Master class, David Bižić, baritone, Sanja Simić, Strahinja Tričković, Marijana Davinić, Sara Pavlović, Jasmina Mihajlović, Evgenija Jeremić, Ana Petričević, Maja Pavković, korepetitor Dario Humenjuk. Vesna Radić, Ana Rančić, Međunarodno muzičko udruženje “Eva Music

PRAVI LJUDI NA PRAVOM MESTU

Kada neki muzički događaj traje duže od šest sati, ne računajući jednočasovnu pauzu za ručak, svi pomisle kako će se početi sa detaljima o umoru. A baš umora, bilo kakve vrste, nema. Razlog,… više nego interesantno dešavanje…

Mesto,…  meni do danas nepoznato. Međunarodno muzičko udruženje “Eva Music.” Master Class Davida Bižića. Dovoljno David Bižić.

Već na ulazu doček u vidu osmeha i toplog obraćanja. Više nego dobra najava za sve ono prijatno što je sledilo.

Zaključak o gostu u jednoj reči. Konačno da i neko poput mene u svojoj logoreičnosti pronađe kratak opis. U slengu,  ali ne ove zadnje generacije mladih, već u karakterističnom vokabularu predhodne generacije, ta reč je samo  od tri slova, koju je nemoguće prevesti na bili koji strani jezik. Gospodin David Bižić je LIK.

Zato smo dobili opersko omnibusko viđenje nekoga ko  baritonski jezdi po svetskim scenama. Nesvakidašnje i za pamćenje.

Poseban dar za sve su trenuci opuštanja između nastupa dva polaznika. Razgovor između svih prisutnih uz kafu i čaj, zamenju kencertnu tišinu za vreme rada polaznika i Gospodina Bižića. I onda nastavak.

Da ne trošim reči na opis onoga što nazivamo atmosferom. Dođite na neko naredno dešavanje i srešćemo se, ja ću sigurno biti tamo. Pravi ljudi su napravili pravo mersto za ljubitelje muzike, za one koji cene vrednosti, za sve koji žele da podrže mlade.

Organizacija odlična. Da ponovim, jer zalužuju da im se ime zapamti. Međunarodno muzičko udruženje “Eva Music.” Iako sam organizatorima u razgovoru rekao kako nemam primedbi, a veoma sam sklon oštrom ocenjivanju, predložio bih im samo da u interesu posetilaca, publike, to jest  i pasivnih učesnika, koji, (kao što se ovde da zaključiti mogu posle događaja da budu veoma aktivni), odštampaju program sa spiskom učesnika, nazivima arija koje izvode, kao i osnovnim podacima o organizatoru. Ovo zadnje ide velikim delom i njima samima  u prilog, jer bi spisak aktivnosti, imena organizatora programa, planovi u narednom periodu, bilo nešto što bi kao prostor za publiku, danas ispunjen do poslednjeg mesta, u narednim dešavanjima bio premalen, a što uvek daje onu posebnu aromu doživlaja svake predstave.

Da, ovo danas je bilo nešto više od Master Class-a. Da, ovo je muzički događaj o kome u narednim danima neće samo razmišljati oni koji su imali tu čast i sreću da rade sa Davidom Bižićem, već i svi mi slušaoci. Polaznici su odabrani konkursom, kako oni koji su bili juče, tako ovi nabrojani danas i samo njihovo pojavljivanje je potvrda uspešnosti.

Hvala Gospodinu Bižiću, hvala korepetitoru Dariu Humenjuku, … organizatori moraju da budu srećni, nedvosmisleno su se potrudili, a reakcije svih prisutnih su im najbolja potvrda onog što je ovde u kratkim crtama izneto.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://lauraimuzika.blogspot.com/2018/10/pace-pace-master-class-david-bizic.html

.

Koncert “Žive strune, ”Jana Cvetković, Mina Gligorić, Marija Poljanski, Anastasija Minjević, Mihailo Otašević, Sara Stefanović, Maja Dabović, Biljana Jovanović, Jelena Vlahović mecosopran, reditelj Aleksandar Nikolić, Nevena Živković, Klub književnika Srbije, Umetničko udruženje Jenejart, Beograd 21. 10. 2018.

