ODLIČNA TOSKA,
Odličan Nikola Kitanovski,
Odlična Jasmina Trumbetaš Petrović, ali…
Znajući
kako večeras idem u Operu, prijatelji su me pitali:
-Koja
predstava je na repertoaru?
-Toska!
- odgovorio sam.
-A šta
peva Marija Jelić? – pitali su.
-Ona ne
peva, jer osim Toske, koju večeras peva Jasmina Trumbetaš Petrović, ne postoji drugi ženski lik. Naravno, ako se
zanemari Pastir, koji je nevidljiv, a to opet nije na nivou Marije Jelić.
Tako
dođoh do večerašnje predstave.
Mnogi
mi zameraju kako odlazim u digresije, ali na kraju neka razmisle, svaka reč i
rečenica imaju svoju svrhu i bez tih digresija bi bilo suvoparno.
Ipak
spadam u muškarce koji vole sve što je sočnije i softnije.
Večeras
je na sceni Opere Beograd gostovao najbolji beogradski tenor. Iz mojih
predhodnih razmišljanja i zaključaka, znate kako u slučajevima kada to napišem,
mislim na Nikolu Kitanovskog.
Večerašnji
Mario Kavaradosi je bio odličan. Od mene je, na kraju predstave, dobio jedno
najiskrenije Bravo. Sa odličnom glumom, harizmatično je vladao scenom. Možda će
ovde oni koji su bili na predstavi da počnu sa treptanjem. Možda nekoga
pohvalim preko mere, ali nikome nisam oprostio i najmanji propust. Kitanovski
je večeras u jednom trenutku ostao bez potrebne jasnoće, bez kontrole.
Konkretno, pevači takvu nezgodu nazivaju jednom ružnom rečju. Šlajm.
I pored
toga, večerašnji Kavaradosi je bio odličan. Za druge naše tenore nedostižan. Za
sada. Kada nekoga budem doživeo da je bolji, napisaću. Jer ja nemam problem da
o istim pevačima jednom pišem veoma loše, a drugi put, kada zasluže, da ih
veličam.
Neka u
prilog toga ide i moj večerašnji doživljaj Florije Toske. Jasmina Trumbetaš
Petrović je bila odlična. Veoma lepo
otpevana “Vissi d'arte, vissi
d'amore. ”Kada je izašla na kraju predstave, pozdravio sam je sa Bravo. Čak i
ono što joj često manjka, bar do sada, a zove se gluma, bilo je na veoma
visokom nivou. Videlo se da Gospođa Trumbetaš i Kitanovski uživaju u duetima.
Kroz desetine sitnih gestova (u drugim podelama toga nema) pokazali su kako uz svoje zadovoljstvo žele da
podare publici “cele sebe” kroz
maksimalnu sugestivnost. Takav treba biti na operskoj sceni. Hvala im na tome.
Da
spomenem i Miodraga D. Jovanovića kao Barona Skarpiju. Samo ću reći, bolji nego
ikada do sada. Moćan i dostojanstven na sceni.
Početak
predstave mi nije mirisao “na dobro,” iako sam došao sa željom da uživam u
nastupu Nikole Kitanovskog. Crkvenjak, Mihailo Šljivić, izlazi na scenu sa
drvenom kofom u desnoj ruci i prolazeći pored kipa Majke Božje, se krsti levom rukom… Onako “reda radi”… Pomislio sam
da nije neki komični pristup… Onda malo bolje osmotrim isti taj kip…
Imam ja
o tom kipu odavno svoje mišljenje, ali ako bih i ovde prozvao scenografa Miraša
Vuksanovića, pomislili bi ljudi kako imam nešto protiv njega. Kip bez jasne i
nedvomsilene marame, zapravo dela toge kojom su se žene u Judeji ogrtale, nije
Majka I.H. Ovaj kip liči na Grčku Higiju. Grci su mogli svoju boginji zdravlja da
prikažu sa kratkom, ili poludugom kosom,
da prikažu konture skoro celih nogu..
Jer na
zdravim i lepim nogama je zdravo telo,
ne? Postavlja pitanje onaj humoristički deo mene… Majka Božja da se prikaže sa
nogama koje se ocrtavaju tridesetak santimetara iznad kolena… Ne!.. Na ovakav
način?.. Ne!
