OTVORENO PISMO
Gospođo
Trumbetaš Petrović, navršilo se godinu dana kako ste direktor Opere u glavnom
gradu.
Kada
ste počeli sa radom, obratio sam Vam se javnim pismom. Sada je (za očekivanje) red da i danas
prokomentarišem neke stvari, pošto Vi ćutite. Sumnjam da Vas je iko pratio ovih
godinu dana više od mene. Možda su pratili vaš rad, ali sumnjam u pamćenje istih
i na smelost da izreknu šta misle i šta su zaključili. (mislim javno)
Sami
mi direktno rekoste kako tekstove dve osobe (u koje spadam), ne čitate, ali Vam
drugi o njima pričaju.
To
Vam je loša varijanta, ali Vi ste je izabrali. Međutim i to je bolje od muke
jednog vašeg predhodnika kome je supruga (naglas) čitala te tekstove. On je, na
svu sreću, umetnički pokojnik. Jer svačija umetnost umire, ako ga publika
dočeka ćutnjom.
I
u nastavku pisma ću pokazati kako što šta znam, ali od toga poprilično i prećutkujem.
Naravno,
poput Vaših predhodnika, niste se obratili javnosti nakon prve godine rada.
Radi to i predsednik Amerike, radi to i guverner Narodne Banke Srbije, ali kod
čelnika opere i teatra to nije manir, ni
obaveza, niti pravilo, ni politike, ni etike… Nisam upotrebio slučajno reči
politika i etika, jer svaku reč koristim sa veoma smišljenom namerom.
Gopođo
Jasmina, imali ste čime da se pohvalite
u proteklom radu.
Imali
ste više premijera tokom jedne godine, nego svi drugi Vaši predhodnici. Mladi umetnici i “umetnici”
su angažovaniji nego ikada do sada.
Prvi
put smo imali operske arije na Trgu republike. Vašom zaslugom. Hvala Vam!
Zašto
se sa svim tim ne pohvalite? Ili ste previše skromni, ili isuviše gledate
unapred, pa ne vidite čak ni svoje
rezultate, koji su za respekt?
Vi
ste prvi čelnik koji je operu poslao u pohode građanima, oplemenivši zvukom
slobodne prostore. Čestitam Vam na tome. Očigledno veoma uspešna saradnja sa
Gradonačelnikom Beograda!!! (Ovde su tri znaka uzvika i svaki ima svoje
značenje)
U
senci takvih uspeha, neka ostane onaj katastrofalni početak nove operske
sezone, kada je sala bila sramno, više nego poluprazna… Kada je plaćeno
gostovanje (honorarno angažovanje) 4 (i slovima četiri) osobe van operske kuće,
a na drugoj strani članovi ansambla se žale da mesecima ne mogu da dođu na red
da budu angažovani… Bilo Vas je i u toj predstavi… Bilo vas je i na prošlom
Srpskom novogodišnjem koncertu…
Na
drugoj strani, niko nije ustao u Vašu
odbranu kada je pisano u medijima da neke vaše kolege preživljavaju mobing. Ta
reč je dovoljna da to ispita javni tužilac… Ali sve se, srećom, smirilo…
Peglanje izgužvane situacije Vam, očigledno, dobro ide od ruke. Dovoljno je
“ugroženome” dati neku od glavnih rola i sve se zaboravi (pogotovo ako toliko i
ne očekuje, a još manje zaslužuje). Ipak smo mi nacija koja i previše galami, a
brzo zaboravlja… (sem omraženih pojedinaca). A ona reč “mobing” kao da nije
izrečena, kao da nije napisana, kao da nigde više ne postoji… Pojela maca!
Otkazano
je gostovanje jednog umetnika 5 sati pre predstave, a sala rasprodata. Vi nemar
(bezobrazluk) svojih podređenih nazivate tehničkim problemima. I umesto da
izađete u javnost i priznate grešku podređenih, a to znači i svoju, vi u stilu
“bivših i pokojnih”, nojevski glavu u pesak. Njima sam svojevremeno poručivao,
u toj pozi se niti vidi, niti čuje, ali je zadnjica na izvolte. E to Vam
sigurno nisu preneli oni koji Vam govore o postojanju “nekih tekstova”, koji se
“čitaju i u inostrastvu”….
Lakše
je progutati knedlu istine, nego nedeljama dobijati prašinu u oči, ali… Svako
bira svoj put.
Gospođo
Trumbetaš, svakako da nemate dovoljno vremena da se iskažete kao pevačica
(rekoste to, u, ne jednom, intervjuu). A opet, bar mi se čini, pevate češće
nego ikada do sada. Više ste pevali zadnjih godinu dana, nego predhodne dve –
tri. Svako ko dokaže da ovo nije istina,
neka me nazove lažovom, previše su blage reči: neinformisanost, zlonamernost i
sl. Čak Vas vidim i na gostovanjima u
inostranstvu. I nadam se da ćete biti, bar na dva gostovanja u inostranstvu,
pre nego odete sa funkcije na kojoj ste. Možda Vas ove zadnje reči
oneraspoložuju, ali kao zapisivač i
analitičar (uh, ta je reč danas veoma in) operskih dešavanja, udbeđen sam kako Vam je garantni rok istekao.
Ja Vam, sa druge strane želim da što duže ostanete tu, da preispitate koliko je
opravdano i svrsishodno angažovanje
pevača na daskama nacionalne opere, koji nemaju adekvatno obrazovanje i čemu
forsiranje nekoga ko ne može da se zaposli u kući gde ste Vi direktor (bar po
sadašnjem pravilniku), sem ako se ne promeni pravilnik, ili takvi, preko noći,
ne završe “Akademije” u Bjeljinama i drugim prekodrinskim visokoškolskim
ustanovama, pa onda dođu da odlučuju, kadriraju, kroje i prekrajaju… Ako već to
ne rade i sada? (Naravno da mnogo više znam nego što pišem.)
Želeo
bih da ostanete što duže i istražite činjenice da pojedine institucije novac za
gostovanja, nastupe, koncerte, uplaćuju preko agencija i privatnih preduzeća,…
tako da su mnogi dobili nadimak 14%… Vi ste jedna od retkih pevačica koja, da
kažemo, redovno gostuje i u malim mestima. U startu sam taj Vaš potez
nedvosmisleno hvalio. Mislim kako imate i moć i želju da zajednički raskrinkamo
zlonamernike koji tvrde da mnogi zavlače ruku duboko u kasu vlade (što znači
našu zajedničku kasu) i za koncerte na koje dođe par desetina osoba potroše i
200.000 dinara. Složićete se da je bolje tih par desetina ljubitelja
kvalitetnog zvuka smestiti u autobus (ili minibus) i za taj novac odvesti jednog dana u operu
Beograd, drugog dana u operu Novi Sad, naravno sa višednevnim smeštajem na,
recimo, Paliću. Nadam se da Vama, koja nastupa širom Srbije, kao i, bez ikakvog
ustezanja, u najkamernijim prostorima našeg glavnom grada, to ide u prilog, a
opet ste na funkciji, odakle se reč veoma daleko čuje.
Vi
znate da ne krijem ni ono što mislim, niti ono što osećam (selektivno pišem,
jer one glavne adute čuvam da izbacim ako se neko pobuni protiv ovih i ovakvih
reči). Siguran sam, mnogi od čitalaca ovog teksta će se začuditi da spadate u onih desetak umetnika
kojima sam nakon nastupa lično čestitao.
To radim veoma retko, a Vama sam čestitao izvrsno tumačenje Aide. Niti
sam ja to zaboravio, niti ste Vi zaboravili (ubeđen sam). Iako Vi ne čitate ove
tekstove (tako rekoste), ali vam drugi prenose (i to rekoste).
Ja
nemam problem da čestitam onome ko je uspešan,
nemam problem da pišem u superlativima
čak i o onima sa kojima sam prestao privatno da komuniciram, jer smatram
da su veoma loši ljudi. Javno im čestitam na zadovoljstvu koje su u meni
proizveli svojim nastupima. Tako je bilo i tako će biti. Ali, Bože moj, i
pevačka i umetnička, a i rukovodilačka budućnost je pred vama.
Gospođo
Trumbetaš, već sam pisao kako nemate sreće sa intervjuima, iako ste trenutno na
jednom od najznačajnijih mesta srpske kulture.
Vaš
izlet u javnost sa promotivnog mitinga jedne stranke je izazvao buru
negodovanja. Opravdanje da je politički stav lično pitanje je ispravno, ali
onda ispod imena u TV prilogu treba da stoji (lični podatak, građanin po imenu
tom i tom) uz podatak da je iz Barajeva, Pirota, ili Ruskog Sela, a ne da je na
funkciji institucije od nacionalnog značaja. Ako na tom skupu niste bili u ime
Opere, onda nije ni moralno, ni etički da upotrebljavate Vašu funkciju, sem ako
to nije politički opravdano, ali onda ovo zadnje isključuje one dve predhodne
stvari. Mislim na etiku i moral.
I
previše se prašine diglo oko Vas… Zato sam sklon da tvrdim kako se Vašoj
funkciji bliži kraj.
Bićete
u mnogo boljem položaju od onog Vašeg predhodnika koji se pohvalio da je za
njegovog mandata odigrano pet stotina i dvadeset predstava i da ni jedna nije
otkazana. Vi možete da se pohvalite da ste od mnogih mladih polupevačica
napravili zvezde koje se iz meseca u mesec pojavljuju na sceni nacionalne
opere, da ste im trasirali put u inostranstvo, da ste takoreći svuda pevali,
sem u “Žikinoj šarenici” (Ostvarenom snu mnogih Vaših koleginica – o tome ću
tek da pišem.) Možete se pohvaliti premijerama, nastupima operskog ansambla u
javnom prostoru, možete se pohvaliti željama da promovišete mlade, iako je ta
knjiga spala na tri slova,.. (tako se kaže) iako ja tvrdim da je spala samo na
dva slova: M. i E.
Sada
razumem što se prvi put desilo da u jednoj polusezoni nemamo ni jedno, značajno
i manje značajno, gostovanje iz
inostranstva, jer novac je otišao ovdašnjim “honorarcima”. I treba da ulažemo u
sopstvene “kadrove”, ali bar neka bude preko konkursa, audicija, sa neutralnom
komisijom… (Zar se niste na početku mandata zalagali baš za to?) Neka se o tome
sada zabavi malo Upravni odbor. Onaj predhodni sam, ne tako retko, prozivao,
rećiće neko da ovima gledam kroz prste.
Ponoviću,
drago mi je da zahtevna funkcija nije umanjila Vaš broj nastupa, naprotiv… Diva
(moj zaključak od pre par godina), nećete nikada postati. Za sada su, za srpsku publiku, samo dve dive u kući kojom
rukovodite. Jadranka Jovanović i Dragana del Monako (ni jednu lično ne
poznajem). Gospođo Trumbetaš, zar ste zaboravili da ove godine Gospođa Del
Monako slavi tridesetogodišnjicu umetničkog rada. Ostavili ste prostor onima
koji su poželeli (čitaoče čitaj: Izdejstvovali) da “ovekoveče” četvrt veka pevanja (od čega tri četvrtine u horu).
Gospođa Del Monako je zaboravljena i pre pet godina, biće zaboravljena i danas
i biće zaboravljena kada bude odlazila u penziju. Ili sledite manir Vaših
predhodnika koji minimizuju sve što urade pevači van granica Srbije
Tako
se samo
potvrđuju celovekovni navodi srpskih humorista, da ovde niko ženama ne
oprašta inteligenciju, fizičku lepotu i uspeh.
Gospođo
Trumbetaš, da ste postali Diva (neka me opovrgnu oni koji su više pisali o
ovdašnjoj operi, u ovom sastavu, od mene), seti li bi ste se Dragane del
Monako, zato Vam to ne treba uzimati za zlo.
Možda
bi predstavom posvećenoj Gospođi Del Monako (prođe decembar, nema takve
predstave) mogli da se podičite da ste i
Vi u istom ansamblu sa njom, da su i mladi koje protežirate, u istom ansablu,
(M. i E.), jer već umišljaju (da se zaključiti) kako su iznad svih.
Tvrdim
kako ne umete da budete Direktor, pevanje Vam bolje ide od ruke… A kao što
rekoh, iako javno govorite kako nemate vremena za svoju ljubav i profesiju,
ispade da vas je ove godine više bilo na nastupima, nego dve – tri godine u
nazad (Već napisah, ali da čitaoci zapamte). Ako sam pogrešio, nemojte mi
opraštati. Bilo Vas je od Geozavoda da konzulata u Parizu, evo Vas i “Pod fenjerima”,
bilo Vas je i na sajmu knjiga. Zatvorili ste jednu sezonu “otvorili” ste drugu.
Igrali ste valcer na sceni, sa glumcem koji i nije ni u čemu salonski tip
(pisao sam o tome). Vašom “Džepnom
operom” (ne) “promovišete mlade”, kako ste ranije izjavljivali u medijima. Sada
Vam je prosek oko 50 godina. Ili “knjiga mladih” spade na….
Ali
da se vratimo na moje pismo od pre godinu dana. Tvrdio sam kako ne možete da
budete Direktor, jer ste u sukobu interesa. Firma koja se, između ostalog, bavi
organizovanjem koncerata i operskih predstava (Vi ih zovete džepna opera) je
bila u vašem vlasništvu… bili ste osnivač i odgovorno lice.
Vi
ste tek 10. maja ove godine rešenjem Agnecije za registre broj 5532/2019 prestali da budete rukovodilac i
vlasnik. Gospođo Trumbetaš, ta dokumenta su javna.. Preneli ste rukovođenje na
drugu osobu… 6 meseci posle imenovanja!
Ponavljam:
6 meseci posle imenovanja! A u međuvremenu????
I
sada ista firma dobija novac… Dobija novac “od nekoga” i angažuje, između
ostalog, Vas… Da li ta firma dobija
novac iz budžeta Republike Srbije?… Vi
sada preko te fime dobijate honorar, ili ne dobijate…
Koja
je razlika od dobijanja novca zato što je neko rukovodilac firme, od toga da
ista ta osoba dobija novac, jer je ta firma “angažuje”???
“Objašnjenje”
kako je Vaša “bivša” firma “udruženje građana”… Stoji, … stoji da je
“registrovano” kao Amatersko kulturno umetničko društvo, kao Planinarsko
društvo,… ali ni po čemu se ne razlikuje od drugih privrednih subjekata… Vaše
kolege i Vi tu ne nastupate amaterski, niti putujete diveći se prirodnim
lepotama Srbije… Uduženja građana su privredni subjekti, registrovani gde i svi
drugi i dozvoljeno im je obavljanje privrednih delatnosti, a u slućaju Vašeg:…
Organizovanje predstava, koncerata, nastupa,
kusreva, škola,… U čemu onda neko može da vidi razliku toga i
organizacije na čijem ste čelu???
Da
li vi, sa druge strane , kao Direktor opere, ili kuća u kojoj Vi rukovodite
sklapa bilo kakve ugovore (tokom protekle godine) sa osobom koja trenutno rukovodi tom firmom??? Da pojasnim, Vašom
firmom do pre 6 meseci. To ne biste smeli. To bi bio dvostruki sukob interesa.
Proverite navedeno, ne želim sve da iznesem javno, pročitajte gore zašto, ali
dobro znam da ste šest meseci posle
imenovanja na javnu funkciju, bili na čelu pravnog lica koje se bavi istom
delatnošću kao i kuća kojom rukovodite. O tome je zakon jasan… Sem ako zakon važi
selektivno, sem ako neko misli da je JaNeJart neprofitabilna organizacija, gde
članovi pevaju i sviraju na amaterskoj osnovi.
Ignorantia
legis non excusa… Kao pevačica znate italijanski, razumećete i ovu latinsku
sentence.
Ali
kod nas postoji i reč selektivnost…
Kod
srba ima jedna izreka: Kome je Bog ujak, tome su svi sveci prijatelji…
Savremena izreka glasi: Kome je Bog školski drug, taj može da se ….. do
besvesti.
Hajde
malo da razvedrimo situaciju, bar za populous koji će da čita ovo pismo. A i volim
suvoparnost tekstova da razvedrim anegdotama koje mnogi ne znaju.
