešto
drugo, ali isto vezano za operu i “umetnike”.
Tome bi
naslov mogao da bude:
Slučaj
srpskog umetnika Zorana Todorovića.
25
godina umetničkog rada. Koncert. Ako želite dobro mesto (moj stav) kupite među
prvima ulaznicu, a što znači mesec dana ranije. Koncert otkazan. Bolest. Da bi
se zamenile ulaznice mora se dva puta otići do blagajne. Škripi i previše u
sistemu organizacije Madlene Cepter. Na kraju otkazan i drugi koncert. Po
četvrti put (pravac) na blagajnu.
Shvatam,
Zoran Todorović, tenor svetskog renomea, je bolestan.
Ali šta
ne razumem? Ne razumem kako mnogi srpski umetnici ne umeju da se nose sa svojom
popularnošću, da ne kažem slavom. Javnost se smeje nekulturi “zvezda” rijaliti
šoua, ili onih koji su uspeli u sistemu “Ja imam talenat.” Ali bezobrazluk,
primitivizam, glupost se ne zaustavljaju samo kod onih koji su uspeli “preko
noći”.
Zoran
Todorović je, neosporno, cenjen i veliki umetnik…
Zoran
Todorović izgleda ne shveta kako publika “na njegovu proslavu” želi da dođe sa
namerom da UŽIVA, ali istovremeno mora lično da razume da mu publika čini ČAST svojim dolaskom… Cena ulaznica
je bila dva puta veća nego za beogradsku Operu.. “Gasopodin” Zoran Tororović nije
tu publiku udostojio ni jedne reči izvinjenja… Od trgovačkog bračnog para
Cepter i ne očekujem tu reč. Oni misle (na sajtu) kako je dovoljno napisati:
“Hvala na razumevanju!”
Meni se
ne mogu zahvatiliti na razumevanju, jer ja NE RAZUMEM!
Jer sam
deo one publike koja je dva meseca čekala, četiri puta išla na blagajnu,… Čak
na dan otkazivanja “Gospodin” slavljenik, po društvenim mrežama, “kači” svoje
snimke, kao da je najzdraviji… Kao da puca od zdravlja i da “nikome ništa ne
duguje”… Ne zaboravite zahvalnost i izvinjenje su dugovi veći od bilo kojih
novčanih, jer to zadire u ono što se zove moral. Pa još,… pa još kratki komentar koji glasi:
“Koncert otkazan.. Greota!” (valjda po stilu pisanja zaključujete da je to
napisala ona “grozna osoba” koja je uvek pored mene…) Elem, “Gospodin”
Todorović BRIŠE! Nije previše bolestan, može da “briše” ono što mu se ne sviđa.
“Gospodine”
Todoroviću, vi ste operska veličina, ali je u vama nestalo ono što se u srpskom
jeziku zove “domaćinsko vaspitanje”… Stotine ljudi je htelo da vam dođe na
proslavu, da vam prisustvom i aplauzima mobe… Da, da vam mobe… aplauzima,
povicima bravo, da vam ulepšaju proslavu, da je naprave veličanstvenijom, a vi
im bez reči okretoste leđa… E to spada u ono “domaćinsko vaspitanje”. Teško je
taj izraz prevesti na druge jezike. Možda se uz sve drugo zaboravili i maternji
jezik? Vi ste loš domaćin, a o vašem vaspitanju neka razmisle oni koji budu ovo
pročitali. Valjda se SLAVI I PROSLAVLJA među
dragim ljudima… Ipak to znaju samo DOMAĆINI.
Sinoć
je izostala porcija uživanja, večeras me je sačekala druga. Imam neki osećaj
kao da su iz istog lonca.
Znam da
nisu, ali i dobro znam kako me osećaj veoma retko vara.
U toku je takmičenje: "Ja nemam kulture." Prijavite se!
U toku je takmičenje: "Ja nemam kulture." Prijavite se!
Idemo
dalje.
O istoj temi, ali iz drugog ugla
