Djuzepe Verdi, Nabuko II. Beogradska Opera. Narodno pozorište Beograd. Ivan Tomašev odličan! Miodrag Jovanović, Sanja Kerkez. Aleksandra Angelov, Aleksandar Dojković.

Eppur si muove. Odmiče operska sezona. Predstava obična, a u njoj ima nečega i neobičnog.

Po neka konstatacija:

Ivan Tomašev je i glasom i fizičkom pojavom ušao u ulogu Velikog Sveštenika Zaharija. To je to! (dosta sam time rekao)

Miodrag Jovanović, nedvosmileno daje sve do sebe.

Sanja Kerkez dostiže  glasom visine koje se sviđaju publici.

Aleksandra Angelov, veoma dobra. U prvom delu opere, odlična. 

Aleksandar Dojković se čuo. Posle one nesrećne Kalvarije – Kavalerije, imali smo i ton i sliku. Malo je tumarao po sceni, ali Napredak. (sa velim N, naravno)

Publika: Od dece koja popunjavaju dvoranu, da bračnih i ljubavnih parova, gde je jedno od njih dvoje rešilo da u ovoj (staroj) godini ode bar jednom u operu.

Telefoni. Telefonmanijacima izgleda nije dovoljno reći pre predstave da ih isključe. Znam neke sveštenike koji glasno pre opela  zatraže da se isključe telefoni. I nikada u tim prilikama nisam ni čuo, ni video, da je neko posegao za tim bitnim „što život znači“. Možda bi pomoglo Beogradskoj operskoj publici, da neko od protagonista izađe ispred zavese i uputi sličan zahtev.

Siguran sam da bi odustali i oni koji tetki šalju poruku: „Evo me u operi! Veliki korak za mene, još veći za Čovečanstvo!“

I ne znaju da parafraziraju onog čuvenog Amstronga, ali ne Luja, nego Nila, koji je, valjda kročio na Mesec.

Da, Luj. Volim Nabuka i zbog duvača i udarača. Trombona, flauta, doboša...

Nisam osetio da je Zorica Mitev, kao dirigent, nešto posebno uradila, ali je puna energije (kao i uvek).  A energičnost je preduslov za šarm, bar onaj koji se meni sviđa. A šarm je uvek prefinjena nadogradnja koja pokrije manjkavosti.

Reći će neko da se pretvaram u Deda Mraza koji deli Slatke Reči.

Na kraju i pevači sanjaju Novu Godinu, i sve što ide uz nju. Ne zameram horu što je bio mlak. Pretužan i mlak. Bio je to Hor Gladnih i Iznemoglih Jevreja. Hor kao da je osmislio neko pod imenom Đepeto, a ne Đuzepe. Bio je drven. Garantujem da će sve da bude bolje posle Božića. Strune na gudalu se mažu kalafonijumom, a glasne žice prasetinom. I to onom red, red.

Ali ima još da Nove Godine! A tek do Božića!
                                                                                           David Naum
       

O istim temama, ali na malo drugačiji način:

Laura i muzika.

https://lauraimuzika.blogspot.rs/

Bal pod maskama, ili Maska nad balom! Beogradska opera. Dragutin Matić, Nataša Jović Trivić. Piše David Naum.

Bal pod maskama, ili

Maska nad balom!

07. 12. 2016.

Čemu maske, ako nema bala?  Bal!  A šta pa drugo i rade zaludni ljudi u dugim zimskim noćima? Beograđani su mogli večeras za veoma malo novca da budu na balu i to onom pod maskama. Tu zabavu je davno Verdi osmislio, ali za to je potreban orkestar, pevači, naravno i publika, jer čemu ono prvo dvoje, ako ovo treće nije zadovoljno.

Oni koji ovde očekuju humorističko kritizerstvo, ponavljam, ovo nije kritika, već pisani doživljaj, pogrešili su. Od sada pišem samo u superlativima.

Bilo je odlično. Nije mi samo jasno što je morao Adrian Morar, kao Gost Dirigent  da dolazi u Beograd po ovoj niskoj temperaturi. Pa onih stotinak Rumuna, koji su bili u Sali zbog njega, nisu je popunili, već samo pomogli da se pređe cifra od dve trećine. Uostalom sada možemo više da cenimo naše dirigente. Čak i ako neko smatra da je gost dobar, mi imamo dokazano (na istom mestu) bolje.

Sinoć sam se zarekao (slušajući  drugi orkestar) da neću više nikada da kudim Operski. Večeras je orkestar bio onakav kako ga je vodio Gost, a to znači totalno bez snage i energije.

