MIRJANA MI TE VOLIMO
Ako je prošlosubotnje opersko deševanje
nazvano “Groznica subotnje večeri,” sa medicinskim akcentom, ovo bi moralo da
bude nešto za šta se, osim aspirina, prepisuju i antibiotici.
FEST sam večeras podredio operi. Greška.
Prvo, večerašnja opera se ne zove Leonora.
Sigurno, da je to glavni lik, tako bi se zvala…
U programu Leonora na prvom mestu?
Zašto?
Već sam pisao u vezi toga, ali se ne znanje,
pomešano sa bezobrazlukom utvrdokorilo u BO (beogradskoj operi). Da pisac programa i plakata zna šta je libretto, ili
pak ako zna da čita i latinicu (za rad u
Operi je dovoljna ćirlica, jer je i sajt samo na tom pismu), čak i ako nema
pojma da postoji italijanski jezik, a još manje njegovo značenje, sa malo
znanja bi zaključio šta znači:
Personaggi
Il conte di Luna, giovane
gentiluomo aragonese (baritono)
Leonora, dama di compagnia della Principessa d'Aragona (soprano) |
Možda se i tom “piscu” na prvom mestu sviđa
Mirjana Matić… To ne mogu da komentarišem, jer je stvar ukusa…. S tim što
pravila moraju da se poštuju. A pravila su postavljena davno, još u vremenu
Eshila i Sofokla….
Tačno, neki pisci drama i libreta stavljaju spisak uloga po redosledu izlaska na scenu, ali se to onda naglasi… A ovde
nije čak ni to ispoštovano…
Šta je onda,... hir, bezobrazluk, neznanje… Ništa
od toga nije dozvoljeno… Gospodo!
Elem, sa scene se prvi oglasio Ferando… Ivan
Tomašev.
Odličan… Ili u njegovom slučaju Tomaševski.
Svi drugi, treći, peti su bili ispod svog
nivoa, ispod, sa moje strane očekivanog nivoa.
Grof
Luna, Dragutin Matić, koji je u ovoj roli više puta uzastopno briljirao,
ovog puta je bio samo dobar… Daleko ispod nivoa na koji je navikao deo publike
kojoj pripadam.
Ako ste pomislili: Manji deo publike!... U
pravu ste. Trudim se da ne pripadnem većini beogradske publike… o njoj
(mislim publici) će biti reči.
Umor, nezainteresovanost, izrabljenost,..(pa
za tri dana ćemo ga ponovo slušati)… sve jedno… Matić uvek mora da bude
Matićevski dobar. A to već znači mnogo više nego dobar i da onaj spomenuti deo publike, kojoj pripadam, ode zadovoljan sa
predstave.
Dragana Del Monako, kao Acučena… Sigurno je bila
bolja nego u predhodnim “Trubadurima”… ali…. Ali, ovo je, izgleda, loš dan za
mnoge.
Mirjana Matić u ulozi Leonore.
Da li je to za nju pravi, ili previše krupan
zalogaj? Možda je ona pevala pred komisijom za odbranu doktorskog rada. Možda,
ono u šta nisam sto posto siguran, ne mogu da pišem, ili pišem sa napomenom… Ako
je tako, a po svoj prilici jeste, jer su neki u Sali bili gde im nije mesto…
onda…
Neće beogradska publika ništa da dobije ako
Mirjana Matić postane doktor muzičkih nauka… (valjda se to tako zove).. Neće od
toga imati korist ni pedagogija… Na kraju, što bih o tome i pisao. Pišem o onome
što sam doživeo.
Vreme će pokazati jesam li u pravu ako napišem
da se Mirjana Matić neće u budućnosti proslaviti Leonorom.
Inače, rad te mlade pevačice veoma pažljivo
pratim. Tvrdim da sam prokomentarisao više njenih javnih nastupa od bilo koga
drugog. Bilo je u tim neoperskim uslovima i korektnog pevanja, a i estradnog
nastupa. Nije mi samo jasno kako sam mogao da verujem ljudima da je pre manje
od godinu dana pevala sa studentima fakulteta Muzičke Umetnosti, a večeras….
Večeras doktorat… U svakom slučaju oni koji staju na daske koje život znače,
bez obzira u kom rodu umetnosti, uvek imaju od mene podršku.
