OTVORENO PISMO DIREKTORKI BEOGRADSKE
OPERE
Gospođo Jasmina Trumbetaš Petrović!
Vi ste tu, na mestu direktora, ja sam
i dalje ovde u gledalištu. I baš to, što sam u gledalištu, mnogo češće od
drugih, daje mi pravo i obavezu da Vam se obratim. Prvo, poznajem mnogo bolje od drugih, stanje u Operi, a obavezu da onih
svojih hiljade čitalaca u Srbiji, i stotine i stotine (redovnih) u
inostranstvu, obavestim šta se dešava i šta ih čeka, ako se odluče i usude da
kroče u Zdanje na Trgu Republike.
Sa druge strane i Vama može da bude
od koristi mišljenje nekog ko primećuje ono što drugima promiče, ko se seća
onoga što su drugi zaboravili i ko je nešto malo naučio iz onih knjiga Narodne
biblioteke, koje uvezane kanapom, decenijama niko nije pipao.
Vi, Gospođo, nemate ni zakonsko, ni
moralno pravo da budete na čelu Opere. Objasniću. Stavio sam namerno Zakon,
ispred Morala, iako je za mene ovo drugo mnogo bitnije.
Zakon, između ostalog, kaže:
"Одредба члана 2. алинеја друга Закона
о Агенцији за борбу против корупције гласи: „-„функционер“ је свако изабрано,
постављено или именовано лице у органе Републике Србије, аутономне покрајине,
јединице локалне самоуправе и органе јавних предузећа и привредних друштава,
установа и других организација чији је оснивач, односно члан Република Србија,…"
Prema tome, Vi ste funkcioner. I kao
takva, ne možete da imate privatno preduzeće, ne možete da radite za i u
organizaciji koja se bavi istom delatnošću. Vi ste vlasnik i rukovodilac “Jenejart”-a. Vi organizujete operske
predstave, predavanja, kurseve,… Pod sloganom “pomozimo mladim umetnicima da
dođu do scene, da se afirmišu”… Lepa i pozitivna namera, samo što ste u centru
pažnje uvek Vi. Čak je i to dozvoljeno. Dozvoljeno je da Vam sopstvena firma
organizuje “Prvi solistički koncert”, operske predstave, kurseve za mlade
pevače,… do trenutka imenovanja za Direktora da, ali ne dok ste na funkciji Direktora Opere.
Znate li šta znači izraz “sukob
interesa”?
Onaj ko Vas je postavio na to mesto,
a ime mu je Dejan Savić, sve ovo gore nabrojano veoma dobro zna, jer se sa tim
argumetnima (svojevremeno) obračunavao sa članovima Upravnog odbora, dok nisu
izabrani članovi odbora koji njemu odgovaraju i koji su ga postavili na mesto
gde je trenutno.
Gospođo Trumbetaš, mnoge stvari mi
možete zamerati, ali DOBRONAMERNOST, a to
kod mene podrazumeva iskrenost, ne. Kada su vaše role bile za hvalu, bio sam
najraspisaniji. Da li ima i reči pohvale za vašu ulogu u Moći sudbine, osim
moje. Aplaudirao sam i tako sam pisao. Pohvalio sam osnivanje Vaše firme
Janejart, javno sam poželeo sreću, javno sam poželeo ono što uvek nedostaje u
kulturi, a prozaično se zove novac.
Priznajem, ja nisam za to da Vi
budete Direktor Opere. Sada javnosti skrećem pažnju kako na to nemate pravo, a
i moral vam je na veoma niskim granama. Mislim na umetničko – pevački – rukovodeći
moral. Vi niste osetili obavezu da prisustvujete predstavama, a ruvodilac ste…
pa zar je moguće da se daje predstava, a da nema nikog iz rukovodstva Opere u
gledalištu? Dođite među publiku, čujte i vidite ono što nam “prodajete”. Gle čuda, u međuvremenu prisustvujete predstavi svoje privatne operske trupe. Naravno, rukovodilac ste.
