Čika
Gliša .ebo Slepog Miša
Ako je neko gledao i slušao Štrausovog
„Slepog Miša“ više puta u Beogradu, neka izađe na crtu. Što se tiče pisanja, ne
pozivam,.. jer ni do kraja prve decenije ovog veka, neće me dostići.
Predpostavljate, ako niste bili u
zdanju na Trgu Republike, večeras je Slepi Miš leteo pod svodovima čiji
je plafon oslikao Stjepan Fjodorovič Kolesnikov. U veku kada je zidano
pozorište i opera, rusi su bili najveći umetnici u Beogradu, kako u slikarstvu,
tako u baletu,... i da ne nabrajam u medicini, arhitekturi, itd, itd... Čuveni
Dejan Savić, bez i jedne sco probe, a zadnja predstava je igrana pre tri
godine, je takoreći dirigovao desnom rukom, jer je levom pridržavao
partituru... On je čovek čarobnjak. Da postoji serijal „Ja imam talenat“ i da
je Ivan Tasovac živ da bude u žiriju, pobedio bi Savić, jer taj može da
diriguje i sa jednom rukom, a ubeđen sam i da mu stave povez preko očiju
dirigovao bi... Jer to je Dejan Savić. Za ostatak informacija pitajte ljude na
sceni.
Ali pustimo one koje moja supruga
naziva „umetničkim mrtvacima“... Sud im je presudio neku siću za duševne
bolove, „urušavanje, ugleda i časti, gubljenja angažmana u inostranstvu i
ovde“. Svi čitaju, svi znaju, svi pamte,.... Samo se ne zna ko je prosuo
sirće... Da nije trepavi Čika Gliša?
Idemo na mnogo lepše stvari.
Rozalinda je bila Biljana Jovanović.
Iskreno, odahnuo sam kada je sklonjena iz te role Evgenija Jeremić. Tu mladu
pevačicu su gurali i gde treba i gde ne treba. Podršaka od tri profesorke,
jedne oronule (oronulost izgleda da je u recipročnoj vezi sa povećanjem urođene
oholosti i prepotentnosti), druge koja nikada nije izašla na scenu i treće da
bi bilo na tipičan srpski način. A na prošloj predstavi se pojavila Biljana
Jovanović. Rećiću ne samo svoj zaključak, ni približno kao večeras, a večeras
je bila više nego odlična... Eto nama novog soprana. I ne samo soprana, već i
sigurnom pojavom, odličnom glumom, je bila u večerašnjoj predstavi najbolja.
Bila je bez organizovane grupe tapšača, kako praktikuju neki iz njene
generacije. Nije joj to trebalo. Bravo Biljana. Nije bilo na predstavi tvojih
koleginica. Ne bi se one uplašile od tebe, ali NP je prepuno ogledala. Kako sebe
da pogledaju, još teže sagledaju.
Iskren da budem, strahovao sam da će
iza zavese da iskoči Jasmina Trumbetaš Petrović, jer kako da se završi
polusezona bez nje, kako da se dese tri predstave, a da ona nije bar u prvoj i
poslednjoj. Jasno, sajma knjiga nije bilo, ali može zato da peva na
„Medijadi“... organizuje se par puta godišnje u Tašmajdanskom parku... Postaće
tako popularna među srpskim pčelarima kao Pčelica Jaca. Propala su joj i
putujuća gostovanja po sitemu "koliko učesnika, toliko slušalaca",
jer je idejni vođa i obezbeđivačica materijalne podrške
"uznapredovala".
Taj strah je možda i posledica
dehidratacije. Svetozar Goncić nas je držao bez čaše vode tri ipo sata. Bar da
su postavljene plastične čaše po lavaboima u WCima. U svom bivšem pozorištu
nije bio tako nemilosrdan prema publici, ali... da mu ovog puta oprostim, uz
obećanje kako ću, ponovili se ovako nešto, ili slično, zagrebati po
površini, a u NP čim se zagrebe po površini izađe neka interesantna slika. Neki
su se dosetili, pa su između činova istrčavali do obližnjih trafika, vraćajući
se sa par bočica mineralne vode. Drugi, treći, peti su napuštali predstavu.
Izdržao sam do kraja.
Ali Gospodo iz NP, ma koliko Vi bili
obrazovaniji (to vam priznajem), ma koliko u umetnosti bili uspešniji od
Gazdarice Madlene, ona vas za "tri koplja šije". Vaša publika
"vuče piće na slamku", ako ima sreće da je dobije pored konzerve, ili
staklene bočice, a kod Gazdarice Madlene su staklene čaše. I da ne detaljišem.
Pamtim ja i bolja vremena, kada se
znalo kako 2 dl mineralne vode "Bistrica" košta 9 dinara, a 1 dl.
vina manje od 30. Cena ulaznica je povećana, cena (mislim u maloprodaji) pića
nije. Samo da nema Čika Gliše, sve bi to bilo na nivou. Ovako, bljutavo
predprazničko veče, bar kod mene.