Renato i Ulrika, Dragutin Matić i Nataša Jović Trivić su mi se svideli. Njima sam aplaudirao. Drugi su aplaudirali i njima i drugima. Pomisliće neko kako Trivićku i Matića znam i da ih pratim i hvalim iz predstave u predstavu. Njih ni na ulici nisam sreo, ali zato srećem na raznim mestima neke druge, koji me gledaju ispod oka. Javno se pitam: Zašto?

Bila je neka čudna publika u Operi. Rekoh i ponavljam kako primećujem i ono što drugima promakne. Ovi večerašnji su, u navećem broju slučajeva bili prikovani za svoje sedište dva sata i četrdeset minuta. Čak ni do toaleta nisu išli. I još nešto veoma bitno. Tvrdim da nije prodato više od desetak programa. Onaj ko ne veruje neka proveri kod Uprave. Mogu ovde da donesem jedan bezobrazan zaključak, kako većina nije znala šta sluša i ko peva. Možda su za sve krive maske.

O tim programima, za čiji primerak prosečni čovek u Srbiji treba da radi više od sat ipo,  nekom drugom prilikom, brojevima za garderobu (novim i starim),....  tome posvećujem razmišljanje zajedno sa osvrtom u vezi iskriveljnih sedišta, pocepanim tapetama i ložama, bar ovo drugo nema opravdanje, jer se sve rešava sa kilogramom lepka i par metara tapeta... ali...

Nemojte se čuditi što je ponekad utisak o predstavi loš, jer na njega utiče sve, od trenutka kupovine karte, pa do izlaska iz operske kuće. Neka Uprava razmisli i o nečemu što nije u domenu zapošljavanja i podela rola...

Da se vratim na predstavu... Nikako mi nije jasno, svaki put kada je gledam, čemu onaj "savremeni" efekat izlaska dima (možda magle) iz jedne cevi (cevke)... Stičem utisak da se hor zaprašuje flitalicom, ali i od toga ima gore.

Tokom poslednje slike, koja prikazuje bal, ljudi igraju. Na balovima Verdijevskog vremena, igrali su oni koje su prvo guvernante, a potom učitelji plesa obučavali kako se to radi. Ono što su režijom bili primorani da urade članovi hora, liči na Trapavi Kadril socrealističkog, ruskog, varijetea. Zar nije moglo 3-4 para baletskih igrača da naprave uživanje za publiku, a gospođe i gospodu poodmaklih godina i kilaže ostave da rade ono za šta su plaćeni.

Izvinjavam se zbog ovih malih digresija koje neki mogu da protumače kako mi se predstava nije svidela. Daleko od toga. Ono što mi se ne sviđa, (rešio sam) to i neću da spominjem.

Na kraju bih naveo poruku Grofa Rikarda:

Grazia a ognun; signor qui sono..

Tutti assolve il mio perdono!

To je i moja, skromna poruka  večerašnjim protagonistima.

O istim temama, ali na malo drugačiji način:

Laura i muzika.

https://lauraimuzika.blogspot.rs/

Beogradska opera. Bez naslova, ali sa jasnim ciljem. Narodno pozorište Beograd. Potpisuje David Naum.

Ko koga...

Oko plota.

Mogao je naslov da bude i vulgarniji. Ali ja stvarno imam osećaj da me neko juri oko plota. (Za neupućene, plot je vrsta drvene ograde, zapravo, to su cepane daske, koje se pobadaju u zemlju, a radi čvrstine sa gornje strane se opliću mladim vrbovim granama). Osim značenja u vezi „motanja,“ imao je  u srpskoj istoriji i dve veoma značajne uloge. Jedna je vojna, jer su  plotovima branjeni šančevi naše vojske u ratu sa turcima, a druga je veoma praktična uloga, zamenjuju zidove pored kojih zastanu noćobdije, pri povratku kući iz kafana, u trenucima potrebe da ispuste ostatke alkohola iz svog tela.

Opera je kriva što sanjam plotove i Kalvariju. Zašto Kalvariju (Rimljani su tako zvali Golgotu), pitaćete se. Pa to golobrdovito stratište na kome su razapinjali razbojnike u staroj Judeji, imenom i značenjem podseća me na našu Kavaleriju (Rustikanu). Na Kalvariji  su pre ravno 2016 minus 33 godine, razapeli Isusa, a koga će u potencijalnoj Kavaleriji? Pa publiku, u zavisnosti od toga koji će tenor da zakucava eksere.

Valjda je neko shvatio kakva je bila Kalvarija (nisam ime pogrešio)  u oktobru. VD nije prisustvovao predstavi, pa mogu do mile volje da mu protagonisti pevuše samohvalospeve.

Tačno, sva publika je na broju, ali isti skup čeka nova začkoljica. Nema podele za Decembar.

?????
U trenucima dok ovo pišem 05. 12. (podne) pojavljuje se (konačno) podela za decembar. Važno je da onom Fantastičnom "Đani Skikiju" neće predhoditi tragikomedija u jednom činu,  već "Sestra Anđelika".

Biraju li ljudi iz opere lekara, pekara, piljara... Hoćete li da kupite  buđavu, ili  hladnu veknu hleba, ili truli paradajz?

Tako publika neće da kupi ulaznicu za nekoga ko će da joj para glasom po nervima, da  tumara po sceni, da je svojim netalentom podseća na činjenice kako je za samo par meseci (takav, ili takva)  došao, ili došla  na daske (koje život znače) a usput već zaposleni i svi ukućani. Zar neko misli kako, za publiku, operska predstava počinje dizanjem zavese i završava se njenim spuštanjem????

Publika zna šta se dešava iza zavese, a vi oslušnite šta se govori po kuloarima.

Kada neko loše peva, ja bežim od magičnosti opere i razmišljam o sporednim stvarima. Pomišljam kako je istina da su neki došli na te daske ne polažući audiciju, ili se ta „audicija“ polaže van kuće na Trgu. Pomišljam da je neko okrenuo broj telefona (pa to posedovanje "važnog broja" je čak priznato u intervjuima naših diva i divova) i došao do onoga što priželjkuje.

Valjda se odlazak u Operu planira. Ulaznice se kupuju unapred u skladu sa porodičnim budžetom. Ili Uprava računa na one koji slučajno svrate u vatiranim čizmama, kaljačama, farmerkama u kojima su verovatno par sati ranije popravljali automobil, ili kuvali sarme. O dress code-u će biti posebno reči.

Da se vratim na temu. Podele za Decembar  nije bilo prvih 5 dana, a ranije se znala već dvadesetog za sledeći mesec. To je novouvedeno. U Zemlji Srbiji sve što je tajno, ili se odugovlači sa obelodavnjivanjem, miriše na muvanje. Toliko mi je ružan (prozaičan, bljutav)  taj izraz i veoma retko ga upotrebljavam, ali ovde moram.

Pre par dana sam čekao ponoć, da bi na sajtu Narodnog pozorišta izašla dnevna lista za sutrašnji dan, kako bih saznao šta i ko me čeka. Ili Uprava želi da poveća tenziju kod publike, držeći je u neizvesnosti, kao da su na kladionici, ili je nešto drugo što mi i ne pada na pamet.

Ako je već tako, onda da se kladimo. Za one koji retko dolaze u operu imam "proverenu informaciju". Ne kladite se na tenore. Mnogo su sigurniji basovi i baritoni.  Prema ženama sam u biti blagonaklon i tu sam uvek gubio i novac i vreme. Osedeo sam pre nego što sam pogodio Bingo i tu se više ne kladim.
Ima nešto u Operi što je, kako sezona odmiče, sve bolje i bolje. Orkestar! Na prvoj predstavi je bio katastrofalan,  potom ga je italijanski dirigent Paolo Beloli "sredio", Zorica Mitev držala pod kontrolom i sada sve to zvuči veoma dobro. Bravo za one koji se "ne vide." 

Ipak, u vezi svega navedenog  nešto miriše... A možda ne miriše, ali se iza brda valja... Osećaj! A kod vas....?

O istim temama, ali na malo drugačiji način:

Laura i muzika.

https://lauraimuzika.blogspot.rs/

Beogradska opera. Trubadur. 03. 12. 2016. Dragutin Matić, Sanja Kerkez, Dragana Del Monako, Ivan Tomašev.

03. 12. 2016.

U Beogradskoj operi je bilo VEČE Dragutina Matića. Tačno, na repertoaru je bio „Trubadur“. O onom „Trubaduru“ od pre 13 dana sam pisao kako je bio „iznenađujući“, a ovaj večerašnji, čak i bolji.

Kritičari, bar ovdašnji, a  mnogi tvrde kako ih i nema, pogledaju i čuju premijere, za koje dobiju besplatne ulaznice. Šta se dešava u desetom, ili dvadesetom izvođenju nikoga nije briga, a publika "guta" nekad hladnu kašu, nekada mlako pivo, a pokadkad se pojavi i prava poslastica.