NA PUTU KA USPEHU

Bezbroj puta sam se uverio u tvrdnju kako je poriv nezadovoljstva mnogo jači od svega što je suprotno od toga. U tom slučaju se iz čoveka izbaci, u što kraćem mogućem  roku,  sve ono što se nagomilalo, jer svako misaono biće traži resterećenje.

Satima odlažem pisanje o današnjem događanju. Ne dvoumim se sa koje strane da počnem, niti menjam zaključke o doživljenom, naprosto dvoumljenje šta od toliko utisaka i zaključaka smestiti u par desetina rečenica.

Završni koncert studenata majstorske radionice “Žive strune.” Koncert, koji je  Aleksandar Nikolić pretvorio u performans, uobličivši jedan čas u koncert i koncertu dozvolio da bude oplemenjen atmosferom časa. Sumnja li još neko u njegovo nadahnuće, elokvenost, znanje  i maštovitost?

Uskraćen sam bio za informacije koliko godina rada stoji iza svakog od današnjih učesnika i koji su profesori radili sa njima. Naravno, pored mene je uvek ona osoba, za mnoge grozna osoba, koja to sazna iz trećih izvora, pa mi čak ponudi i snimke sa youtuba.

Žive strune su se čule u kamernoj atmosferi “Kluba književnika.” U podrumsko - kafanskom ambijentu, a tu uvek osećam kako šeta od stola, do stola  duh Miodraga Bulatovića. Šteta, na živim strunama je bilo posetilaca, koliko žica na violini. Da, bila je i jedna profesorka sa FMU, jer su njene studentkinje pevale. Iz celog sveta beogradske klasične  muzike samo jedna profesorka. Tu ne računam moju malenkost i osobu pored sebe. Nju karakterišu kako uništava mlade ljude, jer im govori otvoreno svoje mišljenje, mene opet  ne podnose, jer dobro vidim sve što se dešava na sceni i oko scene. OK, bićemo antisvet beogradske muzike. U tom svojstvu smo i bili na današnjem koncertu.

Ipak su najbitniji ovi mladi ljudi. Neću o njima pojedinačno da pišem. Oni su jedna Celina, sa kojom su Gospođa Jelena Vlahović i, već spomenuti, Aleksandar Nikolić tek počeli da rade. Posebnost, pa posebnost je u rečima to dvoje pedagoga. Oni sa neopisivim mladalačkim entuzijazmom  govore o svom budućem radu sa ovim pevačima. Oni u njih veruju. Odmah se vidi, to su ljudi koji ne odustaju. I tih par rečenica izmenjanih sa Gospođom Vlahović i Gospodinom Nikolićem, bilo bi dovoljno isnpirativno da se piše i u tome, na centralno mesto, stavi rečenica: Ovi će ljudi da uspeju u svojim namerama!

Pomoć i njima dvoma i pevačima je bila u korepetitoru Neveni Živković. Pa Gospođe Živković ima svuda, čak da me je neko pitao ko će na ovakvom kursu da prati pevače, izrekao bih njeno ime.

Iza ovog projekta stoji udruženje JeNeJArt. Poželimo mu novac. Jer to je ono što, na prvom mestu, nedostaje svim dobrim namerama i projektima u kulturi.

Meni preostaje da pozovem one koji odlučuju u operi, ljude koji rade na FMU, studente svih muzičkih rodova da dođu na sledeće Žive strune. To je, ipak, više od koncerta. Ako im se ne bude svidelo,  lično snosim krivicu.

I za kraj dve anegdote.

Za osobu koja je uvek pored mene i mene,  pojedini studenti su svojim profesorima pevanja nakon mnogih operskih predstava, u panici su govorili: Zamislite, oni nikome ne aplaudiraju!

Danas smo, aplaudirali svima.

I druga anegdota: Požalio se jedan student svom profesoru (naravno, znaju se imena): Profesore, ja kada vidim u publici onu Lauru, meni se odseku noge i stegne mi se glas!

Na šta je, iskusni, profesor  rekao: Uvek ćeš i ceo život  u publici imati neku Lauru. Navikni se na to!

