KAD SU NAŠI BILI BOLJI!
Sedam za komp.
u 23,30
Večeras nisam raspoložen za dugo pisanje… Već
bezbroj puta napisah kako mi opera služi za očišćenje duše, kako bih pisao o
nečem drugom.
Elem, počeću od kraja večerašnje predstave. Bio je
to za aplauz, za dva BRAVO i jedno zviždanje.
Zvižduk je dobio
Grof Luna, Florin Estefan. I gle čuda, gostujući baritone se brecnuo na
moj zvižduk, kao nije očekivao. A očigledno ne zna da Grof Luna ako dobije
manje od četiri aplauza na otvorenoj sceni, nije postigao željeno (bar kod nas kada peva Dragutin Matić). Florin
Stefan je prvo kao pojava neenergičan, neharizmatičan i neautoritativan,… sve
drugo je očajno pevanje… nemam nameru da gubim vreme u ove predponoćne minute
sa analizom nečega što je dolazilo iz pojave koja kao da je pobegla sa
dijalize.
I dokle će beogradska operska scena da bude lijana
za preletanje sa istoka na zapad. Možda te lijane sadi Upravnik Savić, a VD Direktor opere Sinadinović ih okopava i zaliva… ali većina potencijalnih preletača strovali se u blato ušća Save u Dunav… Tek da zna Florijan i svi budući Florijani.
Prelazim na BRAVO… Dobili su ga Jelena Vlahović, za
više nego dobru Acučenu i Ivan Tomašev, za već dokazanog Feranda.
Možda vas čudi naslov. Pa, naši su ovog puta bili
bolji. Prestanimo samo u ratu, u sportu i na “Evrovizijskom takmičenju” da osećamo
nacionalni ponos. Osetimo to i u operi. Bar sam od tih. Od onih koji vole da
pišu pozitivno,… iako tako ne misle čak i neki večerašnji protagonisti i direktni “prouzrokovači” tog ponosa.
Jelena Vlahović se pokazala u starom svetlu. Za
uživanje. Time je sve rečeno.
Sigurno je VD Direktor opere bio inspirisan gostima,
pa je večeras bio odličan. Već sam u nekoliko navrata pisao kako je Sinadinović
u roli Manrika veoma dobar, možda je večeras bio i najbolji u zadnjih par godina.
(neka zapamti ovu moju opasku)
Niti umanjujem oštrinu pisanja, niti prihvatam
njegove izjave kao rukovodioca, da, sa svojom suprugom spadam u one koji “pljuju
po operskim veličnima”… I da nam sledi sa njegove strane prijava… ovima,
onima…
Sinadinoviću, kada budu pevali kvalitetno drugi
tenori, soprani, itd. itd.,… kao vi večeras, sledi i aplauz, možda i Bravo, a i
pisanje u tom stilu… U protivnom, zna se… Još će mnogi kolutati očima poput
večerašnjeg Florijana.
Večeras su veoma dobri bili i Aleksandra Petrović
(očekivano) i Danilo Stošić (priznaću neočekivano), pa je time za pohvalu njihov
doprinos da predstava bude više nego dobra.
Imali smo još jednog gosta iz Rumunije, Elenu Mošuk, kao Leonoru. Više nego lepo
pevanje. Na tome se i zadržalo, na Bel Canto pevanju. Gospođa je pevala, ali nije bila u predstavi.
Očigledno sledi manir nekih naših “izvikanih zvezda”… Neko ko ne pokaže glumu
nije u predstavi. Njeno širenje ruku i neprestano
gledanje u dirigenta, iz pocupkivanje… utiče na opšti utisak.
Orkestar je
večeras zvučao dobro. Za to je očigledno ZASLUŽAN dirigent Dejan Savić…
Čak se desilo nešto interesantno. Pre predstave se duvačka sekcija nije usviravala
pred salom koja se puni gledaocima. Trombon, a ponajviše (čitajte
najbezobrazniji) horna, se nisu čuli. Horna nam je probijala glavu pre početka zadnjih desetak operskih predstava, pitao sam
se DOKLE. Očigledno dok ne dođe Upravnik pozorišta.
Da, večeras je
orkestar zvučao dobro pod vođstvom Savića, iako lično o njegovom ukusu imam
veoma loše mišljenje.
Većina gostiju
koje dovodi ne trebaju nikom drugom, pa i nama. Večerašnji Grof Luna je bio
katastrofalan. Dejan Savić ga je morao čuti na probi. Bolje je ovakvom pevaču
dati honorar i zahvaliti mu se pre pojavljivanja na sceni.
Naši su bili
bolji.
Pa ponosan sam
na to… A mogu i još bolji.
Bravo za
Vlahovićku, Tomaševa, Sinadinovića, Aleksandru i Danila… čekamo Aleksandru u zahtevnijoj roli, čekamo Danila da potvrdi kvalitet.
Naši mogu i bolje!
Naši mogu i bolje!
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
