Dvoje bravo i jedan zvižduk
Odete li
pre predstave na sajt Narodnog pozorišta, odmah ispod zaglavlja, rubrika (na
sredini stranice) Izdvajamo.
I nakon
par nedelja od imenovanja, izdvaja se da je Ivana Vujić, po njima, zamenila
Dejana Savića.
Moj
bezobrazni zaključak glasi: Već je počelo udvaranje… Nepismeno i lažno
udvaranje… Pa takvi su, već duže vreme uređivači sajta, osobe iz marketinga,… Nigde ne piše da je Vršilac Dužnosti, piše
samo umesto “Dejana Savića”…
Kao da se
ništa značajno, u međuvremenu nije desilo… Prihvatiću njihovo mišljenje, ali
neka isprave neistinu. Odnosno, neka budu precizni. Meni bi stvarno dosadilo da
me neko godinama,… u bolesni mozak… Jer
samo bolesni mozak greši i trpi ispravke nekog tamo, to jest ovog ovde…
A
večeras, kao i u nadnaslovu, Pepeljuga.
Uvek sam
i subjektivan i iskren. Išao sam sa namerom da čujem Nebojšu Babića, Ljubicu
Vraneš i Marka Pentelića.
Bio sam
spreman da preživim Marka Živkovića, ali ga nisam preživeo. Zviždao sam mu na
kraju.
Sećate se
one narodne, guslarske pesme:
More
Marko, ne ori drumove!
More
turci, ne gaz'te oranje!
Noćas sam
pevao:
More
Marko, mani se opere!
Niko mi
nije odpevavao, a ponavljao sam do besvesti.
More Marko, mani se opere!
Za mene
je ta boja glasa dijareična, a još podržana sa facom kiselog krastavca i na
prvi pogled i uz prvi takt proizvodi gorušicu.
Onaj
zvižduk, iz naslova, je bio njemu upućen… Obično čujete dva zvižudka, ali ovog
puta ona ženska osoba pored mene se pretvorila, da li u Kosovku devojku, ili
majku Terezu, videću pre spavanja… Mislim, kada se bude prekrstila… Samo naši
pevači ne znaju razliku u kršćenju kod katolika i pravolsavaca,… pa i o tome
sam pisao…
Dandini
je večeras bio Marko Pantelić. Po meni veoma zabavan. Gluma (geg, mimika,
scenski pokreti) odlična, pevanje
korektno. Klorinda, Ivanka Raković Krstonošić. Već sam pisao o njenoj Klorindi.
Njoj očigledno leži ta rola, ona uživa pevajući. Za jednu komičnu operu, veoma
solidno. Ivana Živadinović kao Tizbe, je bila mnogo manje upečatljiva. Ne
spadam u one koji će je poželeti u nekoj drugoj roli.
Kod
Ljubice Vraneš stavljam znak pitanja. Ovo je četvrto izvođenje Pepeljuge,
naravno da sam sva izvođenja sa pažnjom i slušao i gledao. Imam utisak da je
Gospođa Vraneš lošija nego predhodni put. Ovo je jedna preumorna Pepeljuga. Čak i kada režiser
zahteva nešto što se kasnije pokaže kao apsurd, glumac na sceni to treba da
ispravi.
U ovoj
bajci imamo na početku scenu gde Klorinda i Tizbe igraju badmington. Naravno da
u Evropi, u vreme vreme dešavanja bajke, niko nije znao da ta igra postoji na Dalekom
Istoku, priđimo tome kao režijskom iskoraku u komiku, ali da iste devojke
kopljima nasrnu na Pepeljugu. Pazite, kopljima… Sa kopljima su uletele na
scenu… I pošto se Pepeljuga spasla, uzela je ta koplja, ne znajući gde da ih
stavi, kako ne bi smetala…. Tražila je večeras gospođa Vraneš mesto gde da
ostavi lako kotrljava koplja…
Zar nije
logičnije bilo da dve “devojčure” napadnu Pepeljugu brezovim metlama… Onim
metlama na kojima veštice jašu, ali… Ali… zašto da otkivam svoje ideje… Honorar
za režiju je uzeo Jagoš Marković.
Da
spomenem i Alidoroa… Strahinja Đokić… Kao i njegov predhodnik u toj roli,
kandidat za opersku invalidsku penziju.
I na
kraju Nebojša Babić. Upečatljiv, neosporno. Zaslužio je aplauz na otvorenoj
sceni. Od mene je dobio, na kraju, jedno bravo, iako je bio bolji u predhodnim
predstavama.