Bravo za Jelenu Vlahović, bravo za Aleksandra Nikolića. Onaj prostor u kome šeta moj omiljeni Miodrag Bulatović, bio je ispunjen njihovom energijom. Dok je takvih ljudi, zaključak je kratak: Ima nade!

Ko prvi sazna neka mi javi kada je sledeći kurs, ili koncert iz ciklusa “Žive strune”.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://lauraimuzika.blogspot.com/2018/10/koncert-zive-strune-jana-cvetkovic-mina.html

.

Izabran direktor Beogradske Opere. Jasmina Trumbetaš Petrović, sopran, Verdi, Rigoleto, Trubadur, Moć sudbine, Aida, Adrijana Lekuvrer, Jenejart, solistički koncert. Narodno pozorište Beograd. Beogradska opera. Upravnik Dejan Savić.

Koza, rog, krugovi…

Noli turbare cirkulos meos… Uzviknuo je genijalni Arhimed rimskom centurionu, videvši njegovu senku na pesku po kome je crtao… Nauka je važnija i od sopstvenog života. Pogotovo nauka o krugovima…

Ne diram u krugove, bilo koje vrste. Jer krug je najsavršeniji primarni oblik u prirodi… Ako niste u krugu, kao da niste u “savršenoj prirodi”.

Elem desilo se što se desilo. Dobili smo Direktora Opere i Direktora Drame… Do ovog momenta se ne zna sa sigurnošću da li su VD, ili oni “pravi”. Izrećiće to, najavljeno je, Dejan Savić.

Na Dejana Savića sam se ljutio samo prvi put kada me je, kao posetioca zdanja na Trgu Republike prevario… Prevario nas je i kada je rekao da će na Koncertu “Opera na vodi” da učestvuju “svi prvaci opere”… Loše stoji sa semantikom (to vam je ona nauka o značenju reči)… Hteo je da kaže: Svi koji nastupaju su prvaci opere, ali među njima neće biti ni  gospođe:  Rupčić, Kerkez… Itd,… itd…

Potvrdu mojih navoda ne tražite na sajtu opere, oni kada se ukake, bilo gramatički, bilo ad verum… brišu… Preneli su tu izjavu mnogi mediji. 

Draži su mi rogovi od koza… Pa u rogu je uvek istina.

Elem, za otvaranje ovogodišnje operske sezone, “Pajaci” u Madjenianumu, napisah jedno poglavlje pod nazivom:

LELE

Nekada poželim da grešim, pa  to mi se i dogodi…

Priznajem još jednu grešku. Moje procene da nam na čelo Operske Kuće dolazi političar (mogli ste da predpostavite kako iza toga dolazi i ono KA) su bile pogrešne. Zapravo grešio sam u imenu osobe. Tačno, pametni bi se na mom mestu izvukli, jer nigde nisam napisao čak ni inicijale, ali mislio sam uvek i konkretno na jednu, politički veoma moćnu osobu.

Greška, mislio sam kako je ta osoba potegla broj telefona koji nosi sa sobom, a što je nagoveštavala u intervjuima, napominjući da to nije uradila kada je bila odbijena po drugi put da bude profesor. Sama činjenica da neko ima takvu atomsko-nuklearnu moć, kojom mogu da se otvore svaka vrata, pa i ona stogodišnja, Univerzitetska  me i zabrinjava i plaši, jer šta sa tom silom može da se uradi nekom slikaru, piscu, pevaču,… Ili pak nekom ko piše svoje impresije o seksu, ženama, operi…

Elem, nije strašno što sam pogrešio, ma nije mi to ni prvi, ni poslednji put… Ne bojim se svojih grešaka, strah me je od onog što nisam pogodio, a to može da bude mnogo  pogubnije i od mojih najcrnjih slutnji.

Zar mislite kako i od onog što karakterišem za crno, ima gore?

Ima!... Ima, ima!

Po svoj prilici novi Direktor opere neće biti Gospođa Jadranka Jovanović.  Ja  sam tako mislio. I valjda po Ustavu jedne civilizovane zemlje imam pravo da mislim. Pogrešno! Pa, greške su samo moje!