I to je to!

A opera se svakim novim izvođenjem menja, drugačiji je doživljaj, akteri bivaju više, ili manje, inspirisani, ali zašto bi neko „pratio“ život jedne predstave. Kritičar je Bog, koji je rekao (na početku) svoje. A Božja i carska reč se ne poriče, zar ne?

Samo neko poput ljubitelja opere, može da priča o rastu, ili umiranju predstave.

Ali da ne teoretišem, za to su drugi u ovoj državi plaćeni, a pošto nisam ni jednoj struji naklonjen, mogu da iznesem svoje mišljenje.

Da, VEČE Dragutina Matića. Čak je  i onima koji su   prvi put na "Trubaduru"  jasno da je Grof Luna bio onakav kakav treba da bude. Ako se u operi nagrađuje po rezultatima, on treba da dobije nagradu, tek da posluži kao primer drugima da se cene uspesi. 

Imali smo i Ivana Tomaševa, koji je već u prvoj slici, prvog čina pokazao da dominira scenom na kojoj je (I stasom i glasom). Jedino što nije bio u milosti onih koji su  do sada odlučivali o podelama uloga, pa je publika morala dugo da čeka na kvalitetno pevanje. Tačno, ovi drugi su brojniji, pa dok se svi izređaju (kako bi drugačije primili platu) "Tomaševi" dođu na red ako ne svake treće, ono svake druge godine.

Sanja Kerkez je, po meni,  trenutno jedina koja može u našoj operi Leonoru da prikaže slično onome kako  je Verdi zamislio. Tu ne računam pojedine druge i treće soliste, koji imaju veoma dobre glasovne mogućnosti, ali šanse izostaju.

Ovakvi poput mene, ako se radi o nekome kao što je Dragana Del Monako, očekuju uvek više i više. Bila je odlična u ulozi Acučene. Kako u pevanju, tako i u glumi. Veoma uspela transformacije ekscentrične žene u ciganku utučenu, životom i događanjima.

Sada bih trebao nešto da kažem o Dušanu Plaziniću. Neću ništa da kažem o Plaziniću. Neka Uprava oslušne kakvi su komentari publike, jer na kraju, sve to postoji samo zbog publike.

Moj zaključak je: Najveći aplauz je dobio Dragutin Matić, potom Dragana Del Monako i Sanja Kerkez. Tomašev se nije na kraju predstave poklonio publici, a da kojim slučajem jeste,... Neću ništa da tvrdim. Tomašev je ipak Tomašev.

Već sam pisao kako možda Fantom gostuje u Operi, pa se i druga čuda pojavljuju. Smeni se publika u gledalištu, pa dođu neki koji aplauzom vrednuju doživljeno, kao večeras.  Ne tvrdim kako su oni u pravu, ali ako postoji razlika, onda znači kako postoji i nešto što se zove ukus. Tačno, i to je diskutabilno, ali bar postoji. Naravno i dalje ostajem pri konstataciji da se u ovom našem gradu, u principu,  frenetično aplaudira svemu i svačemu.

Zaključak sve tri dame koje su samnom popunile ložu je: „Jedno veoma dobro opersko veče!“ Da, iz te lože se čulo, ono „Bravo“!  I zaslužio je to Matić!

Iskreno, strahujem od narednih događanja. U operi postoje solisti koji su tokom cele prošle godine otvarali usta samo dvadesetak minuta i dobijali platu cele godine. To su najplaćeniji pevači na svetu. Za dvadesetak minuta (u predhodnoj rečenici sam smišljeno rekao otvarali usta, a ne  pevali) „rada“ su dobili ukupno, 5 - 6 hiljada Evra. Ako nas je uprava zadnjih godina lagala kako će nam „dovesti“ naše ljude koji žive i uspešno pevaju u inostranstvu, neka nas slaže da će ovdašnji „pevači“ da skliznu iz ranga koji im je rešenjem upravnika dat. (Tome će biti posvećen jedan kompletan naredni osvrt.)

Pričajte o lepim stvarima u izjavama medijima, bar da i publici bude prijatno  između dve operske predstave. I sredite da Tomašev ubuduće može da izađe na scenu i dobije zasluženi aplauz. Jer ako se o takvim problemima počnu baviti humoristi, biće malo više smeha za širu publiku. (Mislim i za onu koja nikada ne dolazi u operu)

O istim temama, ali na malo drugačiji način:

Laura i muzika.

https://lauraimuzika.blogspot.rs/