ŠTA ĆE SRBIJI MORE!
Sve dok budu ovi vladali, Beograd neće
imati, ni operu, ni balet.
Sinoć se dogodila Carmen. Dobro ste
pročitali, sinoć. Po ustaljenom običaju pišem svoje utiske odmah nakon
predstave, jer se tako dobija ona aroma trena, postiže se autentičnost,… Sinoć
nisam imao snage iz više razloga…
Valjda je Jadra Nacionale trebala da
opravda svoju drugu platu (prva joj je poslanička i, naravno, dvostruko veća)…
da opravda platu koju prima u Operi, pa joj je “omogućeno” da peva Carmen.
Preciozila i Pepeljuga joj očigledno manje leže… Gospođa poslanica peva u tri
predstave tokom sezone (ili kalendarske godine, ili kako hoćete) i prima
“drugu platu”… Traži li stroga direktorka i od nje da dolazi svakodnevno na probe???? Jasno, pojaviće se Jadra Nacionale na svim “Gala koncertima”… A i tamo će biti
ili Preciozzila, ili Carmen. Carmen, ili Preciozzila… Naravno, uvek će biti na
kraju koncerta, jer je ona Jadra Nacionale.
Ali i dalje je Jadranka Jovanovića jedna
od, a možda i najveća dama Opere Beograd… E, tu je srž mog današnjeg (prvi put
ne večerašnjeg) pisanja.
Internetom kruži ona izlizana fraza:
Dama se ne postaje, dama se rađa… Kao neko ko piše i treću knjigu na temu,
stilova, manira, lepog ponašanja,… zaključujem kako dama u trenu može da
prestane to da bude. Kasnije o tome…
Sinoć smo imali predstavu koja je, osim opravdavanja plate J. J., trebala da
posluži kako bi se u orbitu operskog sazvežđa lansirao jedan satelit.
Dve osobe od značaja za ovu predstavu "nisu" napisale pismo kako mlađana Marija Jelić, član Operskog Studija, ne može da
“iznese” ulogu Mikaele u spremanoj predstavi. Sindikat opere "nije" reagovao i
tražio u vezi toga objašnjenje od Direktorke (nam) Jasmine Trumbetaš Petrović.
Direktorka se nije oglušila o mišljenja, nije posustala u svojim namerama,
nije, nije, nije.... Niko nije ništa… Ili su svi sve… Tek, Direktorka je
prisustvovala probi večerašnje opere… Pa naravno nova direktorka je stavila sebi (javno) u
zadatak da promoviše mlade… Nekog više, nekog manje! (To već nije rekla!) Zašto bi i govorila, svima je jasno.
Pre mesec dana sam postavio pitanje: Da
li će u martu ista ta Marija Jelić, od svih članova Operskog Studija, najviše
puta da nastupa na velikoj sceni Beogradske Opere… Do sada su se moja “proročka
viđenja” uvek ostvarivala… Nek je sa srećom i njoj i Direktorki. Tek jedna od mojih sagovornica, koja ne živi ovde i ne zna dešavanja u vezi M. J., za nju, u pauzi predstave, reče: Ova peva kao srednjoškolka.
Sve dok budu ovi vladali, Beograd neće
imati, ni operu, ni balet.
Ova rečenica dođe kao Ceterum conceo.
Da i ovde Gospodin Janko Sinadinović ne
pomisli kako se upotrebljavaju “neprimerene reči za opertske veličine”. Za vreme
svog neuspešnog VD direktorovanja, pretio je tim rečima… PRETIO JE. Tvrdeći da
će da se "žali Ministarstvu… "??? Kada saznam koje je “ministarstvo” zaduženo za
one koji pišu “bezobrazno”, iskoristiću i ja da se žalim na istu adresu na one
koji pevaju Bezobrazno Loše.