Ne zaboravite, a to je manir većine
Vaših kolega, da postojite samo radi publike. I kao umetnik i kao rukovodilac u
umetnosti, ne zaboravite to.
Vaš predhodnik, VD Direktor Janko
Sinadinović, kome sam kroz pisanja istakao bar 100 mana, imao je i dve vrline.
Veome često je bio dobar na sceni, a na većini predstava je bio u čuvenoj
Direktorskoj Loži.
Kušajte sa nama i hladnu supu i vruću
poparu. Morate i Vi da čujete aplauze i zvižduke. Učestvujem i u jednima i u drugima. Dajem čak sebi pravo da budem neumeren, ali oni za koje su mi drugi
zadnjih godina zamerali kako “preterano hvalim,” ovih dana pevaju po Evropi, a
oni kojima sam zviždao, željno čekaju bilo kakvu rolu u Beogradu, kako bi skupljali
prašinu sa velike scene. Da ne nabrajam, ko zna, a među njima ste i Vi, zna o
kome je reč.
Vas nema u Loži, ali Vas ima od
Apatina, do Vrnjačke Banje.
Čestitam na sposobnosti da u svoj
nemaštini u kojoj nema novca za nove operske pozorišne i baletske predstave,
iznađete novac za gostovanja desetak umetnika na scenama gde se opera nikada do
sada, ili veoma retko čula.
Ali, te dve stvari ne mogu ni po
zakonu, ni po moralu, u isto vreme.
Zašto ne raguje Agencija za borbu
protiv korupcije. Da objasnim. Ta Agencija ne postoji da bi se neko “kaznio,”
već da se ukaže na mogući rad u budućnosti koji može da dovede do korumpiranosti.
Meni nije jasno, koji deo sebe Vi, Jasmina Trumbetaš Petrović, koristite u Operi Beograd, a koji deo u sklopu sopstvene
firme. I koji deo svog imena, autoriteta i ugleda (kada ste tu, valjda sve to
imate) ćete iskoristiti za dobrobit Nacionalne Opere, a koji deo za svoju
sopstvenu firmu???
Ne budite noj, u maniru Gospodina
Dejana Savića. On nakon svake javne prozivke, 7 dana ćuti i potom se pojavi, ne
odgovori na postavljena pitanja i sve po
starom. Noju jeste glava u pesku, ali mu je zadnjica “na izvolte”!
Primećujem kako već primenjujete i
druge njegove osobine u ovom kratkom vremenu direktorovanja. Probe za predstavu odmaknu, a onda se bahato
“setite” da zapravo “nema novca” da se plate honorarni pevači, pa ih menjate
uposlenima, a ulaznice prodate za najavljenu podelu.
Zar nije to u već opisivanom stilu:
Publiko ko te jebe?
Vi se niste obratili javnosti pošto
ste imenovani. Nije to učinio ni vaš predhodnik, već spominjani G. Sinadinović.
(Zar ne rekoh da ima 100 mana).. Vaše predhodnice, u protekloj deceniji su bar
rekle šta planiraju prvih sto dana, prve godine (bile su VD, a vi ste ono
veliko Direktor). Iznele su plan i program. To ne samo da je običaj, to je
pravilo u svim institucijama demokratskog društva, koga se pridržava čak Predsednik
USA, … ali ne mora i čelnik nedodirljive, do krajnjih granica politizovane,
kuće Nacionalnog teatra. Očigledno!
Imate li vi Plan, imate li program…
Šta sa Vama čeka zaposlene, šta čeka publiku. Na osnovu čega ste izbrani? Ili
kao ličnost i pojava garantujete kvalitet? Prihvatam i to, videćemo!