Pošto u
Beogradu nema nikoga ko analizira scenografiju, kostimografiju, maske… Da li
iko o tome piše osim mene??? Pošto Opera Beograd ima Umetnički savet i Upravni
odbor, koji, očigledno postoje, ali još očiglednije ne rade svoj posao… Sve prolazi… odnosno sve
ostaje isto…
Još
jedna, sa jedne strane lepa, a sa druge strane ružna konstatacija.
Večeras
je u Operi bilo sedamdesetak penzionerki, koje su došle organizovano… Smeštene
su u prvih pet redova partera. One su spasle ovu predstavu. Predstavu na kojoj
je, sa tim gošćama, bilo popunjeno nešto malo preko polovine sale.
Marketing,
kao i uvek, zatajio… Kolege Kitanovskog, profesori sa fakulteta M.U., studenti fakulteta M.
U…. Nisam video ni jednog… A imali su šta da čuju… Možda njih ne zanima opera,
možda oni ne uživaju u operi, ali su trebali da dođu i čuju kakve hoćemo
Kavaradosije… Dok ne dođu takvi, biće zviždanja.
Zapravo
od poznatih pevačica primećena je samo, već spomenuta, Marija Jelić… Ne verujem
da je tu bila u svojstvu studenta. Možda u nekom drugom svojstvu.
I za
kraj pohvala. Mislim da to treba da ide na račun inspicijenta Mirjane
Goločevac. Već je pisano u nekoliko navrata kako se u hodniku druge galerije levo, ne uključuje osvetljenje…
Razvodnice, posetioci,… tumaraju u mraku,
pipaju, tražeći kvake od vrata, uključuju mobilne telefone… Mesecima, godinama…
Večeras isto tako… Da bi, da bi na kraju večerašnje predstave bljesnule sve
silalice u hodniku?
Pitam
razvodnicu: Šta je ovo?... Ona se smeje… Pitam je, seća li se kada se zadnji put ovo
dogodilo… Ona se smeje…
Očigledno,
razvodnica zna sa kim ima posla, a vi, operski moćnici, izgleda, još ne
znate???
Znači
ispravno je, može,… ali… neko neće da pritisne dugme.
Mislim
kako je krajnje vreme da neko “upali svetlo u operi”.
Predhodni
Direktor Opere je u svakom mom pisanju, na kraju, dobijao, takozvano obraćanje.
Da ne
posmisli Gospođa Jasmina Trumbetaš Petrović da je manje primećujem, cenim, ili
da je, sačuvaj Bože, ignorišem.
Kao
pevačica ste večeras bili odlični… I uvek ću Vas hvaliti za svaki dobar potez.
Na svu
muku koju trenutno imate, stalno ponavljam kako sam veoma dobro informisan i da
ne iznosim ni deseti deo svojih saznanja. Na svi muku, pridodajte i činjenicu
da se “beogradski operski krug” smeje snimcima pevačice koju vi protežirate.
Snimcima sa upevavanja te osobe, a ja već mesecima tvrdim kako role dobija bez
audicije,… sem ako niste komisija za audiciju Vi i još neko nahvatan na hodniku…
Čak i da je tako, da ste čuli te snimke, ne biste je pustili na scenu.
Gospođo
Trumbetaš, razvodnica može da se smeje na moje pitanje, jer je ubeđena da znam
njen odgovor, Vi ne možete da se smejete na moje pitanje, jer ja ne znam Vaš
odgovor.
I da
završim… Večeras je, bez obzira na kvalitet, predstava bila veoma mučna. Atmosfera
u sali, na pauzama, na kraju predstave, nikakva.… Pitajte ljude u bifeu koliko
su pića prodali na pauzama… Tvrdim da je uzrok Dejan Savić… Svojom negativnom
pojavom, ledi salu… On nema ni delić osmeha, bar lažnog, ni kada se poklanja
publici… Kažu da je ime Dejan nastalo od staroslovenske reči dejati (delati)…
Šta li je to Gospodin Savić uradio kada je takav???
Videćemo
na nekoj drugoj predstavi.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