Rećiću vam nakon višegodišnjeg razmišljanja. Nema ništa gore od seksualno zagorelog muškarca i neostvarene “umetnice”. Dođe li takav neko na čelo neke ustanove, bilo koje vrste, počinje ona što zovemo: Jebačina! A ako se udruži takav muškarac i takva žena, onda već prelazi u ono što je na višem nivou, a zove se: Jebačina u tri čina! (kraj ni teleskopom nećete sagledati)

Dozvolite mi… Ipak sam nakon pedeset godina, osim jednog  smešnog pokušaja, prvi mali autor ne tako male knjige pod nazivom: Seksualni bonton.

Pripadam onoj kategoriji ljudi koji kada nešto rade, rade to sa nadahnućem, inspirisanošću, potpuno se unoseći… A ako već moram nešto da trpim, onda imam samo jednu molbu: Radite mi to po bontonu!

Povežete li ova dva zadnja pasusa dobićete ono što želim da kažem.

Jadranka Jovanović nema razloga da ne bude ispunjena pozitivnostima. Od uspešnosti, do fizičke lepote… Ona je diva, od scene do ulice… Možda malo više diva, sa sa udvostručenim brojem treptanja, ali divama je sve dozvoljeno… Trenutno je ne služi glas. I sigurno je više nikada neće služiti glas. Ali jednom diva, uvek diva… Tu vam je još rigoroznije i okamenjenije ono: Dama se ne postaje, dama se rađa.

Znajte, svetom vladaju tri S. Ne SSSR… Ne ni tri S sa štita srpskog grba, kome je jedno ocilo otpalo… Uprkos našoj (srpskoj) ameboidnoj nebesnosti..

Sport, Star i Seks… Sport opčinjava čovečastvo… Star (ovi) nam dikritiraju pravila života, a u Seksu bežimo u zagrljaj, a uvek nas sustiže ono od čega bežimo. Jer Seks je ona alhemičarska zmija Uroboros, koja u kružnici sama sebi grize rep.

Uvren sam kako neće biti po bontonu. Bar to… I uvek, bar samo to!

Zato molim Gospođu J. J. da okrene broj telefona koji poseduje. Neka izgovori bilo koje ime osobe koja nije muškarac koji je seksualno pregladneo i  “umetnice”, koja se nije ostvarila.

Ili već da počnem da pišem knjigu: “Kako istrpeti silovanje, ” sa podnaslovom: “Kako se osloboditi posttraumatičnih problema?”

Sigurno sam intimno priželjkivao da Gđa. Jovanović  postane Direktor. Bar bi mogli pred svetom da se pohvalimo da imamo lepog direktora, a poseduje i jednu veoma bitnu osobinu, uz sve druge pozitivnosti. Ona nikada ne ističe svoju pamet. A za organizaciju umetnosti, za kreiranje kulture, za vođenje institucija najpogubniji su oni koji sve znaju, koji su više nego pametni, prepametni.

Sada se nadam njenom potezu…

Sem!

Sem ako se sa druge strane ne začuje glas: Već je određeno ko će to da radi.

Nakon vapaja, koji ne čuje onaj ko treba da čuje, uvek ide molba: Molim vas, radite mi to po bontonu.

Pitanje (ne za odgovor, nego za razmišljanje)! Zar bi nešto falilo da Nikola Kitanovski postane Direktor Opere. I onako, kao tenor, ne može da dođe na red za pojavljivanje na toj sceni, od prevelikog broja “kvalitetnih” tenora. Tačno, pisao sam desetak puta (do sada) o radu Kitanovskog. Ali, ja gospodina lično ne poznajem… Zar moram da poznajem nekoga da bih uživao i napisao svoje utiske o njegovom profesorskom i pevačkom radu?

Postoje li oni koji više obećavaju na tom mestu od (recimo) Nikole Mijailovića, ili Ivana Tomaševa,… Da se zadržim samo na dokazanim pevačima…  I da ne nabrajam… Žene izostavljam… Veoma često sam subjektivan prema njima kada navodim vrline… Priznajem!

…….. Ostak čitajte, ako Vas interesuje.