Pa, ne zaboravite gospođo Jasmina, Vi
ne postojite zbog svojih političkih poslodavaca i nalogodavaca. Vi postojite
radi publike, morate da održite istorijski kontinuitet kulture zemlje koja se
zove Srbija. Osećajte obavezu da se nakon 100 dana pojavite pred javnošću i
kažate šta ste ostvarili, morate da se pojavite nakon godinu dana i podnesete javnosti izveštaj…
Ne gurajte glavu u pesak. Gurao je
i Vaš predhodnik, koji se ponašao u stilu: “Publiko, ko vas jebe!” I koji je, na
hiljade argumenata moje malenkosti i osobe koja uvek sedi u operi pored mene, uspeo samo da iskaže (naravno indirektno, a
upućeno njoj) pretnju u stilu: “Prijaviću ministarstvu… kako može u posveti da radi osoba koja ima takav rečnik… Oni vređaju naše operske veličine…”
Ne znam koje je ministarstvo zaduženo
da prima prijave protiv pevača koji ne umeju da pevaju. Protiv onih koji
godinama primaju platu, a nisu se pojavili ni na probi, ni na sceni. Protiv
onih koji su voljom moćnika preko noći primljeni bez konkursa, koji su iz hora,
gde nisu umeli da pevaju, prešli u soliste koji ne znaju da pevaju, koji su
zaposleni, jer im je tata neko, očuh u sindikatu,.. i… i… i…
Izgovor: Tako je nasleđeno, delimično
opravdava, ali apsolutno ne odobrava da se radi po starom. I da se predhodne
greške ne ispravljaju?
Pročitajte dva puta (odnosi se na
čitaoce, a i na Vas) predhodni pasus.
Mala digresija.. (poznat sam po
digresijama)… Jedan od veoma značajnih i uticajnih ljudi u operi je za jednu “opersku
veličinu” tvrdio: “Kada nju vidim na sceni, uhvati me strah da li je isključila
rernu i peglu!”… Zadnjih mesec dana Gospodin ne daje takve izjave, razumem ga i
shvatam ga. Priznaću, žalim što se ja nisam pre toga setio te metaforike…
Da se vratim na temu.
Gospođo Trumbetaš Petrović, po mom
ličnom ubeđenju Vi ne možete da obećate mnogo, bar što se Beogradske Opere
tiče. Vaš privatni rad je sasvim druga priča i tu i dalje stoji moje iskazano
divljenje. Čak sam Vašim saradnicima, u toj organizaciji (Janejart), lično
čestitao. Ipak pratim muzička dešavanja, a pogotovo nastupe mladih umetnika,
mnogo revnosnije nego drugi. A uz sve nemam problem da popu kažem da je pop,
a bobu bob.
Vaš osećaj za meru je veoma slab. Pa
ne bi ste svoj prvi solistički koncert u 52. (??) godini nazvali “La divina.” La
divina je samo jedna, Marija Kalas… Koja u godinama koje Vi imate, već nije pevala. Pa više godina od Vas
imaju najbolje, kao muškarac moram da istaknem i najlepše pevačice Nacionalne
nam opere… ovo ističem, jer ni sveznajuća Wikipedija “ne zna koje ste godine
rođeni”, ali zato “zna” datum, pa čak i da se to zbilo u SFRJ. (Ima li tako
nešto još na nekom mestu?)
Mnogo je smešnog da bi Vas i
zaposleni i publika shvatili ozbiljno. Pa vi ste na svoj (samoorganizovani)
koncert, tako je suicidno reklamirano: “Prvi solistički koncert!” pozvali gošću
Sanju Anastasiju. Pa naravno da je više aplauza dobila od Vas. Pa i ja sam bio
tamo samo zbog Sanje.
Da ne pričam o intervjuima, gde ne
odgovarate na pitanja, da ne pričam o TV interjuima, gde vam se provlače
gramatičke greške, nespojive sa nekim ko tvrdi da je slavista. Tačno, ovo ne zameram
drugim pevačima, jer su oni “samo pevači,” a Vi ističete i mnogo toga uz…
Direktor opere mora da bude ne samo elokventniji, već i da se uzdrži od svojih estetskih viđenja,
po kojima je opera “samo belkanto pevanje”… Pa vi ćete da otpustite i
scenografe, kostimografe, režisere… Ili???
Ostaće nam (mislim na publiku) samo
da konstatujemo u sali: Večeras će Beograd da gori od rerni i pegli koje su
zaboravljene da se isključe!”
Gospođo Trumbetaš Petrović… sve što
radi direktor,.. program, plate, uslovi rada, angažovanje saradnika,… samo je
sa jednim ciljem,.. da sala bude puna, da publika ode zadovoljna i da se ponovo
vrati…
Mislite li da ste sposobni za to?
Niko ne zna šta planirate, pa tako
niko i neće moći da Vas adekvatno oceni i nagradi. Možda znaju vaši partijski i školski
drugovi, poslodavci, najbliži saradnici, ali ja spadam u one koji plaćaju
ulaznice za predstave.
Očigledno je klima takva da Vam sve
ide “na ruku”. Pa sedeli ste u avgustu mesecu u sredini stola, kada je
najavljivana “Opera na vodi”. Nekome ko piše o pavilima protokola, bontona i
estetici, to ne promiče. Sa Vaše desne strane je bio Gospodin Savić, a tada
zvaničnog čelnika opere nigde. Ostaje nejasno pitanje, po čemu ste Vi bili
“glavni” za operu na Vodi. Sa kakvim pravom su u programu zaobiđeni veoma
značajni pevači… ? Zar su i tih dana pevali po Evropi, kao ovih dana???..
Ponižena je jedna Dragana Del Monako koja je pevala samo u duetu, a koncert je
morala da “zatvori” nezaobilazna J. J.
Slažem se, o ukusima se ne
raspravlja.
Servirani ste nam, Gospođo Trumbetaš,
na otvaranju Sajma knjiga. Vaš predhodnik, Janko Sinadinović, nije bio podoban za
tako nešto. Tako su učiteljice iz Kikinde, domaćice iz Mionice, prodavačice iz
Prokuplja mogle da konstatuju: “Ovo je direktorka opere!”
Veoma dobro znam Srbiju. I ponavljam,
veoma dobro znam Srbiju i znam sa kakvom pažnjom i interesvanjem ljudi gledaju
otvaranje Sajma knjiga.
Nemoj neko da pokuša da me opovrgne u tvrdnji. To nije odlučeno pre nego je J. T. P. izabrana za Direktora. Pa u
avgustu se mnogo toga videlo, za onim stolom, ovde opisanim…
Da se vratim Vama, Gospođo Trumbetaš
Petrović.
Trenutna atmosfera na operskim
predstavama je mrtvačka. A taj hladni zadah dolazi sa scene i već se uvukao u
zidove… Ovde prekidam sa opisima.
I ne brinite Gospođo, uđite u ložu,
slobodno,… neću ni aplaudirati, ni zviždati… Jer Vaš ulazak je politički čin, a
politici, niti aplaudiram, niti zviždim… A na sceni… Zapravo nakon predstave,
to je već druga stvar… Budete li kao u “Moći sudbine” aplauz, budete li kao na
koncertu “La divina,” zna se. A do tada, ne smetnite sa uma da ima neko ko primećuje i
one najsitnije detalje, uz to dosta čuje i pomalo zna.… I spustite glavu, ljudi
oko Vas, …ljudi oko Vas nisu iz političkih, već umetničkih razloga. A pred Bogom
i publikom, svi umetnici su isti.
Sve dok se ne završi predstava. A predstava je
tek počela.
Direktorska funkcija nije belkanto
pevanje.
Sa svoje strane, uprkos svemu, želim
Vam i sreću i uspeh, jer od tog rada zavisi ona moja druga želja, želja sebi i svima
oko sebe, da nas ne uguše mirisi rerne i pegle, što ostadoše neisključene.
O istim temama, ali na
drugačiji način:
.
