VEČE U KOM SU SE GREJALE DUŠE
Večeras
je u Beogradu padao sneg, a Rimsku dvoranu Biblioteke Grada su ispunjavali zvuci ansambla
Renesans.
“Renesans”
je srpski brend, da upotrebim tu reč iz savremenog merketinško - ekonomskog rečnika. Jer “Renesans” je sve što
označava uspešnost, kvalitet, popularnost,… pa na kraju se mora zaokružiti sa
rečima Srpski Brend.
Uz to što
traju i proslavljaju 50 godina rada, uz sva priznanja koje su muzičari i pevači
zasluženo dobili, navedimo samo jedan podatak: 9 muzičkih albuma objavljenih u
inostranstvu, a muzicirali su od trgova, do rezidencija i kraljevskih palata, a
to je baš ono pred čim svako mora da se pokloni.
Ansambl kvalitetnih
muzičara, koje su pratili uvek izvrsni pevači, postigao je ono najbitnije, dugovečnost.
Za
izvođenje srednjovekovne muzike u Evropi, uvek se misli kako to rade isključivo
entuzijasti. Članovi Renesansa su prvenstveno kvalitetni i veliki umetnici,
ljudi koji su osetili čaroliju srenjovekovnog zvuka koji je hranio duše puka na
trgovima, uz koji je uživala gospoda na dvorovima, zato su na njihovim koncertima tonovi najprefinjenijih
romantičarskih osećanja koje mogu da izvedu samo stari instrumenti u rukama
ljudi koji žive za ljubav kroz muziku.
Uživaće
Beograd u tim zvucima tokom cele 2019. godine. Svakog narednog meseca novi
koncert Renesansa. Naravno da je sala Rimske dvorane premala za sve ljubitelje
čarolije koja se zove Renesans, ali to i nije muzika za koncertne sale. Čak i
kada se sviralo na pločniku nekog srednjovekovnog grada, ili mediteranskog naselja, publika se sastojala od
par desetina slušalaca.
Program
za večerašnje dešavanje je bio informativan, ali štur. Spadam u one koji
poznaju dobro moći, nemoći i “ograničavajuće faktore” ljudi u kulturi, ali da
četvorostrani program bude sa stranicama 2 i 3, “okrenutih” za 180 stepeni je
nedopustivo i za javni čas muzičke škole. Ako u tim situacijama tu nemarnost
javno kritikujem, moram i ovde… Mom veoma oštrom oku nije promaklo da je dizajn
očajan, tekst “iskrivljen,” a nasuprot tome kvalitet štampe više nego solidan.
Kada se u kulturi potroši i jedan dinar na nešto što ne zadovoljava minimalne
kriterijume, reagujem…
Ali
vratimo se lepoti večerašnjeg utiska. Katarina Božić, sopran i Predrag Đoković,
kontratenor su kvalitetom svojih glasova i snalaženjem u čipkastim pevačkim frazama
srednjovekovne muzike publici podarili
prijatne trenutke. Ljubomir Dimitrijević, Zoran Kostadinović, Žorž Grujić, Ana
Mladenović, Tina Mladenović, Maja Mladenović, Aleksandar Jovan Krstić, Srđan
Stanić i Andrija Sagić su imena koja
moram da ponovim, ne želeći da među njima pravim bilo kakvu drugu razliku, osim
one u godinama. Baš u tome se može konstatovati kako je Renesans i dalje u
nekom devojčako – mladićkom dobu. Zapravo, uvek sam ih doživljavao kao neke
mlade ljude, koji su koji čas pre toga svirali na trgu, a onda su na poziv
nekog velikaša ušetali u salu, gde će im se publika diviti i aplaudirali, da bi
već sutra krenuli na neizvestan put, kao što je i sama umetnost neizvesnost.
Večerašnji
poseban doživljaj je priredila gošća Sonja Kalaić, dama koja od običnih
kastanjeta, koje u rukama strastvenih žena podpirinejskih predela služe za
davanje taktova i postizanje erotskog naboja… da, dama u čijim rukama su
kastanjete instrument koji priča. Sa veoma odmerenim plesom, uprilagođenim da
oplemeni muziku iz XIII veka, bila je, na neki način, zvezda večeri.
Ne
volim da dajem savete, čak i ono o čemu razmišljam krajnje filtrirano napišem,
(mnogi se neće složiti sa tim, pogotovo osobe iz operskog sveta, ali je tako),
ali moram da kažem da je žalosno, što na
prvom mestu Turistički savez ne
sagledava mogućnost da u letnjim mesecima, bar jednom nedeljno “Renesans” nastupa na nekom od prostora Kalemegdana.
Svaki koncert Renesansa je više od koncerta, to je predstava. Takav letnji
događaj bi bio odmah posle glavne beogradske turističke ponude, koja se zove,
da vas podsetim, Skaradlija.
Za sada
turističku ponudu broj 2, nemamo.
Imaćemo
Renesans već sledećeg meseca.
I kako
na kraju večerašnjekg koncerta, večiti mladić Ljubomir Dimitrijević, u svom Ljuba - maniru, reče: Draga publika, umesto
večerašnjeg bisa, dobijate poziv da dođete na Koncert Renesansa u Kolarčevoj
zadužbini 10. februara u 11 sati.
Večeras,
dok je po Knez Mihajilovoj padao sneg, u Rimskoj dvorani su se grejale duše.
Pročitajte o istom događaju, ali iz drugog ugla:
