Joker
priče
„Najviše sam stajao poput čigre koja se vrti dok
ne napusti svoje mesto“.
M.D.J.
„Sečanja na budučnost“. Evo nove knjige Miloša Dimitrijevića – Joker-a. 69, koliko poetskih, toliko esejističkih viđenja. Ponekad su te kratke priče samo naznaka, putokaz, zapis na papiru, ili prepisani urezani znak na stablu, ili klupi, prenet u knjigu. Rekao bih neki putokazi pored puta u budućnost. Sam naziv „Sećanja u budućnost“ daje naznaku optimizma, proroštva, dok se među koricama knjige (volim da upotrebljavam traj zaboravljeni izraz iz vremena mog detinjstva za omot) nalaze od sentimentalnih, do krajnje melanholičlnnih razmišljanja. Gospodin Dimitrijević ne sagledava kraj, a što je dobro ne samo za njega kao osobu, već i za njega kao pisca. Sve počinje pričom „Nešto bih ti rekao“, a završava sa „Zbogom, crveno“ (zadnji naziv je tačno napisan -sa zapetom-) Kod pesnika (tu ne računam samo one koji pišu, već i slikaju, vajaju,…) metaforika se sama dogodi, ispliva iz unutranšjeg poriva, preko ideje u realizaciji se pojavi znak koga često nije svestan ni sam svaraoc. Tvrdim kako sam prvi seo i prebrojao kratke poetske priče Miloša Deimitrijevića i otkrio i obelodanio lepi, nedvosmisleni ljubavni broj 69. U svojim radovima pokušavam da pokažem kako ništa nije slučajno i da ma koliko postavili pitanja, od ljubavi, do bolesti, od prvo oglašavanja plačem, do zadnjeg sve manje čujnog izdisaja, odgovori uvek postoje u našoj blizini, ali dostupni samo onima koji umeju da čitaju i razaznaju, broje i slušaju. Dimitrijević je jedan od tih.
Pisac kroz
poetska razmišljanja istovremeno razotkriva sebe i ostavlja trag kuda je prošao.
Opisujući postupke i namere svojih, u
principu bezimenih likova, napominje kako u „… u vremenskom rasponu između
života i življenja, pokušala je da potraži suštinu smislenog“….
Autor je uvek
tu, bilo da piše u prvom licu, ili je samo puki posmatrač, ili ostavlja za
sobom delove razmišljanja, rekao bih odbačene, iz razloga da se rastereti na
ličnom putu u beskonačni imaginarij koji je pred njim. I ma koliko da je
razočaran i tužan, on grabi napred, jer nebrojeno je i plodova i cvetova,
koliko slatkih, toliko lekovitih, a koje treba ubratiti i uz put umanjiti žeđ
napornog putovanja i uminuti bolove stopala na trnovitom putu ka budućnosti
koja nudi ono najdragocenije, sećanja.
Nakon četiri
objavljena ronama između 2003. i 2019. “Kapija blaženstva”, “Pun mesec nad
vrtom sećanja”, “Igra je završena” i “Vremenski paradoks”, Dimitrijević se
odlučuje za objavljivanje ovih zapisa kod „Nove poetike“. Urednik Milomir Bata
Cvetković je očigledno, bez problema, prepoznao svu eteričnost lirskog
kazivanja pisca iz Niša.
Sigurno
možemo ove priče svrstati u one pogodne za „Laku noć“. Jer su jedna, ili dve
dovoljne za opuštanje i razmišljanje koje vodi u zdrav san. Na kraju priče
„Kao“, autor poručuje: „… Do jutra mirno spavaj, i sanjaj sudbinu svoju, možda
odsanjaš i ovu moju.“
Prijatno vam
čitanje i sanjanje uz knjigu Miloša Dimitrijevića, Joker-a.
Lepotom
knjige se bavio David Naum
Ceo tekst na internet
portalu P.U.M.:
https://pravoumetu.com/2021/05/22/secanja-na-buducnost-milos-dimitrijevic-joker/
