UŽIVANJE
Živimo u vremenu kada se i jednostavno, a i jeftino
beleži sve uz pomoć audio i video snimaka. Danas ne postoje hroničari i putopisci, kao da je taj rod pisanja suviše
“jednostavan” za nabeđene “književnike” i internet “pesnike.” Možda slika
govori hiljadu reči, ali često i najautentičnija slika ne može da iskaže ono
što se zove Doživljeno… Može samo da prikaže uzrok svemu što podrazumevamo pod
Osećanjem… Ali ono doživljeno,… na licu mesta,… može samo reč da opiše.
Hroničarski ću da zabeležim. Večeras je Beograd
aplaudirao dobrom pevanju. Večeras je Beograd mogao da oseti šta je Đuzepe
Verdi ispričao o Aidi i Amneris.
Za to su, ne na prvom mestu, već Samo zaslužne Sanja
Radišić i Sanja Kerkez. Siguran sam. Mnogi od onih koji su večeras bili pod
svodovima Nacinalne teatarske kuće se neće složivi samnom. I što su više
stručniji za pevanje, manje će se slagati… Neću tumačiti razloge… Ne želim ni
jednom ružnom misli da pokvarim ovu noć nakon opera. Radišićka i Kerkez su
uspele u svemu i za to je dobijean aplauz koji se odavno nije čuo u Beogradskoj
operi
Veoma dobro znam, aplauzi u našoj opera “su najduži” u
intervjuima beogradskih operskih “pevačica”, a koje daju novinarima, koji,
opet, nisu kročili na neku predstavu,
pogotovo “tu” koja se opisuje.
Večerašnji događaj nije adekvatno najavljen u medijima.
Uprava Opere je Sanju Radišić svrstala u “goste,” poput onih koji pređu iz Pančeva
u Beograd, ili “svrnu” u Teatar sa ulice… tek tako uklizaju u neku mizernost
neke Mizete.
Nema potrebe da pišem o imenu Sanje Radišić… Njeni
snimci na Youtube su dostupni svima…
Vraćam se (veoma rado) predstavi. Sigurno je jedina
Sanja Kerkez u Beogradskoj opera bila dovoljno dobra da “uđe” u dramski i
operski “sukob” sa ćerkom Kralja Egipta.
I to je iskoristila. Veoma dobro iskoristila da se pokaže kao Aida, bolje nego
ikada do sada.
Ono što su Amneris i Aida pokazale u sukobu strasti,
ljubavi, želja… Ta dramatika iskazana njihovom glumom, mimikom, pogledima…, je
nešto, prvo, najupečatljivije, drugo, najkatarzičnije što sam doživeo, sećajući
se predstava nekoliko godina u nazad….
Tome ništa nije
mogao da oduzme ni loš,… ne loš, već očajan orkestar.
Njih dve su uspele da od večerašnje Aide naprave
predstavu za pamćenje.
Sigurno je potez Direktora opere Janka Sinadinovića da
on tumači lik Radamesa za svaku pohvalu. Svi dugi bi na njegovom mestu bili
očajniji. Sinadinović se “čuva” i svesno falšira, ostavljajući snagu i dah za
ključna mesta i zadnji scene. Mogu samo da mu zahvalim i na tome. Bar mu se pružila prilika da peva pored
Sanje Radišić, glasu kome aplaudira Evropa.
Nenad Jakovljević
i Aleksandar Stamatović, Ramfis i
Amonasro… valjda će u skorije vreme da poslušaju snimak svog pevanja… Mogu samo
da im poručim: Ni stoti deo večerašnjeg aplauza nije bio upućen vama dvojici..
Previše sam reči utrošio za vas dvojicu. Hor ne zaslužuje ni jednu jedinu reč…
Razmišljam da li bi se šta dobilo, ili izgubilo ako njih dvojica pređu u hor. O
tome nekom sledećom prilikom.
Vidite kako svi
ti loši, pa maker bili maksimalno loši ne mogu da umanje lepotu operske
predstave, ako su Aida i Amneris odlične.
Samo toliko… Ne zato što mi manjkaju reči pohvale… Pa u
operu idem da bih uživao, da bih se ispunio lepotom muzike, ljudskog glasa, da
bih uživao u sceni, osetio miris prašnjavog teatarskog pliša,… da bih uživao u lepim detaljima, koje drugi ne primećuju…
Pa i večeras ih je bilo. Pozitivnih. U program konačno
piše: “Prevod libreta za titlove”… Oni koji me redovno čitaju znaju koliko sam
ismevao nepismenost zaposlenih, ali na sreću među njima i pismenih… Lepo je
javno pohvaliti, verujte mi.
I drugi detalj, još lepši… Večerašnja Aida je u svim
scenam kada sedi, ili kleči imala za desetak santimetara “kraću” haljinu. Takva
i treba da bude Aida, lepa, erotična, poželjna… Jer treba biti suparnik
kraljice, iako je robinja ,… treba biti neko zbog koje najveći junak žrtvuje
svoj život.
Ne proveravajte moje tvrdnje, Aidu slušam i gledam
mnogo češće od drugih.
Hvala Sanja. Bila si izvrsna.
Ovo važi za obe Sanje.
Jednu ćemo čekati da dođe što pre, drugu, na našu
sreću, imamo.
