MRTVO MORE
Večeras sam slušao Rigoleta, a
nemam iskristalisan utisak da li je to bila dobra, ili loša predstava.
Beskravna, da, anemična, da.
Dejan Maksimović, Vojvoda od
Mantove i Dragutin Matić kao Rigoleto, je dovoljna garancija da se ode na
predstavu sa predubeđenjem kako će da bude veoma dobro, pa još kada se na to
doda Gabrijela Ubavić u roli Đilde… U Beogradu se uvek dugo čeka na prefinjenu
sopransku čistotu glasa koju poseduje Gabrijela Ubavić, a večeras je u sali
bila publika koja nije osetila veći deo onoga što su glavni akteri možda želeli da
joj sa scene prenesu.
Da ne tražim razloge.
Zagovornik sam teorije da se nešto naprosto desi. Nešto što je van ljudske i
želje i moći. Kasnije ću to da objasnim na jednom primeru. Sada želim samo reći
kako je Matić bio Matić, ali adrenalin u publici, koji on bez problema izaziva
na svakoj predstavi Rigoleta je izostao. Dejan Maksimović je možda bio i
kvalitetniji i bolji od mnogih predhodnih predstava, ali bez efekta na slušaoce…
Gabrijela Ubavić se bukvalno zadesila u predstavi gde nije mogla da briljira.
Ljubica Vraneš kao Madalena,
je bila postojano dobra. Možda će iz ove predstave ostati upamćena samo njena
erotska igra sa Vojvodom od Mantove. Pored njih Mihailo Šljivić, kao
Sparafučile, je tokom predstave kod mene proizveo vapaj: Bajiću, gde si?...
Ikao sam, ne tako davno, Dragoljuba Bajića u roli Sparafučila okarakterisao:
Sparafućko, ulogu profućko!... ipak je i to, tada, bilo mnogo bolje od večerašnjeg Šljivića, koji je, moram priznati, u
mnogome sebe zauzdao, ali je ipak imao izlete falširanja i gromoglasnosti.
Tvrdim kako se to kod njega neće popraviti. A vreme izazivam da me demantuje.
Moji oponenti se zadovoljavaju šaptanjem iza leđa.
Večeras je Biljana Jovanović
bila u roli Grofice Čeprano, pa je valjda zbog toga dobila privilegiju da se
pokloni publici, a isto je uskraćeno Grofu, Filipu Vučiću, koji je takođe iz
operskog studija, kao i: Siniši Radinu, Mini Gligorić i Katarini Čolaković.
Veče bi propalo da sam se
oslonio samo na predstavu… Ipak su tu bili divni ljudi, ljubitelji opere…
Večeras je zabavnije bilo u dvočasovnom druženju nakon predstave, nego ono što
je imalo i muzičku podlogu i kostime i
dekor i režiju…
Da ne zaboravim, orkestar je u
prvoj slici, prvog čina, ili bolje reći veći deo prvog čina imao i dinamiku i
kompaktnost… Meni nije problem da pohvalim Dirigenticu Anu Zoranu Brajović…
Naravno, svaki put kada zasluži… Da ne ulazim u analizu koliko je u daljem toku
predstave tempom saplitala pevače…
Iako mnogi pokušavaju da mi prilepe
etiketu nedobronamernosti, tvrdim kako najviše uživam da pišem najpozitivnije
tekstove o pojedinim umetnicima. Ne znam da je neko sa više ushićenja pisao o
Dejanu Kolarovu i njegovim fascinantnim igrama u Kopeliji, Dugoj Božićnoj
večeri… Iako ga nikada nisam upoznao. Čak kada sam ga posle toga slučajno sreo
na ulici, nisam mu se javio… Jedini sam zabeležio uspeh Nebojše Babića u prvoj
predstavi “Moći sudbine”… Mnogi i danas čitaju “Nebojša Babić, baritone, Fra
Melitone”… Da, tada se desilo čudo. Obrnuto čudo od onog današnjeg. U dobroj
predstavi je Babić zabriljirao do neslućenih granica. Ne slučajno, jer je
uvek, u svim sledećim predstavama, a sve sam ih gledao i slušao, ponavljao
kvalitet, ali tada se desilo čudo. To se i umetnicima, a i publici dešava
retko, veoma retko… Takve trenutke čekam.
Voleo bih da pišem o takvim
“čudima”, ne o anemičnim predstavama, poput ove večerašnje…
Zna se i šta je uzrok… klima…
Makro klima, mikro klima… Zar
nije tužno da u direktorskoj loži Direktorka sedi sama… Zaraza, guba,
zračenje,… O moćna Direktorko, pozovite prijatelje, urednike kulturnih rubrika,
pozovite biznismene, političare, umetnike iz drugih branši… Biće onda više i
poštovanja i novca za operske umetnike… Da, to sam do sada više puta pisao…
Mogao bi i čuveni baletski
igrač, a neuspešni Direktor Konstantin
Kostjukov, nekada da dođe na opersku predstavu. Da vidi kako mu članovi baleta
cupkaju. Ne igraju, već cupkaju… kako ko stigne i kad stigne, kao večeras… Ovih
deset igrača će iz Rigoleta da odu pravo
u penziju. Neće igrati ni u Labudovom jezeru, ni u Bajaderi… Otićiće u penziju
cupkajući… Sklonite ih odavde, ili ih naterajte da nauče i usklade korake…
O moćna Direktorko, Da li vam
ljudi iz marketinga prisustvuju predstavama?... A pošto znam odgovor, sledi
naredno pitanje:
Kako onda mogu nešto da
promovišu, a ne znaju o čemu se radi i kako izgleda?
Oni, a i vi, poštovana
Direktorko, tvrdim, da ne volite operu.
Sve dok ovi budu vladali,
Beograd neće imati ni operu, ni balet.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
