BEOGRAD NEMA KARMEN
Počinjem sa zaključkom.
Zapravo sa dva zaključka.
Beograd nema Karmen!
Dok je ovakva režija,
ova scenografija i ovakvi pevači, ne slušam Karmen.
Karmen?
Da. Večeras je trebala Karmen
da lomi srca Don Hozeu, Eskamilju i beogradskoj publici.
Pre predstave, Gospođi
Ljubici Vraneš je uručena nagrada Oskar Danon. Podsetiću, dodeljuje se najuspešnijem i najtalentovanijem mladom
operskom izvođaču. Verovatno sam posle Gospođe Vraneš jedna od najsrećnijih
osoba zbog te nagrade.
Elem, protekle godine,
a nagrada se daje za proteklu godinu, večerašnju dobitkinju sam slušao, u većini
nastupa u Beogradskoj operi, osim za njen debi kao Karmen (pre 11
meseci).. Zar misli neko kako to nisam, sa svojom “otrovnom polovinom” (drugi
to kažu) namerno izbegao.
Elem, (po drugi put)…
ne samo o tim nastupima na sceni Operske kuće već, i koncertne nastupe Gospođe
Vraneš, da ne brojim 4, ili 5 puta sam propratio i o njoj sam pisao u (da budem
neskroman, jer takav i jesam) u superlativima.
I šta se desilo. Osnovna zamerka na moje pisanje, čak i kod onih koje sam tek upoznao (prema
svima sam veoma otvoren, pa i ljudi prema meni) je bila zbog “nerealnog
pisanja” u vezi Ljubice Vraneš. Čak sam morao sa pojedinim značajnim imenima
operskog sveta da uđem u dijalog, kako bih odbranio svoj stav.
Nisam progrešio kada
sam u superlativima pisao o Nebojši Babiću i Dragutinu Matiću… Zar oni jedini
ne dobiše pohvalu Nacionalne Opere za prošlu godinu. Nisam pogrešio kada sam pisao sa
oduševljenjem o nastupima Višnje Popov. Zar ne dobi Nagradu “Breda Kalef”?
Očigledno, imam dovoljno
iskustva, znanja i ukusa da prepoznam kvalitet Gospođe Vraneš. A uz sve to, najdraže mi je što se moj ukus i moje ocene podudaraju sa OCENJIVANJEM Uprave
nacionalne opere. Uvek sam tvrdio kako Uprava o većini stvari deli moje
mišljenje, pogotovo kada je kvalitet
pevanja na beogradskoj sceni u pitanju… S tim, sasvim je razmiljivo da
oni, iz meni razumljivih razloga, ne mogu sa svim stavovima u javnost, ali….
Bitno je… Uvek se na kraju pokaže da su nam mišljenja vema slična.
Karmen.
Ali pre toga samo još
nešto. Nagradu Oskar Danon nisu dobili Nikola Mijailović, pa nije dobila ni
Milijana Nikolić,. Pa… da ne nabrajam,… a do svoje četrdesete godine su imali i
te kako značajnu svetsku karijeru… Nagrada je, do sada… samo takva informacija
figuriria, dodeljena samo dva puta… ???? Prvi ju je dobio izvesni Hon Li…
Tadašnji upravnik pozorišta Božidar Đurović je pohitao da mu je uruči…
I?
Volim ta kratka pitanja
na koja nema smislenog odgovora ni u
dvotomnom romanu.
Da se vratim na
večerašnju predstavu.
Podsetiću, sve je počelo
od Prospera Merimea… A kome pa taj Merime nije izašao na nos… bar onima koji su
učili francuski jezik, na klasičan način… Trebalo ga je prevoditi iz dana u
dan… A opet, taj po mnogo čemu najfrancuskiji pisac je za moto svoje novele
Karmen uzeo Paladisov citat (i to u grčkom originalu): “Svaka žena je gorka kao žuč; ali ona ima dva
dobra časa, jedan u postelji, jedan u smrti.”
Ovu večerašnju priču ne
bi pojeo ni pas sa maslom. Čak i onaj andaluzijski, ali ne iz 1830. kada se
radnja dešava, već i onaj “Andajuzijski pas” prikazan 99 godina kasnije… Da,
mislim na film pod tim nazivom, nadrealiste Luisa Bunjuela i genijalnog
slikara pod imenom Salvador Dali….
Elem, meni muka… I
previše mi je muka…
Već sam u nekoliko
navrata pisao o operama Karmen… Ona dama koja tumači tu rolu, mora da ima na
prvom mestu jedan epitet… naravno, samo francuzi mogu to da smisle i izgovore. La femme fatale. Ljubica Vraneš nije “famme fatale.” Tu je
početak i kraj.
Vuk Zekić ne može da bude Eskamiljo, jer je to lik
toreadora. Nekoga ko je i Apolon i Samson i Atila i Džingis Kan…. Njegovo
oblačenje pred odlazak u koridu je ličilo na odevanje provincijskog studenta
koji prvi put ide na sastanak sa devojkom. Ovakav Vuk ne bi mogao jednim
udarcem da usmrti pevca, a kamo li specijalno uhranjenog i odnegovanog bika.
Ako neko nije ono što tumači, ako nema u sebi
harizmatičnu moć to da prikaže,… čemu pisanje o pevanju.
Dejan Maksimović je jedini koga mogu da slušam u
nekoj od narednih Karmen… Ali to neće biti skoro.
Užasavajuća je režija postojeće Karmen. Nebojša
Bradić je pravio statičnu operu… Umesto temperamentnih španaca i španskih cigana, imamo gerijatriju. Scenografija
Geroslava Zarića je za mučenje… Pa njemu i režiseru nije bilo dovoljno dve pauze,
zaboravili su na scenske kranove, zaboravili su na kružnu scenu. Oni su nas
večeras, kao i do dada, držali prikovane za sedišta skoro 15 minuta na “maloj pauzi”. Toliko je
trebalo binskim radnicima da pripreme scenu za četvrti čin. Nisu ti ljudi
krivi, kada glavni akteri nemaju minimum mašte.
Primetio sam
Fraskita, Ivanka Raković Krstonošić nije tridesetak puta “nategla” iz
flaše… Čak sam jednom izrojao… Da, izbrojao sam i napisao, da se zna. Večeras samo tri puta.
Ovog puta ću pamtiti trio Karmen, spomenuta Fraskita
i Mercedes, Ivana Živadinović… Taj trio je zvučao veoma raspevano… Da je
režiser predvideo da stoje na nekoj grani, imao bih konkretniji utisak, ovako…
Svaka po svome…
Još ću spomenuti samo osobu u pantalonama i
indijskoj bluzi, sa cokulama na nogama. Takva osoba je dirigovala. Zar je
moguće da iz predstave u predstavu ide takva? Ne znam da li u kancelariju VD
Direktora opere, ili Upravnika pozorišta ulaze tako obučene osobe???
Publika nije bila obaveštena da se posle uvertire
može aplaudirati… Pročitajte ovu rečenicu još jednom. Tako nam je dirigentica
ostala bez aplauza, ali su zato akteri nagrađivani do besvesti. Kako i ne bi,
pa popunjenost sale je bila veća nego na Gala Koncertu.
Odlično, neka ovi ostanu sa “svojom” publikom, ja ću
da slušam neke druge u drugim rolama.
U toku predstave sam bar dvadeset puta zažalio za
Jadrankom Jovanović i Miodragom Jovanovićem… I kada sam najviše kritikovao
Gospođu Jovanović tvrdio sam da ima harizmu… Jadranka ima sjaj u očima, Dragana
Del Monako ima sjaj u očima… Miodrag Jovanović ima harizmu toreadora.
Sigurno će mnogi posle večerašnje predstve reći
kako Gospođa Vraneš korektno peva. Ja ne kažem da ona ne peva korektno… Ja samo
mislim ono što ovde pišem i vremenom se pokazuje kako je to tačno…
Imaće večerašnji protagonisti publiku i bez ovakvih
kao što sam ja… Puniće se Karmen sa prijateljima. poluprijateljima, poklonjenim
ulaznicama, decom…
Ali bez mene. Čak večeras nisam ni zviždao?
Kome da zviždim?
Ovi me ne bi čuli, jer količina prepotentnosti recipročno umanjuje
sluh…. Ne bi me čuli.
Znate li kako se Karmen završava? Mislim na Karmen
od koje su nastale sve Karmen.
Sa jednom poslovicom: En retudi panda adela masha., a pisac odmah
daje i prevod, kao zadnju rečenicu: Muva nikada ne ulazi u zatvorena usta.
Oooooo, večerašnji protagonisti, ne pričajte o Karmen.
O istoj temi, ali iz drugog ugla;
.
,