Tačno,
ostalo je još jedno, spomenuto, bravo. Uputio sam ga Ani Zorani Brajović. Pokazala
je kako se diriguje.
Oni koji
me redovno čitaju, pomisliće kako sam se promenio. Ne, promenila se Gospođa
Brajović. I pre tri večeri sam je pozdravio na isti način.
Ovde moji
uporni oponenti mogu da zaključe kako je veoma lako od zvižduka dobiti bravo.
E, sad što pojedini nemaju talenta, opet drugi treba da počnu sa učenjem od
početka,… to je već njihov problem…
Bitno je
da ćemo mi uskoro da uživamo u sindikalnoj poseti umetnika iz Albanije.
Ovde ću
da se obratim Direktorki Opere. Ako već spašavate predstave na taj način što
devet desetina druge i treće galerije popunite učenicima, onda napišite
cirkularno pismo za škole i prosvetne radnike da održe deci predavanje kako se
ponaša u operi. Večeras je bila nesnosna galama. Galama na koju nisu reagovale
ni razvodnice. Ljubazne i uslužne devojke, koje sam do sada nekoliko puta
hvalio.
I još
jedan zahtev Direktorki, ako već niste u mogućnosti da pronađete donatora za
par stotina evra, koliko košta blokator internet i telefonskog signala (pa to
već i u crkvama kod nas postoji), onda nemojte ukinuti praksu da se pre
predstave opomenu posetioci da isključe mobilne telefone. Ili je ova praksa
(ćutanja) u sklopu noviteta, koje nam niste izneli, a kojima mislite da uđete
kao Direktor u buduću istoriju Opere u Beogradu.
Vraćam se
na Albaniju, ali u operskom smislu. Naši su bili tamo, pa red je da i mi njih
dočekamo i nagradimo. S' obzirom da su od nas “na poklon” dobili tenorisanje
Janka Sinadinovića i baritonisanje Aleksandra Stamatovića, mislim kako ćemo u
trgovini “ja tebi, ti meni” dobro proći.
Oponentima
će opet da padne na pamet da mene i osobu koja je uvek pored mene prijave
izvesnim ministarstvima, zbog neprimerenih reči. Desi li se to, već sam
pripremio protiv tužbu, veličine manje knjižice od oko 250 stranica, gde
navodim koje sve tonove i slogove nisam dobio za plaćene ulaznice, a predviđeni
su libretom uz zahtev da se proveri znanje italijanskog, nemačkog i francuskoj
jezika pojedinaca i pojedinki...
A zabrana
je bilo oduvek.
Pre tačno 80 godina u državi koja se zvala Jugoslavija,
zabranjena je poema Turpituda, čuvenog Marka Ristića…
Evo dela te spaljene knjige. (Poema preživela,
a suce niko ne pamti)
“Oni imaju svoje PSAarme i svoje PSArmopevce,
svoje ptopove, svoje šaltere i svoje ritere, svoje teze, svoje viteze, svoje
proteze, svoje hipoteze i svoje mitraljeze. Oni imaju svoje katance i svoje
lance, piramide i piramidone, i dansfinge i kamatedrale, i svoje anale i suecke
kanale, svoje rituale i arhimandrile. Oni imaju svoje drogme i svoje sumnje,
svoje skepse, svoje sepse, svoje pse, svoje SE i svoje JA.”
Tačno, vremena su se promenila….
Retki su oni koji idu u operu i veruju u bajke. Čak ni ime Cinderella više nije
sinonim čednosti i vrednoće… Tako rekoše i u večerašnjoj operi.
Danas ako pitate internet i fejsbukovsku
generaciju mladih jesu li čuli za Cinderellu, rećiće vam: Kako ne, pa
Cinderella escort je najpoznatiji sajt.
Zar ti, moj čitaoče, nisi čuo da je
ime Pepeljuge iskorišćeno za najpoznatiji svetski sajt za nuđenje i kupovinu, a
što jednostavnije rečeno znači: prodaju,…
nevinosti.
Ipak je Marko Ristić bio u pravu… “Oni imaju svoje PSAarme i svoje
PSArmopevce……”
Meni
ostadoše dve iskorišćene ulaznice za Verdijevu Pepeljugu.
Utiske
sam vam poklonio, a u meni ne ostade ništa...
O istoj temi, ali iz drugog ugla
