MOĆ SUDBBONE
Ili
NEMOĆ MOĆNIKA
03.
02. 2018.
Zašto je ovo subotnje veče ovakvo moralo da bude?
Zašto baš meni da se dogodi
i to samo tri dana nakon predstave u Novom Sadu, gde je briljirala Dragana
Radaković sa Nebojšom Babićem u operi “Toska.”
Zašto posle onog OVO… Ili je
to logičan sled događaja, ako čovek kroči u Opersko zdranje na Trgu Republike
A šta je
to bilo u Novom Sadu?
Ovo!
Ako posle “onog” i “ovog,”
zar ima nekog među poznavaocima opere da se pita zašto Gospođa Dragana
Radaković peva u Novom Sadu, između dva gostovanja u Sidnejskoj, ili nekoj
drugoj prekomorskoj operi, a ne peva u Beogradu.
Teško je da i jedan moćnik
shvati kako “populus” ne trpi prevaru. Ljudi u operu dolaze na par sati
zadovoljstva, ushićenja, magije…. Ali ne da bi bili prevareni, da im se pričaju
neistine i rade stvari koje nisu deo onoga što nosi poruku kompozitora.
Zar “moćnici” misle kako
ljubitelji opere nisu bili upoznati sa probama, sa dešavanjima na probama, sa
kvalitetom koji se priprema za večeras????
Zar mislite kako svi idu u
operu “grlom u jagode”???
Aleksandra Angelov “navodno”
bolesna…. Je li bila bolesna pre dva dana, pre četiri dana, pre pet dana… Je li
tada uspela da otpeva “Rataplan”.
Imamo u Beogradu TRI
Preciozile… Gde su druge dve?
Kome je palo na pamet da
skraćuje opersku predstavu?
Ja sam dao novac za “Moć
sudbine”, hoću “Rataplan”.
Več sam pisao, u Beogradskoj
Operi diriguju dva bračna para, dve ocvale primadone i bračni par na čelu.
Ko zna, … zna o čemu govorim
i tako je bilo i tako je ostalo i tako se večeras potvrdilo.
Gospodine Sinadinoviću, već
mi je mučno da Vas prozivam. Valjda ste i Vi svesni kako ste običan,
najobičniji pion… Ono V.D. kod Direktora je uzica sa kojom povlači poteze
Vlast… (o tom maniru srpske vlasti je pisala moja malenkost).. Povlače poteze i oni moćnici 2+2+2+2…
Večeras ste došli u veoma
tamnom, skoro crnom odelu…. Znate i Vi i svi ostali koji me čitaju kako svaki
detalj primetim.
I aplaudirali ste Janko
Sinadinoviću svima isto… Zar su istim kvalitetom pevali Plazinić i Matić?...
Pored vas je sedeo… (odavno on tu sedi)…
Andrin Hӧltsch. Zar se čudite
koliko sam informisan? On je stranac, kakav će utisak da ponese o Vašem ukusu i
pravičnosti, ako svima isto aplaudirate, oduševljavate se kreštavosti…. Uostalom
šta je pa njega briga i za Vas i za nas publiku, došao je da zaradi… Ali ja
neću da ga slušam… mlad je, možda dobro i diriguje, ali ne verujem njegovim
učiteljima…
Ne mogu ništa da Vam
pomognem Gospodine Sinadinoviću… ili plovite i dalje kako drugi krmane, ili….
Uz ono prvo ide uzica od V.D.-a i istina
u oči, ako ne od mene, ono od nekog drugog. A taj, ili ta druga je mnogo gora od mene.... Mnogi su, pa i vi kusali njenu čorbu "bez zamerke", hteli, ne hteli.
Pa zar neko sumnja kako
nisam znao da je Gospođa Angelov odustala… Očigledno može joj se… Može joj se i
mnogo više što čitalac može da predpostavi…. Ali nisam hteo da vratim ulaznicu… Hteo sam da
još jednom vidim koliko je debeo obraz
pojedinaca u Beogradskoj Operi.
Mene nije privukla Gospođa
Angelov, već Dragutin Matić, Nebojša
Rabić i Ana Rupčić…
Pa valjda znam šta i koliko
mogu od koga da čekujem.
Gospođa Rupčić je bila standardno
dobra. Možda bolja u predhodnim operama, ali sve je večeras škripalo u ovoj četvrtoj “Moći
sudbine”… Nisu tu pomogli ni Godpodin Dejan Savić za dirigentskim pultom, niti
V.D. Direktor Opere u svojoj loži, u aplaudiranju aktivniji nego ikad.
Večerašnji Don Alavaro je
karikatura pored Don Karlosa, pa još kad na tenorove mumlave rečitative,
neznanje teksta, falš pevanje, iz lože 1, prva galerija, desno započne aplauz za duet, a tu se i završi,..
mislim aplauz… E to je već apsurd apsurda…
Slično tome je i pevanje
Nebojše Babića pored Nenada
Jakovljevića.
Babiću nije za tvog Fra Militonea manastir gde je Gvardijan Nenad
Jakovljević.
A o
istom Gospodinu Babiću je bilo napisano i ovo:
I… provukoste se sa ovom
predstavom…
Dokle?... Osipa se obala…
Potkopava Sava, vuku vrtlozi… a Dunav, kao i uvek koči…
Naravno i dalje ste na
vlasti… Javnoj i zakulisnoj… Jer ni prvo, a ni drugo vam nije strano… I dalje
ćete vi da birate sebi i drugima uloge… Pokrivajte se vi po glavi, a dupe vam golo...
Samo znajte i oni koji vas
gledaju u oči, hvaleći vas i oni koji vas tapšu po leđima se smeju… Smeju se
iza leđa… Smeju se vašoj umetničkoj
nemoći i ljudskoj nemogućnosti da sagledate ko ste i koliko vredite… To je
nastavak onog apsurda apsurdnosti čiji ste vi kreatori… Pogledajte oko sebe,
oslušnite… Ili se toliko bojite za svoj život. To bi vas ubilo.
Svakako džentlemen u meni
uvek progovori: Gospođi Angelov želim da što pre ozdravi i ponovo zapeva, ali
punim glasom, onako kako su predvideli kompozitori, a kako publika očekuje.
Nije kraj! Nastaviće se… Jer
vi moćnici vučete naredni potez….
.
.
.
.
.
O isdtoj temi, ali iz drugog ugla:
.