Večerašnji Don Hoze u tumačenju Janka Sinadinovića
je bio grozan. Napominjem, niko od mene nije više hvalio istog tog Janka, kada
je bio za pohvalu…
Večerašnjeg Hozea bih stavio u priču:
“Došao seljak u glad i ugledao prelepu kurvu!” Tako je Janko izgledao, A Don
Hoze je sa sela, a Carmen je lepa ciganka, za koju bi danas bilo rečeno “modernim
rečnikom” … promiskuitetna.
Šta pričati o Janku, ili popaljenom Don
Hozeu… Tek, jedna dama, koja sa suprugom živi u inostranstvu i koja svaki put pri
dolasku u BG poseti (i našu) opersku predstavu reče: “Ovo je razgolićena
gerijatrija!.. Bljutavo, Grozno!”… Izašla je, ne sačekavši zadnji čin.
Ono što Jadri Nacionale može da se
toleriše, Janku ne može… Ipak je J. J. dama. Još. Da li na sceni zadigla haljinu još 20, ili 40 santimetara... Sme, ume, može,.. A Janko je samo Janko. Bio i ostao. Rezime: Što više J. zadiže haljinu, to je J. više Janko.
Kada smo kod toga, temperamnetna
dirigentica Ana Zorana Brajović je već sa prvim taktovima uvertire krenula sa
pokretima katakali plesa. Evo radosti za mene, pomislih… Ipak sam neko ko je
taj ples, u više navrata, gledao na samom izvorištu… I da ne ulazim u detalje,
to ostavljam za neku svoju životnu priču… Tako da mi je ovo njeno improvizvanje, do smeha, zanimljivo. Priznaću, nemam problem da svakog pohvalim… Gospođa Zorana Brajović
se večeras do krajnih (svojih) granica trudila da unese život u prestavu… Naravno da je čekala
“veličine” da se smisle, progutaju pljuvačku, dođu do vazduha, ili se smiluju
da nastave sa pevanjem, u nekoj lično-svojoj dramaturgiji. Ipak je ovo pisanje o
damama, a gospođa Brajović, po mom skromnom znanju, nikada to neće postati…
Piše po internetu, dame se rađaju,… a umetnik se teško postaje, dodajem ja…
Vuk Matić, kao Poručnik Zuniga, već
viđen, već slušan…
Vuk Zekić, kao toreador… Morao bi da
dođe na neku predstavu gde je Eskamiljo Miodrag D. Jovanović, da vidi, donekle,
kakvo je držanje toreadora, ali da dođe i na predstavu kada je Nebojša Babić u
istoj roli, kako bi čuo, pa da krene tim pravcem…
Večerašnje Mercedes i Fraskita, Željka
Zdjelar i Nevena Matić, melem na sve niske udarce primljene od glavnih rola.
Uvek spomenem Pavla Žarkova… Postojano dobar.
O baletskim igračima sam pisao više puta.
Neki će dočekati penziju cupkajući u operskim predstavama… I za divno čudo,
srećni su. Većina bi se polomila da im neko dozvoli da igraju u Labudovom
jezeru, Bajaderi,…
Sve dok budu ovi vladali, Beograd neće
imati, ni operu, ni balet.
Uostalom nije nesreća za Srbiju što nema
izlaz na Jadransko more. Sreća je što imamo Jadru Nacionale. Moram da
konstatujem, ostala je i lepa i dama. Čak je zadržala svoj (uvek pomalo)
izveštačeni šarm, pa je i sinoć očima tražila od publike da produže aplauze, ne
pomerajući se od rampe… Kod nje važi ono neprirodno pravilo, što više godina,
to više seksipila… Šta će od tog dvoje prvo da popusti, vidićemo… Ona očigledno nema
nameru da Carmen prepusti nekoj drugoj.
Zakucajte, operski moćnici, tablu na
ulasku u Operu, sa natpisom: “Mezzosoprani beogradski, ostavite svaku nadu da
ćete pevati Carmen, dok je J. J. živa.”
