OVAKO IZGLEDA PRAVA PROSLAVA
Pisanje o
predhodnom “Balu pod maskama,” tome ima više od godinu dana, sam završio
porukom protagonistima, citirajući zadnje reči Grofa Rikarda:
Grazia a ognun; signor qui sono..
Tutti assolve il mio perdono!
Može se
na osnovu toga predpostaviti kakva je to bila predstava.
A
večeras.?
Večeras
je bila dvadesetogodišnjica umetničkog rada Dejana Maksimovića. I
očigledno je on imao udela u biranju svojih saradnika na ovoj predstavi, a to
je rezultiralo da smo dobili NAJ.
Svakako, jedna od najboljih predstava tekiće sezone… To je već ona činjenica koja nije
merljiva, ali zato su aplauzi, kako na otvorenoj sceni, tako i na kraju
predstave bili nešto što se retko, veoma retko događa u operi glavnog grada.
Dejan
Maksimović, kao Rikardo, Grof od Varvika,… u tri reči; Bolji nego ikad!
Da li
scensko okruženje, ili puna dvorana,… I to ne samo ispunjena posetiocima, već
se pre podizanja zavese osetila ona specifična vrsta adrenalina, koji u čoveku
stvara osećaj početka nečeg što je Izuzetno.
Sve
pohvale gospodinu Maksimoviću.. Svako bi za svoj jubilej poželeo ovakav
spektakl.
Renato,
Rikardov sekretar i ubica. Gospodin Dragutin Matić je pokazao ko je i šta je na
sceni, … voli, pati, ubija i za sve to
dobija ovacije. Jednom rečju gospodari.
U roli
Oskara se pokazala Vesna Marković. I
stvarno se pokazala u najboljem svetlu. Večeras je kući morala da ode opijena
aplauzima. Bude li iskoristila ovo što je večeras postigla (mora se napomenuti, to joj je debi) u cilju podsticaja
za savlađivanje sledećih stepenica pevačkog umeća, eto publici nove pevačke
zvezde u kojoj će uživati.
Nasuprot
tome, po mom ličnom uverenju, njena gluma na sceni nije ni približno pratila
kvalitet pevanja. Muško-ženski princip Oskara, prvo nije režijski iznijansiran,
a potom scensko neiskustvo mlade Markovićeve je umanjio vizeulenu lepotu
večerašnje predstave.
Ulriki, Višnji Popov je pre predstave uručena nagrada “Breda Kalef” za najbolju
interpretiranu mecosoprandsku ulogu mlade pevačice prošle godine.
To je ona
Višnja Popov o kojoj su “Oni otrovni što pišu o operi” (karakterizacija moje
supruge i mene od strane jedne 'samozvane operske veličine') pisali u superlativima… Lepo je kada i neki
drugi uvide ko i kako u BG operi zvuči i izgleda.
A na to
dodajem još jednu konstataciju: Primećuje li još neko kako nagrade “idu” ka Novom
Sadu… I to baš onima za koje “nije bilo mesta u ovdašnjoj operi.” Ali nećemo o
politici, pogotovo ne o propaloj i gubitničkoj.
A Višnja
Popov je dobila ovacije na otvorenoj sceni, a večeras je debitovala u ulozi Ulrike.. Prave ovacije, onakve kakve se
retko čuju u Beogradu.
Jelena Radovanović
je bila u ulozi Amelije. Pojednostavljeno rečeno: korektno, tu i tamo.
Posle
Maksimovića, Matića, Popov i Markovićeve
koji su svakog gledaoca morali da ispune utiscima, malo, veoma malo
prostora ima za nekog petog. Na žalost tako je.
Pa
naravno da je i u ovoj predstavi bilo manjakavosti, ali slavlje je… U ovu
predstavu je uložen veliki trud… I to se isplatilo, aplauzi su pokazali,
oduševljenje u sali… Ovakav aplauz ne bi proizvelo ni 300 prijatelja i onih sa
poklonjenim ulaznicima. Ovo su bili aplauzi kvalitetu, a to bar neko poput mene
prepoznaje…
I na
kraju, Zorica Mitev Vojnović… Nisam primetio njene kolege dirigente u operi.
Imali bi čemu da se nauče… Od energije unete u orestarsko izvođenje, pa do
scenske pojave…
Sve je
bilo dobro, za pamćenje. Dejan Maksimović je uspeo, napravio je rođendan koji
će se pamtiti…
A oni što
su veoma vidljivo “omašili”… biće onih
ružnih prilika, pa ćemo njih na tu gomilu, jer tamo im je i mesto…
Hvala Dejane,
hvala Dragutine, hvala Višnja, hvala Vesna, hvala Zorice,… zbog takvih se
dolazi u operu, jer vi ste oni pravi operski kormilari naših muzičkih duša.
.
Pročitajte o istoj temi, ali iz drugog
ugla:
.
