ODAKLE VETAR DUVA!
Onaj ko
želi da uživa u dobroj operskoj predstavi, neka dođe da čuje i vidi “Rigoleta”…
Već sam toliko puta pisao o toj operi kada pevaju baritonsko-tenorski dvojac
Matić – Maksimović, da tu može samo da se doda kako se kvalitet povećava.
Dokle? Videćemo. Večeras, u prvoj slici, prvog čina Vojvoda od Mantove (D.
Maksimović) je bio bolji nego ikada do sada.
I još
jedna posebnost večerašnje predstave. Kvartet u trećem činu: Rigoleto, Đilda, Sparafučile, Madalena (Matić, Savičić
Sekulić, Šljivić, Zdjelar) je zvučao kao nikada do sada… Zapravo tu uvek neko
“zataji”, a večeras je zvučalo, baš, baš,…
Oni
koji me čitaju (redovno) znaju kako pišući o operi, najmanje pišem o pevanju.
Pa i večeras će biti tako… Iako je noć bogomdana za mnoge stvari, pa i za
pisanje, jer tada osećanja zaigraju kao strune na eolskoj harfi nekog
mediteransog povetarca,… osim ovih impresija, u principu noću ne pišem…
Noć je vreme za hedonizam, a za mene je pisanje kao kuvanje… Ono što neminovno predhodi uživanju…
Odoh u
digresiju. Omiljene su mi.
Muškarcima
savetujem da ženama nikada ne priznaju kako umeju da kuvaju. Mislim na one
iskusnije i one koji već dobro znaju šta je brak. Priznaju li, doživeće da pri
svakoj najavi gostiju čuju od lepše polovine kako baš ti gosti uživaju o onoj
divnoj hrani koju ON sprema… Pošto volim druženje, osvojio sam čak i kinesku
kuhinju, maštovito sipajući med, soja sos, sirće…
Već sa
početka večerašnje opere mi je u sećanju ostao tenor Siniša Radin, kao Dvoranin
Borsa. Nisam jedini… Primećuju njegov kvalitet i oni koji sede u drugim
delovima sale.
Ovim ne
umanjujem ni trud ni značaj drugih učesnika opere koji su polaznici Operskog
Studija. Naprosto, Radin se izdvojio.
Već sam
na početku teksta spomenuo Šljivića i Zdjelar. Imali smo jednog Sparafučila
koji je odisao silinom. Kao što je i glas Mihaila Šljivića. Ne mogu reći da
Šljivić nije, proteklih par godina,
artikulisao snagu svojih pluća i glasnih žica, ali… Ako uspe, biće to
bas basova.
Gospođa
Željka Zdjelar je pevački bila mnogo upečaljivija, nego scenski. Bar za mene je
kod Madalene nedostajalo naglašene erotičnosti, čak je pravila i neprirodno
krupne korake kako bi se “postavila” na mesto, valjda režijski određeno, ili će
scensko iskustvo vremenom da se povrati, ali je sa druge strane, kao što rekoh,
pevački je bila veoma dobra. Često je
Madalena ona najslabija karika u kvartetu trećeg čina. Zato večeras zahvalnost
za lepe utiske poklanjam Gospođi Zdjelar.
Digresija!
Uvek se
postavlja pitanje sa koje strane vetar duva. Ko to u Srbiji odgonetne, zna da reši
svaku jednačinu sa tri nepoznate. Svojevremeno su mi omiljene bile baš te
jednačine sa tri nepoznate. Možda vam ne ličim na takvog… Trojka je srpski
usud.
Pod
jedan! Navšilo se 100 dana direktorovanja Gospođe Jasmine Trumbetaš Petrović.
Možda ste vi čuli da se obratila javnosti. Ja nisam. Obraća se javnosti i novoizabrani
Predsednik USA, obraća se javnosti i Guverner Banke Srbije… Daleko od toga da
mi nešto u životu znače predsednik USA, ili naš Guverner. Više mi znači Gospođa
Trumbetaš Petrović… A ona, koliko znam, ćuti…. A, ima sa čime da se pohvali… Od
toga da loža direktora nije kužno mesto u kome sedi Boss sam samcijat, do toga
da je imala predstavu za pamćenje… pa je uz Gostovanje Sanje Anastasije i sama Gospođa Direktorka pevala odlično. Ne
oskudeva u dobrim rezultatima… Neću nabrajati sve što znam…
Spomenuću
i novu praksu, da gostujući umetnici bar čuju i posavetuju mlade pevače… A
zašto ne bi večerašnji dobar “Rigoleto” bio u čast stotog dana direktorovanja
J.T.P.