A publika… Stotinak dece i gospođe koje
obavezno fotografišu Jadru Nacionale,.. valjda te fotografije u narednih par
sati (tokom predstave) šalju svim tetkama, strinama, komšinicama… gledaju u telefone, tipkaju... I na kraju aplaudiraju…
Direktorka može da bude srećna,
isterala je što je želela sa Marijom Jelić… Možda planira da je stavi da peva i
Normu. Mislim na onu propalu opersku predstavu, iz vremena direktorovanja Janka
Sinadinovića… Potrošen enormni novac za režiju, kostime, scenografiju,.. (sve stiglo iz Evrope)… Sve
pompezno, a Norma… Gde naći Normu??? A Norma???
Bitno je da se naš Janko hvalio, na
kraju mandata, sa 520 neotkazanih predstava… zar neko sumnja da će da spominje
propale premijere…???
Sadašnja Direktorka (nam) može mirno da
krene transverzalom Bugarska- Azerbejdžan.
Sve dok budu ovi vladali, Beograd neće
imati, ni operu, ni balet.
Gospodine Sinadinoviću, Ceterum conseo
nije psovka, niti ružna reč… A pošto sumnjam u opštu kulturu mnogih moćnika, a
i “umetnika”, poglavito (veoma lep izraz iako nije naš) operskih pevača, daću i
objašnjenje, naravno kada dođe vreme…
………..
Srećan sam. Iz J. J. i dalje zrači dama,… a i tužan sam… Znate, ja pripadam onom operskom underground-u i do mene
dođu sve one šale, radosti i zluradosti koje šetaju među takvima… Jedna
dojučerašnja dama… ja sam je takvom kategorički proglašavao, bila je (aktivna, upotrebiću stari srpski izraz: Mobila je!) na koncertu jedne
“veličine” za koju sam svojevremeno napisao: “Nikada ti nećeš imati koncert na
Kolarcu!” Naravno, scena “Kolarac-a”, je kao i većina drugih
institucija na prodaju i iznajmljivanje, ali još nemamo ništa drugo za reper u svoj ovodanašnjoj kulturnoj sirotinji, kojoj pripadamo… A underrground-ovskim internetom, zluradost koja je prostrujala, je glasila kratko, …koliko kratko
toliko ubitačno. “Morala je da odradi dobijene haljine!”
Valjda je onaj, za koga tvrdim da nikada
od njega neće biti Pevač, rešio da pređe u šnajderluk… Pametno. Pametno sa
njegove strane… Krene li mu dobar štep, eto njega na sceni sa većinom ovdašnjih pevačica…
Možda izgube "malo" na ugledu, ali dobiju na stajligu.
A tužan sam, priznajem… Šta ću, volim da
se divim i da uživam u lepim, pametnim,… uspešnim ženama… Naravno, onda je
razočaranje veće, ali to je deo one magije koju stvara umetnost, a od čega sam
nedvosmileno zavisan.
Ipak: Sve dok budu ovi vladali, Beograd
neće imati, ni operu, ni balet.
Kraj ne vidim. Može Direktorka (nam) i da
produži transverzalom Bugarska-Azerbejdžan… I dalje i dalje, na istok,.. Molio bih je samo da više u
intrvjuima ne spominje “kako je zovu Verdijanka”. Ne znam gde je to čula? Novinarima i onako operski pevači mogu da pričaju šta žele. Novinari na idu u NP, a domaćice u Feketiću i Mrčajevcima veruju onome što pročitaju. Za
mnoge, poput nje, informacija, u NP se, osim ulaza iz Francuske ulice, ulazi na vrata koja su prema Trgu Republike. Neka ponekad uđu na ta vrata. Uđu, budu
na predstavi do kraja, izađu zajedno sa publikom. Ako se tu uđe, sve izgleda drugačije. A onda
možete i da čujete kako vas ko “stvarno” zove… Oslušnete li, naravno.
Srećan put Gospođi Direktorki.
Srećom, Zemlja je okrugla, ili na
nesreću, Zemlja je okrugla. Ono što ode vrati se, ali sa druge strane.
Sve dok budu ovi vladali, Beograd neće
imati ni operu ni balet.
O istoj predstavi, ali iz
drugog ugla:
