GROZNICA SUBOTNJE VEČERI
17. 02. 2018.
Don Žuan, inspirativno zvuči, zar ne?
Za istu predstavu, igranu pre dva meseca sam u
prvoj rečenici zaključio:
Naslov bi
mogao da bude i: Umeće pretvaranja zabavne priče u doživljaj pun dosade.
Večeras se
malo pomerilo. Mislite napred, ili nazad… Ne… Pomerilo se u stranu… Mislite
iščašenje… Klaustrofobično.
Večeras sam
išao u operu da slušam kako pevaju lepe žene. Na kraju 21. je vek, shvatilo se
kako i lepe žene imaju lepe glasove,.. a shvatilo se i nešto drugo, onaj ko
želi da se pokaže na sceni mora da povede računa i o svom fizičkom izgledu…
Da li ste
pročitali, ili čuli kako je neko napisao: Idem u operu da slušam i gledam lepe
žene… Pa, u prednosti sam pred drugima, bar što se kulture ponašanja tiče… Sve
što radim i sve što sebi dozvoljavam piše u knjizi koja se zove “Bonton”… Bar u
onoj koju sam ja napisao… Tu sam se pokrio od onih koji me karakterišu kao
“onaj bezobraznim”…
Iskreno
imao sam sreće ove godine sa dobrim operama i zgodnim pevačicama,… Aida, Sanja
Radišić, Toska, Dragana Radaković, Adina Gabrijela Ubavić…
Večeras je Dona Ana bila Aleksandra Petrović…
Odlična… Interesantno je
njeno ležerno tumačenje uoge… Nije bilo ni trunke nesigurnosti, dvoumljenja…
Jednostavno ona je preskočila ovu stepenicu na operskim daskama. Čekam je u
nekoj sledećoj roli.
Aleksandra Stamenković Garsija… Dobro pevanje
je njen standard. Ona spade u ne retke beogradske operske pevače kod kojih se
unapred zna… nema oscilacija.
Nevena Bridžen kao Cerlina, veoma, veoma
dobra. Valjda će uspeti da se izbori za neku zahtevniju rolu… Jasno tu nije
bitan samo kvalčitet pevanja, tu se ne pita samo Uprava, već i ona Vila Zločica…
Valjda ste bili deca i znate kako uvek postoje
tri vile… Jedna je zla… E ta zla je mnogima prorekla: "Dok sam ja u Operi, ona neće pevati!...."
Najčešće je i bilo tako, samo što su mnoge “pod
prokletstvom” napravile karijeru u svetu… A Vila Zločica ostala gde je i bila.
Nadam se da Gospođa Bridžen nije u nemilosti zlih operskih sila, bar bi publiku kojoj pripadam to radovalo.
Sada je na redu muški deo operkog ansambla.
Za onog Don Đovanija od pre dva meseca sam
napisao:
Večerašnji
Doh Huan, mislim onaj scenski, sa svojim pevanjem i glumom ne bi mogao da
“osvoji” ni dve žene. Vladimir Andrić, niti poseduje držanje plemića, niti
ponašanje zavodnika. Kolege neka mu kažu kako je pevao, a ja ostajem pri
gornjoj tvrdnji, jer mi je više ličio na nekog zbunjenog studenta iz
provincije, koji se uželeo “one stvari,” nego na osvedoćenog srcolomca,
prevaranta, hohštaplera,… itd., itd.,…
Večeras
je (belosvetski) zavodnik bio Miodrag D. Jovanović… Dobio sam javnu opomenu od
osobe koja je… I koja uvek sedi pored mene… : “Ne diraj mi Mišu, to je
besprekorni italijanski jezik!”
Ako Gospodina Jovanoviča vidim pred starosnom
penzijom, pevača i Don Žuana, pred kakvu onda penziju da stavim Vuka Matića, večeras je bio Leporelo… Pevao je sa pola glasa… U kakvu penziju njega da smetim?...
Invalidsku?
Iskreno…. Marka Živkovića i Gavrila Rabrenovića…
nisam doživeo… Čuo sam ih… Priznaću… pratim pomno sva dešavanja na sceni i onda
nešto svesno potisnem,… stavim u drugi plan… Moraju mnogo, mnogo da rade kako
bi bili primećeni…
U jednoj rečenici muški likovi večerašnje opera
su bili u senci žesnkih. Ovo je moje subjektivno mišljenje, jer i ne pokušavam
da budem objektivan… Onima koji tvrde das u takvi, kažem uvek da lažu.
Interesantna stvar, u toku predstave ni jedna
arija ne dobija aplauz… Muk.. Čak i oni sa poklonjenim ulaznicama nisu uspeli
da animiraju publiku…
Jer večerašnja opera je veoma loša… Loše
postavljena… nema adrenalina… Večeras je potpuno nova postava, za razliku od
pre dva meseca, a isto… Tajac…
Nešto se malo aplaudiralo Aleksandri Petrovič
na otvorenoj sceni i….
I desilo se nešto što ne pamtim u opari… Ode Don
Žuan u šaht… spusti se zavesa… I muk…
Znate, muk u teatru od pet sekundi je kao 500
godina pod turcima… Nikada da prođe…
Svetla se polako pojačavaju, a u Sali muk… Sve
dok se nije digla zavesa… Tek potom aplauz… Poneo sam sa večerašnje predstave
mučan osećaj…
Don Žuan je previše loš… Pogotovo kada je
orkestar očajan, kao večeras… To nije bila mocartovska muzika… Violinski
iskričava… Dirigent Dijana Cvetković je pri izlasku na scenu da se pokloni od
mene dobila jedno: Uaaa!
I dobiće uvek kada bude ovako dirigovala i dobiće
uvek kada se bude ovako neprikladno obukla za “posao” ili “ulogu” dirigenta.
Gospođo Cvetković, ja se adekvatnpo oblačim
kada dolazim u operu. Poštujem umetnike, poštujem njihov rad, poštujem
instituciju u koju ulazim… Očekujem da vi poštujete svoje radno mesto,
poštujete kolege umetnike, poštujete publiku… U protivnom publika poput mene će
vam zviždati,… za opomenu, pa makar bio uvek sam… Zviždaću i vama i sličnima…
Već sam konstatovao kako Janko Sinadinović
neguje loše tenore u Operi, ne bi li on bio najbolji… Isto važi i za Gospodina
Savića,kada je o dirigentima reč… Gospođa Cvetković nije jedini primer… Večeras samo morao da pomislim: O,
Dejane Saviću, kako si ti dobar dirigent, gde si!
I još nešto… pa uvek primetime detalje…
Večeras Aleksandra Petrović nije dobila ni jedan jedini cvet… A odlično je pevala… Nauči se Aleksandra na nepažnju… I mnogo poznatije ovdašnje
pevačice ostanu bez jednog jedinog cveta… Ako bih ja poklanjao, rekli bi da
neke protežiram… I ovako pričaju na tu temu… Kod mene u bašti veoma dobro
uspeva cveće trnje, koprive… kako koga doživim, to i poklonim…
E sada da pređemo na politiku.
Vidim… Nacionalni teatar se okitio Republičkom
nagradom (ne za sadašnje doprinose već za 150 godina postojanja), dodeljenom od
strane Vlade… Koliko to ima smisla ako niko od onih koji je dodeljuje ne dolazi
u Operu, ako nema pojma šta se igra i kako se igra i po kakvim pravilima se
igra i ko sve igra pod svodovima Nacionalnog teatra.
Ljudi kojima je dosadilo neznanje i
diletantizam, mi postavljaju pitanja sa početnim rečima; “Da li si primetio….?”
Jesam primetio, mnogo toga primetim i sve će
doći na red… Ne interesuje me po kom osnovu se ljudi primaju u Nacionalni
teatar… U to vrzino kolo teško ko može da uđe… na kraju neka budu primljeni
preko “veze,” ali neka budu profesionalci… neka budu bolji od drugih…
Teatar ima svoja milenijumska pravila… Opera
je tetar, zapamtite… To neka nauče i one “operske veličine koje tvrde da je to
“bel kanto”… jer… jer niti umeju da glume, niti su su za scensko pojavljivanje,
a o svopm lepom pevanju samo one imaju takvo mišljenje… Da, a u taetrau važe
PRAVILA,… umetnička, estetska, etička…
Pogledate večerašnji program… učesnike…
Pogledate bilo koji program i…
Večeras: Na prvom mestu ime Don Đovanija, a
potom sledi Koamdatpre, a potom “Dona Ana, njegova kći”…
Čija Kći? Komandatorea?
Njegova?
Pogledajmo libretto… Ili gospodin Savić,
Direktor Nacionalne kuće misli kako niko izvan
te kuće nema pojma kako izgleda libretto, pa dozvoljava svom osoblju
(lep izraz i pravi) da rade kako su naučili u tri dana škole, nakon pročitanog
bukvara i prisustvujući u životu jednoj pozorišnoj predstavi pre nego što su
primljeni za “saradnike” i “stručnjake.”
A onaj Lorenco de Ponte, pisac libretta je
ovako predvideo:
Personaggi;
DON GIOVANNI, giovane cavaliere estremamente licenzioso (Baritono)
DONNA ANNA, dama promessa sposa di Don Ottavio (Soprano)
DON OTTAVIO (Tenore)… I tako dalje i tako dalje….
DON GIOVANNI, giovane cavaliere estremamente licenzioso (Baritono)
DONNA ANNA, dama promessa sposa di Don Ottavio (Soprano)
DON OTTAVIO (Tenore)… I tako dalje i tako dalje….
U
programima naše kuće se dešava da “glavni lik” bude u sredini spiska, a onaj ko
nosi: tacne, koplja i pisma,… bude na drugom, trećem mestu u programu…
Ako imate
vremena pogledajte malo u nazad, …. Ako imate toliko vremena, a spadate u onih
jedan procenat čitalaca koji mi još ne veruju.
I suviše
imam oponenata, onih koji me gledaju popreko, onih koji me zbog istine mrze iz
dna duše da bih sebi u ovom pisanju dozvolio i najmanju grešku.
Gospodine
Saviću, imate nepsmene, neobrazovane ljude oko sebe, imate one koji nimeju
osećaj za tetar, marketing… Pa ti misle da če Stevo Kastratović kao Komandatore
da privuče posetioce, pa ga stavljate odmah iza Miodraga Jovanovića (Don
Đovanija)… Svakome je dozvoljeno da misli
šta želi, ali ne može da se dozvoli da to radi, pogotovo ne, ako prima
platu od državnog novca, a u tu kasu smo svi dali, doprinosima, porezima…
Gospodine Saviću, mi plaćamo ulaznice…. Ovog koji ovako piše, ovako reklamira
predstavu pošaljite na doškolovavanje… (unapred tvrdim biće uzaludno)… ali
pokušajte, bar nešto…
Tragično je
kako nemate osećaj za marketing… Zar
nije moglo da se sa terase spusti jedno veliko oslikano platno sa natpisom:
“Večeras Cerlina Nevena Brižen, Dona Ana Aleksandra Petrović”… Iskoristite to
za reklamu opere… Iskoriste TO da ljudi požele parče kolača koji se zove
KULTURA. Iskoristite imena Jadranke
Jovanović, Dragane del Monako.. Podsetite ljude … pa svaki dan je na Trgu
Republike 50.000 ljudi… Podsetite ih na Karmen, Rigoleta, Madam Baterflaj..
Kada budu zapamtili imena Tomaševa, Rupčićke, Kerkezove, Matića… Poželeće da
uđu u tu kuću… Čuće nešto dobro. Saviću, nisi samo ti bitan u ovoj kući… Primaj
te nagrade, besedi, diriguj po svetu i doživljavaj “ovacije”… nameštaj role
svojim miljenicima, ali,… ali učini
nešto da srpski populus zavoli operu… Učini da onih dvadesetak hiljada muzički
obrazovanih ljudi u Beogradu počnu da
veruju u Operu i da počnu dolaze u Operu.
Moram da
izreknem ovaj vapaj, iako znam da su tvoje uši tvrde… I previše su tvrde tvoje
uši i uši drugih moćnika, ali bar mogu mirno da spavam, jer NISAM ĆUTAO.
I još nešto…
Pokušali ste po ko zna koji put da me prevarite.
U Programu
piše da je početak predstave u 19,30…. Imam iskopiran program sa sajte
Pozorišta.
Niste vi
šeprtlje, vi ste NESPOSOBNI… Šeprtlja pogreši svaki dreći, peti dan… A vi
grešite iz predtavu u predstavu… Kod vas ništa nije ISPREVNO I TAČNO.
Jer vi
niste ispravni i tačni.
.
.
.
O istoj predstavi, ali iz drugog ugla
.
.
.