Ali,
nije osetila obavezu i potrebu da se obrati javnosti. A to je po svim pravilima
lepog ponašanja. Znajte, nikoga ja ne učim lepom ponašanju. Pošto sam jedini u
Srbiji koji je za zadnje dve godine objavio dve knjige na takve teme, to su
časovi kod mene i previše skupi.
Možda
će novi Upravni Odbor da izdejstvuje kod J.T.P. da se oglasi… A možda i neće.
Za sada, što znači još, verujem Upravnom Odboru.
Siguran
sam, ovde mnogi iščekuju da navedem šta doživljavam loše u radu novopečene
Direktorke. Neću da navedem. Čekaću da se sama ispravi… Ispravi li se, a ima
šta da se ispravi,… zaboraviću… Naučio sam sebe i toj osobini pod imenom
zaborav… A, ako se ne ispravi… Pa gomila grešaka i propusta će porasti, biće
interesantnije…
Pod
dva! Večerašnja predstava je o ljubavi oca prema ćerki…
Mnogi
mi skreću pažnju da sam preopširan, a takvima odgovorim kako je svaka reč
napisana sa razlogom, veoma velikim razlogom… I da je uvek nastavak u sledećem
broju, kao kod onih “romana u nastavcima” koji su se gutali u dnevnoj štampi
sredinom prošlog veka…
Elem,
zamolila jedna osoba (reč osoba ne određuje ni pol, ni godine) drugu osobu, iz
jednog jasnog razloga. Zamolila da dobije klavirski izvod jednog dela, koji je
potreban jednoj devojčici. A osoba II odgovori: “Neću ti dati sve dok deliš
postove….”
Tačno,
postoje dve grozne osobe koje pišu ono što čuju, vide, dožive,… Mnogi su
samovoljno prišli, upoznali se…
Od te
dve osobe ćete uvek dobiti klavirski izvod. Dobićete i neku knjigu na poklon,…
da ne nabrajam.
Neću da
postavim pitanje da li može mirno da spava Osoba II… Ona osoba koja nije dala
devojčici klavirski izvod… Zato imam razumevanja za rad Direktorke J.T.P. Nije
lako imati takve ljude u svom okruženju. Ljude koji nisu umetnici i koji nikada to neće
postati. Patološka mržnja je nespojiva sa umetnošću.
Pod
tri! Imali smo večeras dobru predstavu. Čak i orkestar, koji pokadkad zvuči
raštimano loše, večeras je bio veoma
solidan. Za to se pobrinula Ana Zorana Brajović. Da li je orkestar bio preglasan,
pa se Marija Jelić, kao Grofica Čeprano nije čula, ili je Jelić zatajila,
rastumačićemo u nekoj drugoj predstavi. Sigurno ga Gospođi Brajović nije bilo
ni malo lako sa pet polaznika operskog studija u predstavi.
Za kraj…
Moji
kulinarski recepti su jednostavni. I uvek imaju samo početak… Potom se
uključuje mašta onoga ko ih koristi.
Tako
recimo “Apostolska čorba” počinje sa: Uzme se više od pola kilograma prošaranog
junećeg mesa. Isećeni komadići se proprže na luku i tome se uz vodu, doda još
11 vrsta povrća…
Predpodtavljate
kako je zovem apostolska, jer mora da ima 12 vrsta povrća… Pravi se uz
činjenicu da ni svi apostoli pred Isusom nisu bili jednaki.
Ubeđen
sam kako su zadnja dva pausa idealni za kraj ovovečernjeg teksta.
P.S.
Nikada ne
pravim jelo za 2, 3, 4,… osobe. Možete sam da odete na počinak, sami da pijete
kafu, sami odete na letovanje… Ali nikada nemojte sami da jedete.
Što je
više ljudi za stolom, sreća je veća.
Izvolte!
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