Svojevremeno
su kritikovali i kritikovali Mošu Pijade, autora Krivičnog zakona tadašnje Jugoslavije. Ako neko ne zna
ko je Moža Pijade, njegov problem, onda i ne zna da je stotinama puta prošao
pored njegovog spomenika koji je ispred zgrade Politike. Elem, vispreni Moša
njima odgovori: Ja jedan pišem zakon, a 18 miliona ljudi pokušava da u njemu
nađe rupu.
Da
razvedrimo pisanje još malo, Gospođo Trumbetaš… Ipak zarađujem pišući o vedrim
temama, a ne o malo zagoreloj stvarnosti i pravničkim činjenicama.
Klavir.
U
podnaslovu, da li je sramnije staviti zadnjicu, ili nogu na klavir?
Mediji
su prozivali Upravnicu teatra, neki i Vas zbog spornog klavira. Zaboga, mnogima
zasmetala ženska noga prislonjena uz dirke. Zapravo vidljiv ženski članak (da ne krenem u opis) i in
cipele na crno-beloj pozadini dirki. Iskreno, ovaj članak i početak lista me ne
inspirišu za esejistička nadahnuća, čemu sam, priznaću, sklon. Pa Gospođo
Trumbetaš vi ste ležali na istom klaviru, dok Vas je fotograf, kroz objektiv,
hvatao iz različitih uglova (menjali ste poze, menjali ste haljine). Sada taj
klavir, kažu, košta 100.000 evra (podatak jednog bivšeg rukovodioca Vaše kuće),
a koliko je koštao onda kada ste Vi ležali?… Ili možda nije isti klavir, ili u
Vašoj kući postoje klaviri za ležanje, drugi za naslanjanje nogu i treći za
sviranje… Pa naravno da sam bio na koncertu povodom kupovine tog skupocenog
klavira. Svirao je jedan, u svemu, bledunjavi, rus. Naravno da sam pisao (može
da se proveri, a pojedinima i da se pročita), pa rekoh na početku svog
obraćanja, kako pratim dešavanja u Vašoj kući mnogo više od drugih.
Od
Vas Gospođo Trumbetaš očekujem da damu protiv koje se digla hajka, uzmete u
zaštitu i kao rukovodilac i kao žena, a i kao neko ko je koristio za
fotografisanje, ili taj, ili neki drugi klavir.
Vidi
se moja i želja i potreba da pišem o vedrim temama. Ne pada mi na pamet da
skupljam podatke i šaljem “nadležnim službama”… U ovoj državi svaki mesar,
krojač, nastavnik OTOa,… ima školskog druga “gde treba”.
Poslaću
ovo svoje pismo umetnicima koji su članovi Upravnog odbora. Na bivšeg
Predsednika UO, onog što je teatar nazvao Arkom, ne definišući ko su lavovi, ko
zmije, hijene, čavke,… itd… samo prosipao lep fond šala… U sadašnjem Upravnom
odboru su i veoma značajni umetnici. Njima ću da pošaljem, ali unapred ne
prihvatam njihovo eventualno demagoško objašnjenje da nemaju zakonsko
ovlašćenje… Njihova reč je moćna… Moćni su, jer su priznati umetnici, a to je
jače od svake moći države i tiranije silnika… Mislim kako se, kao umetnica, tu
slažete samnom.
A
neka shvate i oni, a i vi Gospođo Trumbetaš. Publika nakon izlaska sa predstave
ne prestaje da misli o onome što je videla, doživela… Ne prestaje da prati i
zaključuje…
Ignorantia
legis non excusa.
Gospođo
Trumbetaš, Vama želim sreću u novim nastupima, čak i u inostranstvu !!!, a meni
ostaje nada kako ću uskoro da pišem javno pismo novom Direktoru, pošto sumnjam
da će i on da se obrati javnosti sa planom i programom u godini koja je pred
njim.
David
Naum
Ko
se ne seća mog predhodnog pisma, može da ga pročita ovde:
https://umetnickihel.blogspot.com/2018/11/narodno-pozoriste-beograd-beogradska.html