A večeras je Mirjana Matić imala podršku i od
dvadesetak osoba sa druge galerije, sredina. I više od podrške, …ovacije… To je
već manir studenata FMU… Priređuju te performanse onima na sceni… Po meni bez
mere i ukusa, o lepom ponašanju sam
pisao već desetak puta…. Meni su večeras organizovani tapšači umanjili
doživljaj onoga na sceni… Očekivao sam samo da još rašire transparent “MIRJANA
MI TE VOLIMO”…
Nemam ništa protiv ako uđe estrada i
estradnost u operu… Većina odlučuje, a
ta većina (podgrejana sa onih dvadesetak osoba)
je večeras aplaudirala “Trubaduru” više nego ikada… Mirjana je dobila
više aplauza od Sanje Kerkez. Dobila je dva puta više aplauza od Sanje Kerkez u
ulozi Leonore.
Aplauz traje minut, dva minuta… Ponekad traje
i tri i pet minuta… I utihne… Mnogo je bitnije ono što u sebi iz teatra
gledaoci i slušaoci ponesu u sebi, bitnije je ono što preživi prvu noć nakon
predstave i ono što podstakne čoveka da ponovo ode i isto sluša, gleda… po drugi put, deseti put. Aplauz
može da se proizvede, namesti,… utisak, malo teže.
Zapamtiću ovaj večerašnji aplauz, bio je
gromoglasniji u Beogradu od mnogih protekle godine, protekle dve godine…
Mirjani Matić želim da po kvalitetu, bar što
se Leonore tiče, sustigne Sanju Kerkez.
Inspicijent je bila Mirjana Goločevac. U prvom
činu, posle treće slike je pobrkala dugmad za uključenje svetla… hajde da to
oprostimo… Hajde da oprostimo i to što je nakon svakog čina takvom bzinom
uključivala osvetljenje u sali da smo bili primorani na treptanje…
Potenciometar, ili ne radi, ili je Mirjana Goločevac bila nervozna i želela što
pre da se ratosilja obaveza… A onda… onda je u drugoj pauzi pozvala publiku u
salu… Pogasila svetla u holovima i hodnicima… Publika sedi, a orkestra nema…
Publika sedi, a orkestra nema… I tako pet minuta, šest minuta… Onda počinje da
dolazi orkestar…
Svi u beogradskoj operi znaju kako publici
možeš da radiš sve i svašta do mile volje… Zahvalan je taj populus za
manipulacije i bezobrazluke…
A onda kraj… izlaze protagonisti da se poklone…
Izlazi Mirjana Matić… Slede one već opisane ovacije, kad… Zadnji se pojavljuje
Dušan Plazinić… Odahnuo sam… Već sam pomislio da mu se nešto loše desilo iza
scene… Konačno su svi bili na broju… Nećemo ostati u budućnosti bez ovakvih
zadovoljstava. I iznenađenja… I Aplauza dogovorenih, montiranih… Lepše se posle
predstave osećamo svi kada je aplauz gromoglasan, makar i ne zaslužen… Pevači radosni,
publika se smeje… Opšte veselje…
Na kraju nam se poklonila i dirigentica
(možete li da predpostavite kako uživam na ove novokomponovane izraze Srpske
gramatike) Ana Zorana Brajović… Ona je svojim dirigenstkim umećem "ulepšala" večerašnju prosečnu predstavu. Ovako obučena ne bi mogla da uđe ni u jednu koncertnu, ili opersku salu Evrope... ali, ovde, može joj se... ovde gde dress code postavlja Janko... pitate koji Janko, pa onaj Janko koji u operu dolazi kao da se pre toga izvukao ispod traktora koji je opravljao...
Sada će već neko da pomisli kako sam ublažio
ugao gledanja?
Bojim se kako ću jednog dana da žalim za ovim
lepim operskim večerima… Da žalim, jer može svašta da se desi.
Jer ako profesori beogradskog Fakulteta
Muzičke Umetnosti uz dolazak u Operu zbog ocenjivanja doktoranata povuku i malo
drugačiji potez… Povedu sa sobom na doškolovavanje sve one kojima su podelili
diplome… a zbog kojih bi trebali da se danas stide… da povedu sa sobom one koji su uz pomoć tih diploma, uz malo sreće
i još više umeća uspeli da dođu na daske Beogradske Opere… Da one koji,
očigledno ne zaslužuju ni diplomu, a još manje mesto u operi, vrate sa sobom na
doškolovavanje…. Šta ćemo onda…?
Ne brine me publika, ona će uvek da aplaudira, manje više istim intenzitetom… Sem ako ne dođu ovi… večerašnji… Šta ću onda
ja bez onih na doškolovavanju… o čemu onda da pišem?
O
istoj temi, ali iz drugog ugla:
