Publika
na Gala koncertu
Valjda
je večerašnji nastup operskih pevača u Zdanju na Trgu Republike najumetničkiji
muzički čin države koja se zove Srbija.
I
da ponovim po stoti put, ne pišem kritike već: impresije, osvrte, viđenja,
humoristička sagledavanja i ne hvatajte me za reč, a još manje greške, jer ću u
protivnom i ja vas morati za nešto da uhvatim, što je, znajte unapred, bez
obzira na mesto, mnogo bezbolnije od rečeničnog pogađanja, sa tim što vam ne
mogu dati (oponentima se obraćam) da birate gde ću, kada ću i na koji način
ću da izreknem, ili napišem ono što
mislim i o čemu imam podatke.
Ovo
je bilo napisano danas. Danas je bio napisan i deo od nekih 4, 5 pasusa, a
večeras, nakon predstave sam to izbrisao.
Zašto
da pišem o tome da je koktel mogao da bude 30. decembra (za novinare), a nisu
mogli dan kasnije da prodaju vodu posetiocima koji su trebali da izdrže tri ipo
sata predstave. Uzgred, one prisutne individue (foto je na sajtu NP) nemaju
ništa zajedničko sa Bogdanom Tirnanićem, Miroslavom Radojčićem, Milanom
Mišićem… Neće ti ni rečju pomoći NP, jer je njihov domet puknuta kanalizaciona
cev u Mirijevu.
Priznajem,
pogrešio sam u predhodnom članku, misleći, na osnovu pogrešnih informacija, da
je bio koktel na drugoj galeriji. Izvinjavam se ako je nekima povređena duša,
sujeta, ako sam time udario na prepotentnost i njihovu želju za istinu i samo
istinu, tako nam svima Bog pomogao. Tekst sam korigovao momentalno kada mi je
ukazano na grešku.
Pošto
meni nije teško da javno priznam kada pogrešim, to očekujem i od onih
lakopovredivih, da budu u skladu sa svojim ponašanjem.
Pogrešio
sam i kod jednog slova. Inspicijenta. Branislavu Pljaskić sam imenovao kao
muškarca. Da znam o kome se radi govori bar 4, 5 osvrta u zadnjih isto toliko
godina, gde sam pisao da neko (ispravno napisano ime i prezime), prvo sam
govorio kako ne želi, potom kako namerno neće da uključi svetla u hodnicima
druge galerije, a večeras izjavljujem kako mene i mnoge druge neko namerno
za.ebava, jer su svetla bila uključena na početku predstave, a potom u pauzi
ne. Tumarajte, uključujte baterijske lampe. Kako drugačije da protumačim. Možda
to nije dotična gospođa, ali neko više nego za.ebava. Pogledajte ko to radi i
zašto to radi o Vi moćnici koji se hvatate za moje greške, slovne, ili neke
druge vrste… I uz put, odgovorite na desetine i desetine drugih konstatacija,
za koje znam, žuljaju vas, blaže rečeno, ne prijaju Vam… jer ja sam, ipak, samo
publika i mene ne interesuje da li se neko zalagao da se objekti NP uknjiže u
katastar, da li se novac odvajao za binska svetla…. Ja sam samo publika koja
želi da se prijatno oseća u fotelji, sat dva, ili tri, koliko je već plaćeno i
da na sceni bude ne odlična, ne savršena, već jedna, samo, korektna predstava,
sa najboljim pevačima koje ovaj maleni narod na Balkanu poseduje.
A
neko je čuo, možda mene, ili neke druge. Od mladića koji pregledaju ulaznice,
do poslednje razvodnice, večeras svi imaju maske. Samo ono što se od publike
mesecima zahtevalo.
I
ponoviću Vam po deseti put, ne sumnjajte u inteligenciju onih koji su u
publici, ne sumnjajte u njihovu informisanost, ne sumnjajte kako znaju, vema
često, mnogo više od Vas, ćak i o zakulisnim radnjama. Ne pitajte se kako,
dođite i sedite među publiku, „samo će vam se javiti“. Ali vi ste daleko, tj.
visoko i mislite ako bi se približili publici da bi pali, a ovako ćete pre
tresnuti. Ali sami birate.
I
da dodam. Štampani program je bio i besplatan i poprilično luksuzno zamišljen.
Ali! Ali autor, to jest dizajner se nije potpisao, a ja mu poručujem da ode kod
bilo kod profesora bilo koje grafično – dizajnerske škole i neka proveri da li
sa ovakvim domaćim radom može da upiše drugi razred. Polovina teksta su bela
slova na bež podlozi. Jednom rečju: Neznalica! Nedopustivo za kuću Nacionalnog
teatra, opere, baleta. (Da vas ne zamaram sa osnovnim pravilima dizajna i
štampe)
Elem,
da ne dužim više. Davno mi je jedan prijatelj rekao kako za mnoge niko ne bi
nikada čuo da nisam o njima (loše) pisao i da sam za njihovu „popularnost“ više
učinio nego svi drugi proteklih decenija. A u tim rečima sam našao dovoljno
istine, te ću večerašnje pisanje o onome što sam video i doživeo svesti na
minimum.
Bio
je Gala koncert koji se neće pamtiti.
Već sam pisao kako ne dajem besplatne savete, još manje nekog podučavam,
ali je interesantno da nisu pozvani Crkveni velikodostojnici, sa druge strane
nisam primetio članove Kraljevske porodice. Pozovite ih, ali javno, jer ovo je
praznik koji na prvom mestu treba oni da neguju. Neka odbiju najumetničkiju i
najozbiljniju proslavu Srpske Nove godine, tj Pravoslavnu. Neće se dobiti na
kvalitetu, ali će se dobiti na nečem drugom, ozbiljnosti, težini.
Osim
tri cvetna aranžmana i jedne jelkice na sceni, sve drugo nije svečarski. I
zapamtite: Simbol Pravoslavne nove godine nije jelka.
Ipak
koncert. Bio bi kao i svi drugi, da nije osmišljen da bude tematski i da prvi
put većina numera budu arije, dueti, kvarteti, seksteti. Sigurno da ni na
jednom dosadašnjem sličnom koncertu nije bilo više učesnika, mislim na solo
pevače, u odnosu na ovaj večerašnji. Jedan dobar pomak, za pohvalu.
Odmah
da kažem kako je režiju radila osoba koja će, siguran sam, za nekoliko godina
ući u Ginisovu knjigu rekorda po broju režiranih Gala koncerata. Njen rad se
prepoznaje, jer uvek zabrlja, a večeras je najuočljivije bilo na kraju
koncerta, kada mnogobrojni učesnici nisu znali kada treba da izađu, gde treba
da stanu, itd.. itd… Davno sam pisao, povodom nekih predstava, kako dobar
reditelj osmisli i predvidi čak i poklanjanje aktera predstave, jer sve dok se
ne spusti po poslednji put zavesa, traje ono što se zove predstava. Ali…
Pričati dunđeru o arhitekturi…
Večeras
nije bilo bivše Direktorke Jasmine Trumbetaš Petrović. Njeno višemesečno
nepojavljivanje rastužuje publiku. Postoje nagoveštaji da će u Toski pevati sa
čuvenim tenorom Dušanom Plazinićem. Biće to jedan predivan Come Back… Inače i
dalje se drži u polutajnosti mesečna podela… Možda su i vama na to pitanje
odgovarali kako na četvrtom (ili nekom drugom spratu službenog ulaza) stoji
mesečna podela… Ali se ne objavljuje na sajtu NP iz razloga što za neke
predstave ne bi bilo interesovanja. Zapravo, za neke pevače, jer opera je
spečifičan rod umetnosti, gde se odlazi i po deseti, dvadeseti put,… ali zbog
određenog pevača.
Da
se vratim na koncert. Za mene nije čudno što se pojavila Ana Rupčić, a nije je,
takoreći, bilo zadnjih godina. I večeras je u duetu Manon i Viteza de Grija, iz opere Manon Lesko bila odlična.
Ili je meni tako zvučalo. Dozvolite mi da imam svoj ukus. Niti sam sudski
veštak, niti sam se samoproizveo u Vox populi. Pišem jezikom smrtnika, ne
nebeskim, i dozvolite mi sve greške svojstvene smrtnicima. Dragutin Matić i
Ivan Tomašev su dokazali kako su najbolji bariton i bas u ansamblu opere. Opet
moje mišljenje, a napisaću kako su oni koje ovde spominjem dobili najveći
aplauz. Naravno, aplauz ne govori striktno o kvalitetu, ali ima svoje značenje
na tok koncerta i ukupni utisak.
Svidelo
mi se kako je Aleksandra Stamenković
pevački zaokružila kratku i prekrasnu ariju : „O mio babbino caro“ iz jedne od
najuspešnijih predstava BO „Đani Skiki“. Sa druge strane, ukupan scenski nastup
u par numera je, veoma upečatljivo, imala Sofija Pižurica…
Moja
zaključak je da bi pevači i pevačice iste aplauze dobili da su se samo
prošetali scenom… Bilo je tu toaleta za aplauze i aplauze. Nije postignuta
svečarska atmosfera, nije bilo euforije, nije bilo adrenalina u publici. Pevanje
operskih arija ako nije izvrsno, ne može da pokrene publiku na euforičnost.
Zato su koncerti ovakve vrste mač sa dve oštrice.
Mnogi
će zaključiti kako sam večeras previše blagonaklon. Indiferentnost je često
gora od ozlojeđenosti.
David
Naum
PREUZETO SA:
https://pravoumetu.com/2022/01/13/publika-na-gala-koncertu-2022/
O ISTOJ TEMI, ALI IZ DRUGOG UGLA
https://lauraimuzika.blogspot.com/2022/01/operski-gala-koncert-2022-ana-rupcic.html