Telefon, bar što se mene tiče, zatajio. A znalo se. Sećate se konferencije za štampu kada je najavljena “Opera na vodi”? U sredini stola Jasmina Trumbetaš Petrović, sa njene desne strane Gospodin Dejan Savić… Onome ko poznaje i malo protokol, sve je jasno… Još gospođa Trumbetaš, “ako grad pomogne,” obećava “Festival podunavskih zemalja”…

Pa ona još nije postala Direktor, čak ni sa VD, a obećava… Poput njenih predhodnica koje su obećavale tralalajke. Naravno, nisu učinile ništa od obećanog, a sa mesta su otišle pre nego se fotelja i zagrejala pod njihovim zadnjicama.

Da poželim Sreću Gospođi Trumbetaš… Jer od njene uspešnosti zavisi će moje opersko zadovoljstvo. Savetujem joj da ne bude preskromna i da se ne vozi na i sa koncerata i predstava autobusima GSPa… Pogotovo ne u haljini koja vredi više od prosečne plate u državi… Bar kada ona organizuje, jer, zaključuje se, “Operu na vodi” je ona organizovala, a samo za sebe je “rezervisala” samo autobus GSPa. Prazan… I ona u njemu… Posipanje pepelom po glavi (kasnije) kako se mislilo, kako se želelo, kako se… Ne pije vodu. Neko ko sebe (preko imena koncerta) naziva “La divina” (moja malenkost je mislila kako je to samo Marija Kalas, jednom, uvek i zauvek) mora mnogo toga da uradi…

Koliko sreće njoj, toliko sreće nama… Kako će da prođu režiseri, šminkeri, vlasuljari, scenografi, kostimografi… ne znam. Jer novoimenovana direktorka tvrdi kako je opera isključivo belkanto pevanje. Čak sam povodom takve estetske teze najavio pisani odgovor, ali… Procena je, ne bi imalo svrhe.

Neko ko se u krinolini (vrednost prosečne plate) vozi autobusom GSPa i neko ko sebi reklamira “Prvi solistički koncert,” posle proslave “20 godina solističkog rada” i neko ko izjavi da je opera belkanto pevanje i neko ko…. Neko ko na pitanje: Od kada sarađujete sa kineskim umetnicima?" Odogavra: "Kineski umetnici su veoma disciplinovani, nikakav problem nisu pravili i doprineli su skladnoj atmosferi. Oni inače nastupaju svuda po svetu i u Abu Dabiju, bili su u Crnoj Gori, Češkoj.” I neko ko,… I neko ko…

Mislim kako Gospođa Trumbetaš Petrović ima sve kvalifikacije za zvanje kome će se predati u narednom periodu. Širi se informacija kako “nesebično” želi da pomogne mladim umetnicima, ali uz jedan (nenavedeni, ali Kombankt dvorani pokazani)  uslov, da ona nosi glavnu rolu…

Pa i to je normalno, podržavam.

Očekujem da počne sa usvajanjem svakog malog plačljivog drekavca koga nehumana majka ostavi pred vratima Pozorišta. Sentimentalno uvek ostaje sentimentalno.

Ne diram u krugove.

I ako može po bontonu!

Naravno nova direktorka nije ni u jednoj partiji, samo  podržava ove ili one… Sentimentalnost. Veoma je bitno da to izjavite javno, jer nikada se ne zna kada će ta rečenica trebati da vam ulepša CV.

Ubeđen sam kako se većini neće svideti izbor J.T.P za direktora. Srbi ne vole žene za  rukovodioce. Odmah se plaše kuluka. Tako je to već sedam vekova, još iz vremena Proklete Jerine, despotice koja je na regent-vlasti bila samo godinu dana, ali zato za srednjovekovne ruševine na svakom brdu u Srbiji narod govori kako ih je sazidala Irina, rođena Kantakuzin.

Ipak, nije mala stvar upisivanje u panteon rukovodilaca Beogradske opere. Možda danas omraženi, a sutra, ili za dvadeset godina sveci. Samo se na slike (preko noći) docrta oreol. Srpki izum!

Iskreno, indiferentan sam.

Ne sumnjam da će da radi po zakonu, ali što se mene tiče, voleo bih da bude  po bontonu.

Ne dirajte u krugove!

O istim temama, ali na drugačiji način:

https://lauraimuzika.blogspot.com/