I da ne detaljišem, ubeđen sam kako
se veoma dobro razumemo.
Da se vratim na samu predstavu.
Druga pevačica koju treba pohvaliti
je Ivanka Raković Krstonošić. Adela, Rozalindina sobarica je prava rola za nju.
Sa jedne strane sigurnost u glasu, sa druge izvsrna gluma je za svaku pohvalu.
Ne treba mnogo znanja i još manje procene pa da Ivanka stekne mnogo veću
naklonost publike.
Što se tiče muških uloga, jedino je
Ljubomir Popović bio na nivou jedne zabavne predstave, u kojoj mora i da se bar
malo peva. Mislim kako bez takvog glumca ova predstava i ne može da se igra u
Beogradu... A tu je bio i Aleksandar Dojković. U starom maniru, pisano o njemu
i ovoj roli više puta.
Sve drugo nije vredno spominjanja...
Ponoviću samo kako je dopisani govorni deo koji se igra u zatvoru dramarurši
predugačak, a pogotovo što insistiranje na pijanstvu, koje je najniži
komedijski udarac, koji, tačno, kod ovdašnjeg popusa pali, ali ostavlja veoma
otužan utisak u stomaku onih koji znaju šta je humor i zdrav smeh.... I to
traje, traje, traje. sve dok ruka sakrivenog Big Laleta ne mahne Saviću da
nastavi sa orkestrom... Jedno, dva puta, pet puta...
Imali smo i dva, plus jednog gosta.
Kada kažem na dva gosta mislim ga Sanju Anastasiu i Nikolu Kitanovskog. Već sam
do sada bar desetak puta pisao da je Sanja naš najbolji i u svetu najuspešniji
mecosopran, a gospodin Kitanovski najkvalitetniji tenor koji živi u Srbiji.
Međutim u programu kao gost je na prvom mestu najavljena Tanja Bošković. ????
Niti se prva pojavila, niti je pevački u bilo kojoj grupi gde su spomenuta dva
pevača. Sa pesmom iz serije aktuelnom pre skoro pola veka. ????
Razumem da su ljudi iz marketinga
primljeni od strane politički podobnih, razumem da ne znaju pravila bontona,
marketinga, estrade... Ne moraju čak ni da čitaju članke koje pišem na te teme.
Bezbroj puta sam dokazao kako su nepismeni, nevaspitani, ali u očiglednoj
milosti onih koji vladaju, ili povlače konce iz senke... Tako je bilo, a po
svoj prilici i ostaće.
Znači li to, o vrli organizatori,
koji podilazite niskim strastima publike, da ćemo uskoro slušati Jacu, ili
Cecu. Mislite da bih se čudio?
Da zabeležim!
Večeras je, zasluženo, Kitanovski
dobio najveći aplauz, a Sanja Anastasia je imala ariju kojoj je nedostajao
balet (naravna pogrešna procena reditelja). Ostaviti nekoga na sceni minut,
dva, tri,... bez koreografije, među razmaknutim horom "na balu
Orlovskog", dok muzički uvod teče, teče, teče, je ravno ubistvu, a to se
upravo desilo... Sanja se okretela oko sebe, cupkala, prilazila članovima
hora... Nije znala šta će sa sobom... Naravno, izostade efekat njenog celog
nastupa.
Hajde da odem malo u digresiju.
I hoće li Gonciću inspicijent
Bransilava Pljaskić da uključi svetlo u hodniku druge galerije? Na prvoj pauzi
sam otvorio vrata lože i jedna gospođa koja je prolazila hodnikom je mogla da
se povredi, naletevši u mraku na njih. Pisao sam najmanje pet puta da
inspicijenti ne uključuju svetla... Napiše li se da ste „umetnički mrtvaci“
odmah ćete se setiti i onoga što je pisano pre 3, 4 godine, dok vas neko
kulturno opominje, gluvi ste. Ne terajte me da dokazujem genetsku sličnost
između davno upokojenih i aktulenih.
I za kraj lep potez. Direktor Nikola
Mijailović se javno zahvalio članu orkestra Slavku Stankoviću, koji odlazi u
penziju... Nadam se da je to nov početak... Da će i oni za koje moćnici i ne
znaju da postoje, dobiti bar jednu reč javnog priznanja. Nešto novo, nek
postane tradicija.
Pa šta reći o Operi (mislim na
instituciju) koja nije mogla, u proteklom periodu, bar jednom predstavom da
obeleži ni 25, a ni 30 godina rada prvakinje Dragane Del Monako. (Jedan više
nego strašan primer hroničgog slepila i prepotentnosti). Zato su drugi mogli
sve, uz pomoć onih koji mogu sve. Napisaću nekom sledećom prilikom kako svaka
politička ujdurma se završava kao farsa na račun onoga ko je režira. Tako život
smesti.
Da ne verujem u bolje sutra ne bih
pisao.
Da se mnogi češu, potrudio se:
O istoj temi, ali iz drugog ugla
https://lauraimuzika.blogspot.com/2021/12/slepi-mis-opera-u-beogradu-biljana.html
